ИККИНЧИ ФАСЛ...
ЎН ЕТТИНЧИ ҚИСМ...
2016-йил декабр.Тошкент- Самарқанд
Алишер қўлидан махкам тутиб машинаси томон етаклаганда бир хаёли йўқ керакмас мен сизни синаб кўриш учун айтгандим дегиси, ўзи қилган қароридан кечгиси келди. Аммо нимадир унга айнан шу гапларни айтишга тусқиндик қилиб индамай машина олд ўриндиғига ўтирди. Машинанинг кескин жилиши ҳам қароридан қайтара олмади. Шаҳарнинг номаълум томонига кетаётган машинанинг ойнасига бошни тираб жимгина йўлга тикилиб кетаётган қиз йигитнинг ўзи томон тез тез кўз ташлаб олаётганини сезса ҳам эътибор қаратмади. Унинг хаёллари уйдан чиқиб кетишигача бўлган ходисалар билан банд эди...........
Алишернинг кутилмаганда гулдаста билан хонасига кўтарилишидан кунгли ёришиб кетган Шаҳноза, келини қунғироқ қилаётганини кўриб онасининг соғлигидан хавотир олди.
Онамга нима бўлган бўлса? Нега қунғироқ қилаяпти?
-Сизлар мавзуни қайтариб туринглар мен ҳозир. Телефонини кўтариб каридорга чиқди.
-Эшитаман.
-Опа узр ишда вақтингизда сизни безовта қилдим.
-Нима гап? Онам яхшимилар?
-Опа, онам касалхонада ётмайман деб докторлар билан жанжал қилиб кетди. Шунга доктор уйга олиб кетинглар деяпти.
Уфф хўрсиниб олди. Онааа, онааа нега бундайсиза!? Одамлар бу касалхонада ётиш учун ойлаб навбат кутган вақтида! Уфф!
Онамга беринг!-Буюрди жавобини кутиб турган келинига.-Беринг онамга!
-Она бу нима қилганингиз?
-Сен мени касалхонада ўлдириб юбормоқчисан! Сени духтирлар билан тилинг бир!
-Онаа ахир сиз даволанишингиз керак!
-Йўқ! Мен уйга кетаман! Оғирим тушаётган бўлса айт қишлоғимга кетаман
-Онаа!
-Ҳа ҳалал бераяпманми? Ўзинг хохлагандек хаёт кечиришинга мен халақит бераяпманда! Шунинг учун мени касалхонага тиқдингми?
-Онажон нималар деяпсиз?
- Мени бу сарсон жоним ҳамманга ортиқчалик қилаётганини билиб турибман! Мен ўлсам сенлар қутилсанглар а? Шуми мақсадларинг!?
-Бўпти она, уйга қайтинг! Қайтинг уйга! Келинга беринг телефонни! Онамни уйга олиб қайтинг! Ётмаса ётмасин!
Жахл билан телефонини учирган Шаҳноза ўзини босиб олиш учун кафтлари билан бошини икки томондан қаттиқ сиқди. Онам ўзи айтгандек осонгина ўлмайди. Алам билан ўй сурди. Онам ҳали вери ўлмайди. У кўпчиликни бошини ейди! Тавба қилдим. Эшитишимча бувим қариганларидан кейин худди онамдек блиб қолган эканлар. Уша вақтларда онам хатто бир ойда ҳам онасини кўришга бормаган экан. Чунки касалликдан ақли оғиб қолган бувим онамдан дадамдан ажралишини талаб қилар экан. Мана энди кун келди. Онасини ҳоли онамни бошига тушди. Худди бувимдек телба тескари гаплар гапирадиган инсонга айланди қолди. Онам қачон бу тахлит ўзгарди? Укаларимни назарида онам уша воқеадан кейин шу куйга тушди. Комил хатто юзимга бир эмас бир нечи марта айтди. Онамни бошига етдинг деб озор беришдан ҳам тоймади шу укам. Аслида мана шу тахлит ёмон шубха гумонларга берилиши онамда дадам ҳалокатга учраган пайтлар бошлаган эди.
