Муаллиф Шамсинур
85-қисм
Интизорни уйига ташлаб қўйишини айтгани учун қиз уни кутиб турарди. Усмон эса қўлида қандайдир қути билан кириб келди.
— Бу сизга.
— Нима бу?
— Уйингизга борганда очасиз, зинҳор йўлда оча кўрманг.
Интизор кулиб юборди.
— Зумрад ва қиммат эртагидан.
— Топдингиз, қани кетдик.
Икковлон ташқарига чиқиб кетишар экан уларни ортидан Фазлиддин алам билан қараб қолди.
—Сен кимга зорсану, кимлар сенга зор.
— Бас қил Шоҳида. Сен ўзингни унга тенглаштирма.
— Фазлиддин у ўзгасиники. Нима керак умид боғлаб.
— Сенчи? Сен нега мендан умид қиляпсан?
— Мен сизни...
— Гапирма, бошлиқ билан муносабатингни билмайдиган даражада кўр эмасман.
— Ахир...
— Етар.
Фазлиддин индамай ўз хонаси томон кетди. Шоҳида эса бошлиқни хонасига югургилади.
— Мумкинми?
— Кел.
Бошлиқ ўтирган жойида буйруқ берди.
— Фазлиддинни менга тўғрилаб бераман дегандизку.
— Хўш?
— У сиз ва мени муносабатимдан хабардор экан.
— Амаким деб айт. Мен ҳам жияним деб айтаман сени.
— Аҳмоқмас у .
— Сенга нима керак ўша латта?
— Сиз севгини тушунармидиз? - Шоҳида лаб бурди.
— Мен фақат пул билан ҳал қиладиган муаммоларни биламан.
— Қизиқ нега Интизорга қармоқ ташламадиз?
— У арзон эмас. У ўз баҳосини билади.
Бу гап Шоҳидага тегиб кетиб лабини тишлади.
— Демак?
— Тушунган қизсан ўзинг. Энди борақол ишларим кўп.
Шоҳида хонадан шалвирабгина чиқди. Айни дамда бошлиқ сўзлари билан уни юзига тарсаки тушурганди.
***
Нодирани онаси қудасини чақириш учун қўнғироқ қилиб балога қолди.
— Қуда қизим ердан чиққан қўзиқоринми?
— Менга қизингиз ҳақида умуман сўз очманг.
— Нега экан? Уни нима аҳволга солганингизни биласизми? Ногирон ўғлизга қараганига рахматми бу?
— Бетарбия, фохиша қизингиз ўзингизга буюрсин, - Мунира опа тилини тиёлмади.
— Нима? Ҳали тухмат ҳам қиламан денг.
— Тухмат эмас, эрликка ярамайдиган ўғлим билан яшаб ҳомила қаердан пайдо бўлганини қизиздан сўранг. Ортиқ бизга қўнғироқ қилманг. Нарсалари керак бўлса олиб кетинг. Рамзбек биз билан қолади.
Мунира опа телефонни ўчирди. Зоҳидани бўлари бўлди.
— Кимга тортди бу қиз? Ёлғон тухмат бўлса керак.
Бу вақтда Нодирани палатага олишганди. Энди у бир умрга қайта она бўлиш бахтидан махрум бўлганди. Операциядан кейин ўзига келганида Зоҳида опа қизини олдига кирди.
— Ким эди болани отаси?
Онанинг кўзларида алам-изтироб мавжуд эди.
— Ойи, - зўрға ингради Нодира.
— Агар қайнонанг ҳақ бўлса мени сендек қизим йўқ.
Нодира титраб кетди.
***
Тоғ ён бағри, салқингина сувлар оқиб турар, ям-яшил дарахтлар ўзгача ҳузур бағишларди.
— Интизор сизга ёқдими бу ер?
— Албатта, тоза ҳаво экан.
— Тўйдан кейин ҳам келамиз.
—Ростданми?- Интизор ишонқирамай савол берди.
— Тўйдан сўнг анча ўзимга дам беришни мақсад қилганман.
— Бу яхши фикр.
— Сиз токи мослашмас экансиз, ишга чиқишни ўйламайман.
— Олийжанобсиз.
— Мақтаманг, ўзгариб қолсам хафа бўлиб юрасиз, — Усмон ҳазиллашди.
