МУАЛЛИФ ШАМСИНУР
11-қисм
— Олиб келолмаслигим мумкин, лекин унга етишишингизга ёрдам берардим.
— Қойил, қандай фидокорлик. Мендек эрдан қуруқ қолганингга афсус қилмайсанми?
— Сиз менга эр эмассиз. Биз ҳеч ким эмасмиз бир-биримизга.
— Балки ундай эмасдир?
Ахрор Зийнатга яқин келди. Зийнат узоқроқ қочмоқчи эди, камодга суяниб қолди.
— Бунча типирчилайсан? Юрагингни уруши шундоққина эшитилиб турибди.
— Мен... Аср кирди, улгуришим керак.
Зийнат Ахрорни ўзидан нари итарганча бу ноқулай ҳолатдан чиқди. Зийнат ҳаммомга кириб дукурлаб турган юрагига қўлини қўйди
— Аллоҳим фақат уни севиб қолмай. Бунга йўл берма.
Тахорат олишни бошлаб юборди.
***
— Зийнатхон эрингиз билан негадир янги эр хотинга сира ўхшамайсизлар.
Катта овсини атайин гап тиқиштирди.
— Нега опа?
— Қайдам, биз бир-биримизсиз туролмасдик. Ўт-олов эдик. Аммо сизлар, ҳудди бир бирини кўришга кўзи йўқ одамдексиз.
— Сизга шундай кўриняпти. Хонадаги муносабатни кўчага олиб чиқмаймизку.
— Ҳмм... Айтдим қўйдимда.
Зийнат индамади, ичидан ўтгани фақат ўзига аён. Уни ҳам ҳаваси келарди, овсинларини эри билан бир-бирига бўлган муносабатини кўриб. Аммо нима қилсин, қўлидан ҳеч нарса келмайдику.
***
— Ахрор сизда гапим бор.
—Сени болангманми Ахрор дейсан?
Ахрор ишдан чарчаб келганми бошини кўтармай, краватга чўзилиб ётарди.
— Мен ўқишга боришим керак. Коллеждан узоқ муддатга жавоб бермайди.
— Унут.
Ахрор бепарволарча деди.
— Ахир...
— Ўчир, сенга ўқишни ким қўйибди?
Зийнатни кўзидан икки томчи ёш дудоғига думалади. Аммо тилини тишлади. Секин бориб ўзига тўшалган жойга ётди. Хўрлиги келди. Қани у кутган бахт? Эрталабгача ухлолмай чиқди. Унинг айби нима эди? Нега бундай тақдирга раво кўрилди?
Кундан кунга совуқ бўлган муносабат нимагадир Зийнатни қалбини совутмас, қайтанга уни Ахрорга янада боғларди. Зийнат кунни Ахрорни ўйлаш билан бошлаб, уни ўйлаб ухларди.
—Мен бугун кеч келаман.
— Хўп.
— Қаерга кетаётганимни сўрамайсанми?
— Барибир менга айтмайсиз, шундай экан ҳаддимни билиб сўрамаганим яхши.
— Ақлли қизсан. Майли мен кетдим.
Ахрор ясаниб олганча кетди. Зийнат уни ортидан мехр билан тикилиб қолди. То Ахрор кўринмагунча тикилиб қолаверди.
***
Ўтмиш.
Шаҳарга кириб келаверишда ёниб турган чироқлар Зулхуморни эътиборини тортди.
— Комил ака қаранг чироқларни, бунча кўўпп , - Зулхумор ёш болаларча қувонганди.
— Илк маротаба кўряпсанми?
— Ҳа мен қишлоқдан энди биринчи бор чиқдим. Бунча чиройлиии.
— Сен ҳали бундан зўрларини кўрасан. Бироздан кейин манзилга етамиз, ухлаб қолма.
— Хўп.
Комил рост айтибди, ярим соат юрилгач Комил тўхташларини айтди.
— Хумор туш, келдик.
Машина орқасидан юкларни олгач , Комил йўл кирани тўлади. Акбар тушмади, шофёр билан ўз манзилларига кетишди.
— Қани севгилим юр, уйимизга келдик.
Улар баланд қаватли биноларни иккинчи қаватига чиқишди.
— Мен бундай биноларни фақат киноларда кўрганман.
МУАЛЛИФ ШАМСИНУР
12-қисм
— Энди ҳаётдаям кўряпсан, - Комил чўнтагидан калит олиб рўпарасида турган эшикни очди. — Қани кир.
Зулхумор ҳамма ерни бир қараб чиққач ичкарига кирди.
— Уйингиз жуда шинам экан.
Комил сумкаларни ерга қўйгач қизни ортидан келиб қучди. Зулхумор буни асло кутмаганди. Қалтираб кетди.
— Чарчамадингми?
Улар беш соатда етиб келишганди. Тонг ёришишига икки соат вақт бор.