У вақтлар онам хозиргидек ташланиб кетмас эди. Гап орасида ўзининг ёмон ўйларини қистириб ўтар эди халос. Кейинчалик бу нарса кучайиб кетди. Докторлар сахирни таъсири дейди. Лекин онамда бу касалликка учрамай туриб бошланган эди. Уй сотиб олишни режа қилганимизда қанча вахима килган эди. Уша вақтларда эътибор қилмаган эканмизда. Балким уша вақтларда даволатишни бошлаганимизда балким хозиргидек ёмон томонга бурилиш бир оз кечикармиди? Онасида етмиш ёшида бошланган хулқ бузилиши онамда анча эрта эллик ёшида бошланди. Энди нима қиламан? Нима қилардим онамни халигидек гапларига сабр қилишдан бошқа нима иш қўлимдан келади? Онам-ку! Кўчага ташлаб қўя олмасам! Қаттиқ гапира олмасам. Мен қўрқаман. Кун келиб онамни куни бошимга тушишидан қўрқаман! Худо асрасин! Худойим ўзинг асра! Қариганимда ақли хушим билан қаришни насиб қилгин! Уфф! Ростини айтсам тўйиб кетдим! Шунчалар тўйдииим! Яшашини ҳам истамай қоламан! Тавба қилдим. Ўзинг кечиргин! Дарсни қандай якунлаганини сезмай қолган Шаҳнозанинг ёдига Алишерга берган ваъдаси тушди. Айтмоқчи, докторга бирга бораман дегандим. Майлида, шкафда турган курткасини олиб эгнига илди. Бирга борай. Шу ғурбат босган уйимдан озгина бўлса ҳам узоқда бўлишга имкон бу!
Алишернинг онам иккингиз бир бирингизни ҳуснингизга махлиё бўласизлар деган гапидан хушёр тортган қиз, она бола ўртасида ўзи ҳақида суҳбат борганлигини фахмлаб негадир жахли чиқиб кетди. Мана шунақа суҳбатлар оқибатида мен ҳақимда ғийбат урчийди! Кутилмаганда Алишернинг жахли чиқиб кетиши тилини боғлади. Алишер доктор қабулига кириб кетгандан сунг машина ўриндиғига бош тираган қизни хаёллари ўз домига тортиб кетди. Иккинчи маротоба бу йигитни жахл устида кўриши. Негадир у жахл қилса кўз олдига уша тун. Бостириб кирган қароқчининг кўзлари келади. Аммо йигитнинг кўзларида уникидек олов шиддат йўқ. Алишернинг кўзлари бир оз маюс ва ақл билан боқади. Тўғри хозир шу топда ўзига боқиб турган кўзларда ҳам ғазаб зоҳир бўлди. Аммо унинг кўзларидаги ғазаб алангаси,бу кўзларда йўқ. Унда нимадир бор эди. У кўзлардаги қўрқинчли оловдан қизнинг юрагига кирган титроқ мана уч йилдан ошдики, қизни тарк этгани йўқ. Бошига оғир кунлар тушган вақтида шу кўзларга ёлворди. Нега мени уша тунда ўлдирмадинг? Ўзини таъқиб этгувчи нигоҳларга таъна қилди. Вақт ўтиб оғир кунлари аста секин ортга чекина бошлаганда уша нигоҳларга мурожати ўзгарди. Нега бир марта келдингу изсиз ўчдинг! Балким, менинг ҳаётимдаги оғир кунларининг бошланиши сени келишинг билан боғлиқдир! Ахир, мен сенинг ҳаққинга хиёнат қилдим! Мен бу учун оғир туловлар тўладим. Илтимос кел ва мендан уша хаққингни олиб кет! Жавобсиз мурожатлари хавога сингиб кетаверади. Қиз эса у билан хаёлан гаплашишини бас қилгиси келмайди. Баъзан мана шундай хаёлий суҳбатларидан сунг ўз соғлигидан шубҳаланиб ҳам қолади. Балким мен ақлдан озгандирман!
Шаҳнозанинг тутқунсиз хаёлларига Алишернинг машина эшигини очиши ҳалал берди.