—Ўзгармаслигингизга умид қиламан. Аввалги баджахл Усмон бўлмаслигингизга.
Уларни суҳбатлари Фазлиддинни юрак бағрини тиларди. У Интизорни ёлғиз учратиш ҳаракатига тушди. Шу ерда севгисига иқрор бўлмоқчи эди. Анча кутишига тўғри келди. Усмон Интизорни олдидан кетмасди. Усмонга қўнғироқ бўлиб ундан узоқлашгач секин қизни олдига борди.
— Хайрли кеч.
— Хайрли бўлсин.
— Сизда гапим бор.
— Тинчликми Фазлиддин?- Интизор таажжубланди.
— Йўқ тинчликмас. Интизор сизни Усмон билан ҳар сафар кўрганимда, юрагим ёниб кетяпти. Биласиз сизга бефарқ...
Қолган гапини якунлай олмади.
— Фазлиддин сен уни ёнида нима қиляпсан?
— Сиз аралашманг.
— Сенга гапни қисқа қилгандим, уни ёнига яқин йўлама дея.
— Сиз унга хўжайин эмассиз.
— Афсуски хўжайинман. Бугун унинг розилиги олинди. Дам олишдан қайтгач тўйни бошлаймиз. Илтимосим ва буйруғим орага совуқчилик тушмасидан бу ердан кет
86-қисм
Фазлиддин Интизорга дард билан тикилди.
— Шу ростми?
— Рост.
— Қарорингизни ҳурмат қиламан. Бахтли бўлинг.
Фазлиддин ортиқ гапирмади кетди. Аммо эртаси куни Усмон Интизорга қатъий талаб қўйди.
— Бу ерда қолишингизни истамайман. Кетамиз.
— Нега, яхши дам олаётгандик.
— Тўйдан кейин келамиз. Қани нарсаларизни олинг .
— Хўп, - Интизор ноилож ҳамма билан хайрлашиб Усмон билан биргаликда йўлга чиқди.
Йўлда кетишар экан Интизор ичидагиларни сўрамай туролмади.
— Нега бирдан бу қарорга келдингиз?
— Мен сизни кимнингдир ҳаёлларида бўлишингизни истамайман.
— Ҳаёлларни чегаралаб қўя олмайсиз.
— Барибир, кўз олдида бўлманг дедим.
— Қизғанчиқ.
— Ҳали сиз қизғанчиқликни ярмини ҳам кўрганингиз йўқ.
— Ҳавотирга тушяпман,- Интизор кулиб гапирди.
— Ҳаммаси жойида бўлади.
— Айтганча анави гапингиз чинми?
— Қайси?
— Уйдагилар розилиги.
— Ҳа рост.
— Мендан ҳеч ким сўрамадию.
— Розилигингизни билишади, - Усмон бамайлихотир жавоб берди.
Қолгани тезлашиб кетди. Усмонни дадаси Воҳид ака билан гаплашиб хайрли ишни ортга сурмайлик дея фотиҳа, никоҳ тўйини белгилаб олишди. Интизор эса ҳаммаси тезлашганига ишдан таътил олди.
— Интизор ортиқча нарсага унринманг. Мебель, чинни, идиш товоқ алламбалолар керак эмас. Ўзингизга маъқул бир икки кийим қилсангиз бас.
— Нега?
— Мен сизни никоҳимга олар эканман сизни таъминлаш мени зиммамда. Шундай экан қолган нарсаларни мен қабул қила олмайман. Мени ғуруримга тўғри келмайди.
— Гап сўз бўлади.
— Интизор менга сиз кераксиз, аллақандай буюмлар бахт бермайди.
«Аёлини уй-жой билан таъминлаш, ўз даражасида боқиш, кийинтириш ҳамда турмуш учун зарурий бўлган буюмлар, асбоб-анжомларни ҳозирлаб бериш, айни чоғда, жуфти ҳалолининг соғлиғи учун қайғуриш, унинг таълим олиши, истироҳати ва бошқа шахсий эҳтиёжлари учун нафақа қилиш эрнинг зиммасидаги вожиб амаллардан эканини ҳар бир мусулмон эр ва ҳар бир қайнота-қайноналар яхши билиб олмоқлари зарур. Шу билан бирга бу талаблар бажарилган тақдирда, уни миннат қилишга ҳаққи йўқ. Зиммасидаги вожиб амални адо этган киши ўз бурчини адо этган бўлади, холос».