— Бироз.
Комил қизни қулоғи остида шивирлади .
— Менам чарчадим. Рости йўлда ухлолмадим. Аммо кеч бўлиши билан бошқа режам бор. Унгача эса кетдик ухлаймиз.
Комил қизни қўлидан тортиб ётоқхонага олиб кирди.
— Ўзингга қулай кийиниб ол. У иссиқ.
— Хўп, ҳалиги ювиниш хонаси қаерда?
— Ўнгдан иккинчи эшик.
— Хўп.
Зулхумор ювиниш хонасига бориб келганида Комил майкачан бўлиб олганди. Зулхумор уни кўриб кўзларини юмиб олди.
— Вой.
— Ҳа нима бўлди?
— Уялмайсизми?
— Жоним кел ухлайлик, уялиш деган нарса энди бизни орамизда бўлмайди.
Зулхумор тортинибгина краватга ўтирди. Комил уни бир уринишда қучоғига тортди.
Зулхумор нимани кутганди? Шаҳарга келгач Комил билан дўстдек яшашними? Қишлоқда ораларида ҳеч нима бўлмаган бўлса ҳам, бугун Комил уни одатий ҳолдек қучиб ухлаяпти. Ўша «иш» бўлмади. Лекин бўлиши муқаррар. Йигит билан қиз ёлғиз қолганда, яна бир-бирига талпиниб турганда , бошқа нимани ҳам кутиш мумкин?
Тонг ёришганда кўзини очган Зулхумор елкасидаги қўлдан ақли тиниқлашди. Уни ортидан қучиб Комил ухлаб ётарди.
— Комил ака.
— Ҳмм.
— Турмайсизми? Кун ёришиб кетибди .
— Бироз ухлай, ҳали чарчоғим чиқмади.
Зулхумор ўрнидан турди. Ювиниб чиққач қорни очқаганини ҳис қилди. Ошхонани айланди, ҳамма қулайликлари бор ошхона, музлатгич бўмбўш. Лекин қизни қорни оч. У қайта Комилни олдига борди.
— Комил ака туринг.
— Беш минут.
— Комил ака дедим.
— Оббо,- Комил минғирлаганча ўрнидан турди .
— Нима дейсан?
— Қорним оч,- Зулхумор ерга қаради.
— Олдинроқ айтмайсанми шуни, ҳозир егулик олиб келаман.
Комил ювиниб бўлгач кийиниб чиқиб кетди. Зулхумор унгача ётоқни тўғрилаб қўйди. Бироз вақт ўтиб, Комил қўлида иккита елим пакет кўтарганча кириб келди.
— Қани тухум қовурчи, ўзимам ўлгудек очман. Йўқса сени ейман кечни кутмай.
Зулхумор қизариб кетди.
МУАЛЛИФ ШАМСИНУР
13-қисм
— Помидор, қани бўл нонуштани тайёрла.
Зулхумор товани газга қўйиб нонуштага уннай кетди. Нонуштадан кейин Комил ота онасини олдига бориши эсига тушиб кийинишга тушди.
— Қаерга кетяпсиз?
Зулхумор қизиқиб сўради.
— Отамни олдига бориб келай.
— Менчи?
— Сени олиб боролмайман. Кўчага қувиб соладилар, жоним зерикмай ўтир. Тез қайтаман.
Комил қизни юзидан ўпиб қўйганча жўнаб қолди. Шу кетганича беш соатча йўқолиб кетди. Қайтиб келганида кайфияти тушкун эди.
— Нимага хафасиз?
— Хафамасман жоним. Бирор овқат қилдингми?
— Ҳа бир нима пиширдим.
— Нима у?
— Ўзим билганча пиширдим. Қани кўрингчи.
— Хўп, ма буни стол устига қўй, - Комил қизга коньяк узатди.
Зулхумор коньякни олди. Стол устига олиб бориб қўйгач овқатни сузди. Икки ёш бир-бирига термулганча овқатланишди. Комил орада қизга коньяк ҳам қуйиб узатди.
— Аччиқ.
— Бу шоколаддан есанг билинмайди.
Зулхумор қизиб кета бошлади.
— Исиб кетяпман чоғи.
— Биринчи мартада шунақа бўлади. Ҳозир сени совитиб қўяман. Қизни стулини ўзига яқин тортиб қучоқлади. Зулхуморни баданига чумолилар ўрмалагандек бўлди.
— Вооой, нима қиляпсиз?
—Жоним бу кунни қанча кутдим?
Комил қизни қулоғини тагига шивирлади. Зулхумор эсдан айрилар даражага келганди.
— Қорнинг тўйдими?- Комил сўради.
— Ҳм.
Дастурхон шундайича очиқ қолди. Йигит қизни кўтарганча ётоқхонага ўтди.