-Иссиқ суюқ овқат ичишим керак экан. Тушлик ҳам қилмаганим учун бошим бир оз айланиб турибди. -Шаҳнозааа йўқ деманг, овқатланишга ҳам бирга бора қолайлик. А? Илтимос хўўўп
Йигитнинг ёлворувчи овозига жавобан куксининг аллақаери жиз этиб кетганини ҳис қилган Шаҳноза жавоб қайтармай розилигини билдирди. Алишерни тушунмайди деб ўйлаб адашибди. У ҳаммасини тушунибди. Унинг сўзсиз ўзини тушунганини ўтган сафарги кафе олдида машина тўхтатилгач англади. Демак, бу мени сўзсиз тушуна оларкан-да! Кулиб олиб машинадан тушган қиз олдинда кетаётган йигитга сўзсиз эргашди. Бир қараса сенсираб кетади. Бир қараса яна мулойим бўлиб сизлаб бошлайди. Иккинчи марта сенсираб сунг сизлаши. Биринчи сафар сенсираганда кунглига бир оз текканди. Бу сафар тескариси бўлди. Сенсирашдан кейинги сизлаши дилида ранжиш пайдо қилганидан ўзи ҳам хайрон қолди. Овқатланаётган йигитнинг бир оз рангпар тортган юзи, тажанглик билан чимирилиб турган қошларига қараб туриб дадасини эслади. Дадамга ўхшайди. Овозсиз режимга қўйилган телефонига кетма кет келаётган қунғироқдан безовта бўлиб соатига кўз ташлаб олди. Эртароқ уйга қайтмасам, онам бир дунё гап гапиради. Лекин уйга қайтгим йўқ.
Қани энди шу топда йўқолиб қолсам! Алишернинг овқатини тугатмай ўрнидан туришдан хушёр тортди.
-Емайсизми?
-Йўқ иштаҳам йўқ. Қайта қолайлик. Шошилаяпсиз шекилли.
Соатга ишора қилишидан кулгуси келди. Эътиборли. Ўзини эътиборсиз кўрсатади. Аммо биронта ҳаракатимни назаридан қочирмайди.
-Ҳм. Яхши бўларди.
Ростини айта қолди. Бу иқрори Алишерга ёқинқирамай лаби учиб олганини кўрса ҳам кўрмасликка олди. Шу топда Алишернинг инжиқлиги ўзига ортиқчалик қилиши, ёнида бир оз турса тортишиб қолишларини фаҳмлаб шошилиб кафедан чиқиб кетди. Машинада таънали нимадир деса, ортиқ чидай олмаслигини билиб лабини қаттиқ тишлаб олди. Ранжитгим йўқ. Нима бўлса ҳам гапирмай жим кетсин. Бетоб одамни кунглига текким йўқ. Ҳайтовур Алишер уни тушунгандек жим кетди. Шошилиб машинадан тушиб ўзини уй ичкарисига урди. Эшикни тоқатсизлик билан урган қиз келини берган саломга алик олмай онаси ётган хонага кирди.
-Она яхшимисиз? Аҳволингиз яхшими?
-Қаердан келаяпсан?
-Ишдан
-Ёлғон гапирма! Қаердан келаяпсан дедим.
-Бир ҳамкасбимни мазаси бўлмай касалхонага бирга боргандим.
-Ким у?
-Хамкасбим она! Хамкасбим!
-Ким уша ҳамкасбинг исми борми?
-Исми Алишер мен ижарага олган бино эгаси
-Бу ушами?
-Нима деганиз бу?
-Бу ушами?
-Нима?
Онасининг нимани назарда тутаётганини тушунмай юзига тикилиб қолди. Онаси юзингни кўрмай дегандек қизидан юз угирди. Ниҳоят онгига сўзлари маъноси етиб боргач қаддини ростлади.
-Ҳа! Киноя билан тасдиқлаб бош ирғади. -Тўғри топдингиз! Захарханда қилиб лаб бурди. - Сиз топдингиз!
- Уятсиз! Номуссиз! Сен кимга ўхшадинг а? Қайси харом қон аждодинга ўхшадинг!?
- Айтаётган гапларингиздан ўзингиз уялмаяпсизми? Ахир уйда келингиз бор. Она салгина ўйлаб гапиринг
-Она дема мени!
-Овқатландингизми? Гап билан чалғитишга урунди. Шу вақтгача соғлигидан хавотирга тушиб уйга ошиқиб келгани учун ўзидан нафратланиб юз буриштирган қиз йиғлаб юбормаслик учун лабини қаттиқ тишлаб онасининг юзга термулди. Ҳозирда қаршисида ўз гапларига эгалик қила олмаётган мана шу аёл, бир замонлар ўта меҳрибон она бўлганлигига ишонгиси келмай онасининг юз-кўзларига тўймай тикилди. Қани эди дардларингизга шифо топа олсам эди?