«Бахтиёр оила» китобидан.
— Сиз ҳали китобни ёд олганман денг?
— Керакли нарсаларни ёд олиш зарар эмас, - Усмон жавоб қилди.
— Менга олиб берганингиз ҳам Бахтиёр оила китоби экан.
— Оила қуришда асқотадиган кўплаб билимлар берилган.
— Рахмат.
— Интизор, бир масалада гаплашиб олишимиз керак.
Интизор Усмонга қаради.
— Нима масала?
— Мен аёлини кўз-кўз қилиб қўядиган эркак эмасман. Ва сизда танлаш имкони ҳам мавжуд. Никоҳ ўқилгач рўмолсиз номаҳрамлар олдида юришингизга қатъий қаршиман.
Интизор ўйланиб қолди. Турли хил турмаклар, соч кесишлар энди бўлмайдими?
— Мен сочимни турмаклашни ёқтираман.
— Мени олдимда бемалол хоҳлаганизча турмак қилинг. Фақат мени олдимда. Ўзгалар нигоҳи сиз томонда бўлиши бу сиз учун ҳам мен учун ҳам яхшимас.
— Мен бунда ёмон нарса кўрмаяпман.
— Сизга ҳали яхшилаб тушунтираман. Биламан бироз қийин бўлар, аммо ишончим комил сиз мен истагандек солиҳа аёл бўласиз. Қаердадир ўқигандим:
Ҳазрати Мавлоно аёли ила бозорга тушгандилар ва аёли Аллоҳ таолонинг амрига кўра ҳижоблангандилар.
Сотувчининг бири; Ҳазрат бу иссиқда завжангизни ҳар жойини беркитибсиз, гуноҳ эмасми дебди.
Ҳазрати Мавлоно: Сенга бир мактуб келса ҳар кас очиб ўқиса нима қилардинг? Деб сўрабдилар.
Сотувчи:
Албатта жахлим чиқади у мен учун махсусдир кимнидир ўқишига ҳаққи бўлмайди дейди.
Мавлоно:
У ҳам мен учун махсусдир биргина мен ўқийман, кўраман дедилар.
Шундай экан бошқа сўзга ҳожат йўқ.
87-қисм
МУАЛЛИФ ШАМСИНУР
— Мен... Розиман. Аммо уддалай олармиканман?
— Ўзим ёрдам бераман. Либосларингизни ёпиқ, енги узун бўлишлиги ҳақида ҳам эслатсам. Буни назардан қочирманг.
— Хўп бўлади.
Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам айтдилар: «Бир-бирини яхши кўрган (йигит ва қиз) иккиси учун (орадаги муҳаббатни зиёда қилишда) никоҳга тенг келадиган (бошқа нарса)ни топа олмайсиз». Ибн Можа ва Ҳоким ривоят қилган. Албатта Усмон бундан бехабар эмасди. Шу сабаб ҳам никоҳни тезлаштирди. Қонуний никоҳдан ўтишгач ҳаммаси шарий никоҳ ва тўйга қараб қолди.
— Онаси куёв жуда илмли йигит экан. Мен бундай йигитни илк бор кўриб турибман.
— Онаси ҳам бирам мулойим сўзлайдиган аёл экан.
— Илоҳим Интизоримиз бахтини топсин. Тўйни исломий қиламиз дейишганига тушунмагандим. Кейин тушунтиришди.
—Дадаси қизимиз кўникиб кетармикан? Улар исломий оила?
— Кўнглига қулоқ соляпти, қара бахтдан кўзлари порлашини.
—Рост айтасиз.
Усмон талаб қилганди исломий тўйни. У аёллар ва эркаклар аралашиб ўтиришига мутлақо қарши эди. Интизор ҳам уни таклифига кўна қолди. Усмон унга яхшиликни раво кўришини яхшигина тушуниб етганди.
***
Бугун никоҳ ўқилаяпти. Масжидга гувоҳлар ила ташриф буюришган. Усмон истаганидек Интизор рўмол ўраган, рўмоли уни янада нурли кўрсатиб турарди.
