Симг'ера Мрч'еба
к'алак'ис буг'ши угулобис моревши
асп'алтзе мкрт'алад шерч'енил т'ет'р золебши
патара боша гого вер швелода т'амашад к'цеул хелис гашверас
qовел дг'е мзест'ан ерт'ад дгеба да вер ц'вдеба.
гисосебс миг'ма ахалгазрда важкаци
гулаг'ма мц'оли цив нестиан сардап'ши
оцнебобс дабрунебас т'бил сахлши шп'от'авс, боркавс лоцвис триалши
да нанобс шецдомазе гмерт'ис ц'инаше.
мет'евзе зг'ваши аквирдеба шав г'рублебс
уп'ет'к'авс гули навис шриалс ар усменс,
патара баде т'ит'к'мис савсе ак'вс мас мети арап'ери схва ар ак'вс
талг'еби даундоблад уп'ро дзлиер арц'евен навс.
амдени халхис дардит' гулгасиебулс
симг'ера мрч'еба мат'т'вис монаниебулс,
ром боша гулши вер ч'авикари, ром важкацс вер шевуг'е тадзари
ром мет'евзесац ч'еми лоцвит' зг'ва вер дахвда ц'qнари.
амазе п'ик'рит' рч'еба ерт'и имеди
гаивлис дро да qвела мивалт' ч'вен сахлши
мет'евзе, боша, ме да важкаци; мшромелиц, меомариц, брдзенкациц
да машин ик'неб шевдзло ванугешо раг'ацит'.
სიმღერა მრჩება
ქალაქის ბუღში უგულობის მორევში
ასფალტზე მკრთალად შერჩენილ თეთრ ზოლებში
პატარა ბოშა გოგო ვერ შველოდა თამაშად ქცეულ ხელის გაშვერას
ყოველ დღე მზესთან ერთად დგება და ვერ წვდება.
გისოსებს მიღმა ახალგაზრდა ვაჟკაცი
გულაღმა მწოლი ცივ ნესტიან სარდაფში
ოცნებობს დაბრუნებას თბილ სახლში შფოთავს, ბორკავს ლოცვის ტრიალში
და ნანობს შეცდომაზე გმერთის წინაშე.
მეთევზე ზღვაში აკვირდება შავ ღრუბლებს
უფეთქავს გული ნავის შრიალს არ უსმენს,
პატარა ბადე თითქმის სავსე აქვს მას მეტი არაფერი სხვა არ აქვს
ტალღები დაუნდობლად უფრო ძლიერ არწევენ ნავს.
ამდენი ხალხის დარდით გულგასიებულს
სიმღერა მრჩება მათთვის მონანიებულს,
რომ ბოშა გულში ვერ ჩავიკარი, რომ ვაჟკაცს ვერ შევუღე ტაძარი
რომ მეთევზესაც ჩემი ლოცვით ზღვა ვერ დახვდა წყნარი.
ამაზე ფიქრით რჩება ერთი იმედი
გაივლის დრო და ყველა მივალთ ჩვენ სახლში
მეთევზე, ბოშა, მე და ვაჟკაცი; მშრომელიც, მეომარიც, ბრძენკაციც
და მაშინ იქნებ შევძლო ვანუგეშო რაღაცით.
Присоединяйтесь к ОК, чтобы подписаться на группу и комментировать публикации.
Нет комментариев