Кўзидан оққан ёшларини кафти билан сидириб олган Шаҳноза эшикдан бўй кўрсатган келинига қарамай савол берди.
-Овқатландиларми?
-Йўқ. Емаяптилар.
-Шу ерга олиб келинг ўзим овқатлантираман, мен киймларимни алиштирай, сунг бирга овқатланамиз. Хўпми онажон а? Хўпми?
-Мен сени қўлингдан овқат ейишдан хазар қиламан!
Онасининг нафрат тўла кўзларини кўрган Шаҳнозанинг тоқати тоқ бўлди.
-Унда, мен яратиб берган шароитдан ҳам нафратланинг! Қўлингиздан келадими мен яратган шарт шароитдан нафратланиш!? Ғазабдан қалтираб қичқириб юборган қиз, ўзини қучоқлаб хонадан олиб чиқишга урунган келинни итариб юбориб онасининг тепасига келди.
-Мени қилаётган хизматларимдан ҳам нафратланинг! Ҳозироқ нарсаларингизни йиғиштирингда менинг харом пулларим, сизнинг назарингизда танамни сотиб топганим уйимдан чиқиб кетинг!
-Опа, опажон! Қўйинг опа аям касаллар опажон хафа бўлманг илтимос сиздан!
Кескин сўзларини эшитиб бақрайиб жим бўлиб қолган онасининг соғлигидан хавотирланган қиз онасига яқинлашди. Оғзидан чиққиб кетган сўзлари дахшатини англаб онасининг пойига тиз чукди.
-Онажоон мен мажбур бўлдим. Кечиринг мени қарғаманг,- йиғлаб ўтинди. -Сиз бундай аёл эмасдингиз-ку! Нега бундай қиласиз нега мени хар куни эзаверасиз? Мен чарчаб кетдим. Тушунаяпсизми яшашни истамай қолаяпман. Нега тушунмайсиз? Нега сиз менинг онам бўлиб, аёл бўлиб, бир яқиним бўлиб тушунишни, ёнимда қўллаб қувватлашни ўрнига кундан кун эзиб хўрлайверасиз? Мен чарчадим! Тўйиб кетдим сиздан! Ўлгим келади сизнинг гапларингиздан сунг! Сиз мени кундан кун ич ичимдан емирилишга олиб келаяпсиз. Руҳим яшашдан безиб қолди! Онасиз-ку!
-Опажон қўйинг юринг опа ошхонага чиқайлик опа бўлди қила қолинг қўлтиғидан олган келинчак тик қилишга урунди. -Юра қолинг опажон!
Яккаю, ягона оёғи билан пойида тиззалаб ўтирган қизни тепиб юборган она эшик томон им қоқди.
-Йўқол бор кет! Сени асл мақсадинг ҳам шу ердан кетиш эканлигини мени билмайди деб ўйлйсанми? Туни билан деразани очиб токчага ўтириб олганча кимлар билан шивирлашиб чиқишининг сезмайманми? Мен кўр, кар эмасман! Бор кет! Йўқол кўзимга кўринма!
-Мен кетаман! Шарт ўрнидан турди.-Қандай яшайсизлар билмадим!? Остонада турган оёқ кийимини оёғига илган Шахноза Фарзонага юзланди. -Эртага Сардорга телефон қилиб, уйдан кетганимни айтаман! Балким сизга пул юборишини тайинларман! Тоқатим тугади. Ортиқ бу ерда яшашни истамайман!
-Опажон, онамдан хафа бўлманг, биласиз касаллар. Опажон қўя қолинг. Онам менга ҳам шу тахлит гапларни гапирадилар. Қорнингдаги бола ростдан ўғлимданми?- деб сўрадилар кеча. Мен ҳафа бўлмадим-ку! У киши касал опа! Хафа бўлманг, бир ўзимни қолдирманг жон опажон! Унақа қилманг!