—Авваламбор эр хотиннинг бир бири устида бўлган ҳақларини айтиб ўтсам.
Эрнинг аёли устида ҳақлари кўп. Аёл эри билан яхши муомалада бўлиш керак. Ҳадиси шарифда «Аёлнинг жиҳоди эри билан яхши муомалада бўлишдир» деб марҳамат қилинди. (Табароний)
Бир аёл эрини чиройли кутиб олар, ширин гаплар гапириб кайфиятини кўтаришга ҳаракат қиларди. Пайғамбаримиз аёлнинг бу ҳаракатларини эшитиб «Аёлингга салом айтгина, унга ярим шаҳид савобига қовушганини хабар бергин!» деб марҳамат қилдилар. (Ширъа)
Аёлларнинг жаннатга киришлари эркакларга нисбатан осон. Бир ҳадиси шарифда «Аёл беш вақт намозини ўқиса, рўзасини тутса, ўзини бегона эркаклардан сақласа ва эрининг амрига бўйсунса, жаннатга киради» деб марҳамат қилинди. (Ибн Ҳиббон)
Аёлнинг эри устидаги ҳақлар:
Эр уйига келганда аёлига салом бериб, аҳволини сўраши, ташвиш ва қувончига шерик бўлиши керак. Чунки у бошқалардан умидсиз ва ёлғиз ўзига ўрганган, ҳамдард, севинтирувчи, болаларини ўстирувчи ва турли эҳтиёжларини кетгизувчидир.
Ҳадиси шарифларда марҳамат қилинадики:
«Аёлини ноҳақ урган кишидан қиёматда ҳақини мен оламан. Аёлини урган Аллоҳ ва Расулига осий бўлади.»
(Р.Носиҳин)
«Аёлларингизга азият берманг. Улар Аллоҳу таолонинг сизларга омонатидир. Уларга юмшоқ муомалада бўлинг, яхшилик қилинг.» (Муслим)
«Аёлига табассум билан боққан эрнинг амал дафтарига бир қул озод этгандек савоб ёзилади.» (Р.Носиҳин)
«Аёли билан яхши муомалада бўлиб, ҳазиллашган эрни Аллоҳу таоло севади, ризқини орттиради.» (И.Лъал)
(Бахтиёр оила)
Куёв бола махрга нима берасиз?
— Ҳаж ва умра зиёратига олиб бораман. Мана бу тиллаларни ҳам махр сифатида қабул қилишларини сўрайман.
Усмон тилла комплект занжир, зирак, билагузук ва узук ҳадя қилди.
— Келинимиз сиз шу махрга розимисиз?
— Розиман,- Интизор секингина жавоб берди.
—Энди эса гувоҳлар шоҳидлигида сизлардан сўрайман. Имом эр хотиннинг ҳақларини тушунтиргач Интизор ва Усмонни никоҳлаб қўйди.
Никоҳда уларга гувоҳ бўлиб Зиёда ва Каримов доктор шерик бўлишганди.
— Бирор ерда таомланайлик,- таклиф киритди Усмон.
— Биз уйга борайлик қилинадиган ишларим бор.
— Унда майли, эртага кўришамиз тўйда, - Усмон секингина Интизорни қулоғига шивирлади. Интизор қизариб кетди.
88-қисм
МУАЛЛИФ ШАМСИНУР
— Кимдир синов бўлиб киради, кимдир эса дарс.
— Ойи ёлғиз қолмоқчиман.
Эртаси куни эътиборсизлик оқибатида устахонани катта қисми ёниб яроқсиз ҳолатга келгани хабари келди. Улуғбек бир уйга қамалиб олиб, тузук овқат емас, ҳеч кимни кўргиси ҳам келмасди. Онаси билан ҳам деярли гаплашмасди. Акмал оёғи гипс жойидан қимирлай олмагани учун устахона назоратсиз қолганди. Яна бир томони Улуғбекни яқин дўсти Акмални буйруқлари сабаб устахонани ташлаб кетиб юборганди.