— Керакмасдир.
Зулхумор пастгина гапирди. Йигитни қучоғидан чиқолмай чуқур нафас оларди.
— Керак жоним, керак.
Комил қизни тугмаларига қўл узатди. Зулхумор қаршилик қилмади. Унинг ўзида ҳам ғалати ҳиссиёт уйғонганди.
***
— Лаънати, қаерга кетди бу?
Зулхуморни йўқолганини билган отаси ҳамма ерни ағдар тўнтар қила бошлаганди.
— Опам ҳужжатларини ҳам олиб кетибди.
— Мени ер билан битта қилди. Мени унақа қизим йўқ. Оқ қилдим. Бутун умр бахтга зўр бўлиб ўтсин. Икки дунё рози эмасман.
— Дадаси...
— Совчиларни тугунини олиб бориб бер. Мени ўлди деб айт.
***
Зулхумор Комил билан эр-хотиндек яшай бошлади. Аммо ота-онаси билан таништиришни ортга суриб борарди.
— Қачонгача беркиниб яшаймиз?
Зулхумор Комилга доимги саволни берди.
— Вақти келади шошилма.
— Мени ҳам оппоқ либос кийгим келади.
— Жоним ҳаммаси бўлади. Менам шуни ҳаракатидаман.
Аммо Комил айтган кун келмади. Отаси Карим ака Комилни жуда бой бўлган дўстини қизига унаштириб қўйди.
— Агар бош тортсанг уйланмайман деб, меросдан умидингни уз. Ҳеч вақо ололмайсан.
14-қисм
— Ота.
— Етарли, ана энди бор, кутиб қолгандир.
Комил ялт этиб отасига қаради.
— Унақа қарама, мен гўл эмасман. Шукр қилки, келган жойига жўнатиб юбормадим.
Комил шалвираганча уйига қайтди. Зулхуморга бир сўз деёлмади. Уйланишни ортга суравергач отаси уйни тортиб олди.
— Уйни бугуноқ бўшат. Йўқса анавингни қишлоғига ўзим олиб бориб ташлайман.
Ноилож қолган Комил ижарага уй олиб Зулхуморни кўчириб чиқди. Қизга вақтинчалик бу деди. Таъминот тўхтагач озиқ овқат муаммоси ўртага чиққач, Комил отасини таклифини рад этолмади.
— Мен розиман.
—Ана бу бошқа гап.
Комил аввалгидек тўкинликда яшай бошлади, пулни тежовсиз ишлатиш, Зулхуморга керакли нарсаларни олиб бериш. Лекин унга ҳақиқатни қандай айтишни билмасди. Тўйига уч кун қолганида, яшириб бўлмаслигини тушунди.
— Хумор сенда гапим бор.
— Нима гап? Неча кундан бери хафасиз.
— Мен... Мени уйлантиришяпти.
Зулхумор дахшатдан қотиб қолди. Нима қиларини билмай қулоқларини ёпди.
— Йўқ, йўўўўўқ алдаманг. Бундай қилолмайсиз. Ёлғон денг
Қиз ўкириб йиғлай бошлади. Комил уни қучоқлаб тинчлантиришга уринар, аммо қиз уни муштлаб йиғларди.
— Жоним ўзингни бос, сени асло ташлаб қўймайман. Сени севаман. Унга отамни гапи учун уйланяпман. Унга уйланмасам оч қоламиз, сени боқолмай қоламан. Бу ерда кўп жой отамга қарашли, ҳеч қаерда ишлолмайман ҳам. Мени тушун
—Мен сизни... Қандай қилиб ўзгаси билан бўлишай, айтинг қандай?
Зулхумор кўксига муштлаганча йиғларди.
— Жоним мен сеникиман. Унга отам учун уйланяпман. У қизиқ эмас мен учун.
— Чидолмайман... Ўлиб қоламан. Жоним азобламанг.
Зулхумор тинмай йиғларди.
***
Бугунги кун.
Ахрор сархуш ҳолда уйга қайтди. Доимги жойида ётган хотинига тикилиб қолди. Юзига тушиб турган сочларини бир четга сурди. Қиз совуқ қотиб, буришиб ухлаб қолганди. Ахрор қизни устига кўрпа ёпиб, ўзини краватга ташлади. Ҳатто ечинмай қотиб ухлаб қолди.
Эрта тонгда кўзини очган Зийнат устидаги кўрпани кўриб Ахрорни ишлигини тушунди. Ухлаб ётган эрига бориб тикилиб турди. У Ахрорни қўпол бўлса ҳам ёқтириб бораётганди. Узоқ йигитга термулиб тургач ювиниш учун ҳамоммга кириб кетди.
Давоми бор...
#shamsinurijodi
Присоединяйтесь к ОК, чтобы подписаться на группу и комментировать публикации.
Комментарии 9