Ялиниб ёлвораётган келинига жавоб қайтармаган қиз эшикни жаҳл билан силтаб очди-ю, рўпарасида хайратли кўзларини ўзига тикиб турган Алишерни кўриб бир зум нима сабабли эшикни очганини эсидан чиқарди. Бу нима қилиб юрибди? Хаёлидан ялт этиб ўтган саволга жавоб кутмай ташқарига отилиб чиқди. Тез тез қадам ташлаб кетаётган қиз ортидан келаётган Алишерни кўз қири билан кузатиб кетаётиб миясида ғужғон ўйнаётган ўйлардан эзилиб кетди. Хозир, Нима бўлди дейди. Ким сени хафа қилди деб сурайди. Мен қай тил билан онам хақида гапириб бераман! Қай юз билан онам мени бузуқи, харом йўлда юрасан деб хақоратлади деб айтаман? Шундай десам, онанг бекорга айтмаса керак демайдими?
-Менга ҳеч қандай савол бермай, ҳеч ким йўқ жойга олиб кетиш қўлингиздан келадими? Мен у ерда ҳеч кимни кўрмаслигим керак! Қўлингиздан келадими шу иш?
Машинасигача етаклаб келган йигит ҳеч нарса демай олд ўриндиқ эшигни очди....
-Шаҳноза!
Алишернинг овозидан хаёлларини тўплаган қиз ойнадан бошини олмай йигит томон кўз ташлади
-Аҳволингиз яхшими?
-Ҳмм
-Орадан салкам тўрт соат вақт ўтди. Балким сал бўлса ҳам жаҳлингиздан тушгандирсиз? Жилмайиб олган йигит олд томонга имо қилди.
- Самарқандга кириб келдик.
-Самарқандга? Ажабланиб ойнадан бош кўтарган қиз атрофга аланглади.- Самарқандга келдикми?
-Ҳа. Шу ерда бизнинг уйимиз бор. Шундоқ Регистоннинг орқасидаги маҳаллада. Аям асли Самарқандлик.
-Ростдан?
-Ҳа. Аямнинг айтишича мен икки ёшга тўлгунимча биз уша уйимизда яшаганмиз. Сунг дадамнинг уйига кўчиб кетган бўлсакда, дадам бу уйни сотиб юбормаган экан. Аям сотишларига йўл қўймаган бўлса керак. Кейинчалик дадам оз моз таъмирлаган. Ҳозир у ерда ҳеч ким яшамайди. Икки йил олдин она томондан қариндошларимиз кўчиб келиб яшашган. Шу йил бошида ўзлари уй сотиб олиб кўчиб кетдилар. Шундан бери уй бум буш ётибди.
-Нега бу ерга олиб келдингиз?
-Сизни ҳеч ким безовта қилмайдиган жой сўрадингиз шу туфайли.
Индамай бошини қайта ойнага тираган қиз кўзларини қаттиқ юмди. Тун қоронғусида ўзим кимлигини билмайдиган йигит машинасига чиқиб ўтирдим. Ўзим ундан мени ҳеч ким танимайдиган жойга олиб кетинг деб сўрадим. Энди бундай бу ёғига нима бўлишини ўзим ҳам билмайман. Чуқур хўрсинди. Ўзинг асра жахл устида нималар қилиб қўйдим?
Пастак ёғоч дарчали уй олдида тўхтаган машинадан тушишга юраги бетламай ўтираверганини кўрган Алишер дарчани калит суқиб ланг очиб юбориб бурилиб қиз томон юрди.
-Тушинг. Эшикни очди.-Келинг Шаҳноза, мени меҳмонимсиз. Жилмайганди юзидаги кулгучларига илк марта кўзи тушган Шахноза ҳам беихтиёр жилмайди.
Йигит кишида ҳам кулгуч бўлар эканда? Ҳаёлидан ўтказди. Биринчи марта кўришим. Шу вақтгача бирон марта эътибор қаратмаган эканман.
-Шаҳноза яхшимисиз? Жим ўтиришни тоби бўлмаяпти деб баҳолаган йигит қўл узатди.-Келинг мени ушлаб олинг.
-Йўқ ўзим. Машинадан тушиб Алишернинг ортидан қадам ташлаган қиз, уй жойлашган кўчанинг тор эканлигига аҳамият берди. Битта машина зўрға сиғса керак. Хаёлидан ўтказди. Биз томонларда кўчалар кенг кенг бўлади. Эски шаҳарнинг кўчалари мана шундай тор. Лекин барибир биз томонларда кўчалар кенг.
