исев рт'велиа да джап'ит' мт'врали ме лхинс внебдеби,
рк'ац'ит'лис цецхлши квлавац сибрдзнеа да к'арт'велоба,
шен хар мсаджули ч'еми сак'мис да ч'еми внебебис,
шен хар венахи, ромлис сахели сак'арт'велоа!
шенс сич'умеши наочебиа, арт'к'мули дардеби,
сулс ром атиребс да сул махсенебс папа-бебиебс,
шензе лоцвебши ме квлав ахлидан ром вибадеби,
да вцоцхлоб санам г'вино к'арт'ули ме манебивребс!
ч'еми халхи хар марад медгари,
мзес ром банс адзлевс да мт'а-барс дасцк'ерис,
шемарт'еба хар даудегари,
да ис гули хар – цас ром умг'ерис.
меомари хар шинмоусвлели
да гулис диди моусвенроба,
вазис неба хар т'ависуп'али
да г'винод к'цевис моут'менлоба!
г'аменат'еви сулис да брдзолис алиони хар,
вит' калапоти да ч'вени qоп'ис диди к'мнилеба,
qвела мосавлис ганузамови диди мадли хар,
да сиqварулис qвелазе мдзап'ри ганзомилеба.
клдезе нагеби сицоцхле шени ар моишлеба.
да верц сасмиси диди грдзнобиса вер даицлеба.
радган джиши хар г'мерт'исда миер гаморч'еули,
да ч'венс да-дзмат'а хма хар самqарос мимобнеули.
ч'еми халхи хар марад медгари,
мзес ром банс адзлевс да мт'а-барс дасцк'ерис,
шемарт'еба хар даудегари,
да ис гули хар – цас ром умг'ерис.
меомари хар шинмоусвлели
да гулис диди моусвенроба,
вазис неба хар т'ависуп'али
да г'винод к'цевис моут'менлоба!
სოსო მიქელაძე / ჩემი ხალხი
ისევ რთველია და ჯაფით მთვრალი მე ლხინს ვნებდები,
რქაწითლის ცეცხლში კვლავაც სიბრძნეა და ქართველობა,
შენ ხარ მსაჯული ჩემი საქმის და ჩემი ვნებების,
შენ ხარ ვენახი, რომლის სახელი საქართველოა!
შენს სიჩუმეში ნაოჭებია, ართქმული დარდები,
სულს რომ ატირებს და სულ მახსენებს პაპა-ბებიებს,
შენზე ლოცვებში მე კვლავ ახლიდან რომ ვიბადები,
და ვცოცხლობ სანამ ღვინო ქართული მე მანებივრებს!
ჩემი ხალხი ხარ მარად მედგარი,
მზეს რომ ბანს აძლევს და მთა-ბარს დასცქერის,
შემართება ხარ დაუდეგარი,
და ის გული ხარ – ცას რომ უმღერის.
მეომარი ხარ შინმოუსვლელი
და გულის დიდი მოუსვენრობა,
ვაზის ნება ხარ თავისუფალი
და ღვინოდ ქცევის მოუთმენლობა!
ღამენათევი სულის და ბრძოლის ალიონი ხარ,
ვით კალაპოტი და ჩვენი ყოფის დიდი ქმნილება,
ყველა მოსავლის განუზამოვი დიდი მადლი ხარ,
და სიყვარულის ყველაზე მძაფრი განზომილება.
კლდეზე ნაგები სიცოცხლე შენი არ მოიშლება.
და ვერც სასმისი დიდი გრძნობისა ვერ დაიცლება.
რადგან ჯიში ხარ ღმერთისდა მიერ გამორჩეული,
და ჩვენს და-ძმათა ხმა ხარ სამყაროს მიმობნეული.
ჩემი ხალხი ხარ მარად მედგარი,
მზეს რომ ბანს აძლევს და მთა-ბარს დასცქერის,
შემართება ხარ დაუდეგარი,
და ის გული ხარ – ცას რომ უმღერის.
მეომარი ხარ შინმოუსვლელი
და გულის დიდი მოუსვენრობა,
ვაზის ნება ხარ თავისუფალი
და ღვინოდ ქცევის მოუთმენლობა!
Перевод на нашем сайте: http://geolyrics.ru/simgherebi/soso-mikeladze/chemi_khalkhi.html
Присоединяйтесь к ОК, чтобы подписаться на группу и комментировать публикации.
Нет комментариев