Оилани ягона даромад манбайи дўкон бўлиб, ҳозирда унда ҳам сотувчи йўқ, устахона ишламагач савдо ҳам йўқ эди. Мунира опани пенсиясига қараб қолишганди. Улуғбекни эса умуман ҳеч нарса билан иши бўлмасди. У кундан кунга тушкунлик ботқоғига ботиб борарди. Ишонган аёлини бу қилмишини кечиролмасди.
***
Нодира онасидан минг бор узр сўрамасин Зоҳида ундан юз ўгирди.
— Уйга бориб ўтирма. Ўлсанг ўлигинг керакмас менга. Мен сендақа бузуқини тарбия қилмагандим. Кимга тортдинг аҳмоқ. Ўзинг пиширган ош, айланиб ҳам, ўргилиб ҳам ўзинг ичавер.
— Ойижон кечиринг.
— Энди кеч. Жуда кеч. Даданг бўлганида эди сени тириклайин ёқарди. Акаларинг билсаям соғ қолмайсан. Мен эса уларни сен касофат сабаб қамалишини истамайман. Бугундан онанг борлигини унут.
Зоҳида опа жахлини босолмай чиқиб кетди. Нодира инграганча қолаверди. Шаҳнурга неча бора қўнғироқ қилди, аммо ўчирилган.
—Мени ҳаётимни барбод қилиб қай гўрларга йўқолдинг?
— Нодирахон сизга осма улаш керак. Бирор ким келтириб берадими?
Нодира нима дейишини билмади. Қандай ёрдам берадиган одамим йўқ десин? Бир неча ой олдин қўлида жарақ-жарақ пул ўйнарди. Тагида машина. Эндичи, кўчада қолди. Ҳатто туққан онасига ҳам керак эмас.
***
— Қизим ухлай олмаяпсанми?
— Уйқу йўқ ойи. Бугун бу уйдаги охирги туним.
Муборак опа қизини қучиб йиғлаб юборди.
— Она қизим, ягонам сенсиз уй ҳувиллаб қолади. Тез тез келиб тур.
— Ҳаракат қиламан ойижон .
— Даданг ҳалитдан йиғлай бошлаган. Олдингга келолмаяпти.
Муборак опа кўз ёшларини артди.
— Ҳа келин намунча қизизга осилдиз? Яхшиям ўғилмас.
Муборак опа қайнонасини бу сўзларига эътибор бермади. Қизини сочини силади.
— Бахтинг бутун бўлсин қизим.
Эрта тонгдан тўй ҳаракатига тушиб кетишди. Тушда эркаклар учун тўй ўтказилган бўлса, кечда аёллар учун тўйни ўтказишди. Интизор келин кўйлакда ҳаммани ҳайратлантириб рўмолда чиқди.
—Жудаям гўзалсан Интизор.
Зиёда дугонасини у ер бу ерини тўғрилаб қўярди.
Куёв кириб келиши билан қизлар четга ўтишди. Интизор Усмонни таний олмади. Буткул ўзгача қиёфада эди.
— Келин қолиб куёв очилиб кетибди,- Интизор ичидагини тилига чиқарди. Усмон кулиб юборди.
— Ярашибди, бардавом бўлинг, -Усмон рўмолни назарда тутиб айтди. Усмон сочини ўзгача услубда турмаклатгани, соқолини олгани янада ёш кўрсатганди. Костюм шим эса уни кўркамлигига кўрк қўшганди. Ота она дуоси билан остона хатлаб чиқишни гашти бор. Бу ҳаммагаям насиб этмаган. Интизор дадасини қучиб узоқ йиғлади.
— Сизни ташлаб кетолмайман дадажон.
— Маликам бахтли бўл. Бахтингни кўриб қувониб юрай, - Воҳид ака кўзидаги ёшини яширмади.
Тўй ноз-неъматларга тўла, спиртли ичимликларсиз, эркакларсиз жуда зўр ўтди. Фотограф ҳам лентасига мухрламай қолмади. Тўрт соатдан ошиқ давом этган тўй ниҳояланиб Интизорни Усмон ўз уйи томон олиб кетди. Машинада кетишар экан қизни қўллари титрарди.
— Нега бунча қўрқяпсиз?
— Билмадим.
— Ишонинг биз албатта бахтли бўламиз.
Давоми бор.
#shamsinur
Присоединяйтесь к ОК, чтобы подписаться на группу и комментировать публикации.
Комментарии 9