-Киринг. Қоронғу қоқилиб кетманг!- билагидан тутиб олган Алишер айвон томон қадам ташлади.-Келинг, юраверинг мени ортимдан қадам ташлаверинг. Мен чироқни ёқиб юбораман. Қўрқманг.
Кетма кет ёқилган чироқлар торгина ховлини ёритди.
-Шу зинадан тепага кўтарилаверинг. Мен ҳозир. Ховлини нарги томонига юрган йигит девордаги тугмани босган эди, ховли янада ёришиб кетди.
-Мана энди бемалол бўласиз. Кулиб олиб яқинлашди. -Қани киринг! Зинадан ўзи биринчи бўлиб кутарилиб йўл бошлади. -Киринг Шахноза ўзингизни уйингиздек ҳис қилинг! Марҳамат!
Оддийгина жихозланган шинамгина хонани кўздан кечирган қиз жилмайди.
-Шу уйда катта бўлганмисиз?- деди хаёлига кетма кет келаётган ёмон ўйлардан қутилиш мақсадида.
-Йўқ.Мен Китобда катта бўлганман. Икки ёшимгача шу ерда яшаганмиз. Қорниз қалай?
-Билмадим. Ўртача шекилли...
-Очиқмадизми?
-Менимча йўқ.
-Унда эрталабгача сабр қилсак. Мен эрталаб бозор қилиб бераман. Бўладими?
-Ҳа. Бўлади.
Жим тикилиб қолган Алишер жилмайди.
-Шаҳноза, билмадим сизга нима бўлган? Мен ўйладимки, сизни уйдан чиқиб кетишингизга етарлича сабабларингиз бўлган. Шунинг учун сизни ҳеч ким танимайдиган жойга олиб келдим. Менга ишонишингиз мумкин. Чунки, менга бу холатлар таниш. Бундан тахминан ўн йиллар олдин, у вақтда эндигина йигирма ёшга кирган вақтларим эди. Бошимга номусим билан боғлик бир тухмат тушган...
Ялт ўзига боққан қизга қараб аянчли жилмайиб олган йигит сўзларини давом эттирди.
-Мен бир озгина шоиртабиатмидим? Ишқилиб мактабимизда бўлиб ўтадиган байрам тадбирларида доим фаол ўқувчи бўлганман. Уша тухмат хаётимда жуда оғир из қолдирди. Шундан кейин чет элга чиқиб кетишга мажбур бўлдим. Аниқроғи, аямни истаги билан Москвада яшайдиган тоғамнинг олдига кетишга мажбур бўлдим. Менга уша тухматдан ҳам кўра, яқинларимнинг ишончсизлиги, айнан қон қариндошларимнинг менга нисбатан қилган тухматлари оғир тегди. Уларни унутиш учун, ўзимни ишга урдим. Тоғам нимаки иш буюрса, бўйин бурмадим. Дастлабки йилда қурилиш соҳасида ишладим. Ўттиз қаватли бинонинг энг юқори қисмида туриб, ўзимни шу ердан ташласам нечи бўлакка бўлиниб кетишим тўғрисида ўйлаган кунларим ҳам бўлган. Лекин, мени йўлларимга кўз тиккан аям борлиги учун бу ишдан қайтар эдим. Ҳар сафар, ўзимни ўлдириш ҳақида ўйласам қабрим устида кўз ёш тукаётган аям кўз олдимга келар ва мен бу ишдан қайтар эдим. Чунки, аям мен ва укам учун жуда жуда кўп ситамларга бардош берган эди. Мен уша ситамларни ўз кўзларим билан кўриб ўсган эдим. Шу туфайли ҳам аямга нисбатан бу ишни қилмаган бўлсам керак. Йиллар ўтди. Мени уша тухмат туфайли ортирган жароҳатим ўрни битди. Аммо ундан юрагимда катта чандиқ қолди. Менда қизларга ишонмаслик, улардан шубҳаланиш, хар доим улар тўғрисида гумонда юриш каби иллат пайдо бўлди. Мен ёлғонни ёмон кўраман. Айни пайтда, сиздан нима бўлди? Хаётингни менга гапириб бер деб қийин қистовга олиб сўрамайман. Аммо қачонлардир менга гапириб беришни истасангиз мен эшитаман. Сабр билан эшита оламан. Сўрамаслигим сабаби эса, бошдан ўтказган оғир кунларни қайта эслаб гапириб бериш қанчалик оғриқли эканлигини жуда яхши тушунаман. Ишонасизми йўқми? Ҳаётим мобайнида илк марта сизга бошимдан ўтказганларимни қисман гапириб бердим. Мен кўр эмасман. Кўриб билиб турибман. Сиз бекорга бу ахволда юрмайсиз. Айни ўйнаб кулиб даври даврон сурадиган вақтингизда, буғзингизгача ишга кумилиб ўз қобиғингизга ўзингиз ўралашиб қолганингиз бекорга эмаслигини тушуниб турибман. йигитнинг сўзларини жимгина тинглаётган қизнинг кўзёшларидан юзи хўл бўлиб кетганини кўрган Алишер қаршисига чук тушди.
-Шаҳноза, менга ишонинг титраб турган бармоқлари билан кўз ёшларини озор бермасликка тиришиб артиб олди. Йигитнинг меҳрибонлик билан кўз ёшларини артиб олганлиги хуш ёққан қиз юзини олиб қочмади.
-Менга ишонинг, тирик эканман сизга озор бермайман. Ахир инсон кимгадир нимагадир ишониб яшаш керак. Болалигимизда эртаклар бўларди биласизми? Бир бор экан бир йўқ экан деб бошланар ва мурод мақсадига етибди деб тугайдиган эртакларни эшитиб, ўқиб катта бўлганмиз.
Ана шу эртаклар бизни бола қалбимизда эртанги кунга, келажакка умид уйғотиш учун тўқиб чиқарилган эканлигини ёшим ўттизга етганда англаяпман.
-Менга ҳеч ким эртак айтиб бермаган. Кўз ёшлари билан жилмайган Шаҳноза кўз ёшларига кафт босди. -Мен умуман эртак ўқимаганман. Нигоҳларини бир нуқтага тикиб ўй суриб қолган Шаҳноза ўйчан сўзлади.-Айтганингиздек бу дунёда ҳеч кимга ишонмай яшаш жуда оғир. Жуда, жуда оғир. Чуқур хўрсинди.-Жуда ҳам оғир...
-Мен чанқадим. Жилмайиб олган Алишер қизни оғир хотираларга берилмаслигини истадими гаплашиб турган мавзулари ўзгартиришг мақсадида ўрнидан турди. -Ичишга нимадир бормикан?- деди.
-Сиз совуқ сув ичмаслигингиз керак.- Алишернинг мақсадини англаган қиз суҳбатларини бир оз ортга суришга қарор қилди. Менимча кейинги сафарги суҳбатимизда мен унга ҳаммасини айтиб беришимга тўғри келса керак. Кунглидан лип ўтказди.- Балким чой қайнатармиз. Айтмоқчи, аянгиз сиздан хавотир олмайдиларми?
-Мен аямга зарур иш билан Самарқандга кетаётганим хабарини етказганман. Хавотир олмайдилар. Етиб келганимни айтиб қўйишим керак. Чунки ухламай кутиб ўтиради.
-Унда сиз қунғироқ қилинг мен эса чой қўяман. Ошхона қаерда?
-Эшидан чиқишингиз билан рўпарада.
-Тушундим.
-Менимча, чойнак хамма нарса бор. Бемалол кираверинг. Ҳа айтмоқчи шошманг!
Қиздан илдам юрган Алишер олдинга ўтиб чироқни ёқмай туриб деразаларни очиб юборди.-Анчадан бери одам яшамаган уй. Газ сизиб турган бўлса...Ўзини ҳайрон кузатиб турган қизга угрилди. Энди чироқни ёқинг.
Чироқ ёқилган хонадаги газ плитасига ишора берди.
-Бемалол ишлатаверинг. Мен аям билан гаплашай!
Ҳовлида туриб аяси билан анча вақт суҳбатлашиб турган йигит ичкаридан чиқиб келган қизга юзланди.
Чой тайёр мазмунда имлаган қиз ортига бурилди.
-Майли аяжон, ишларим битиши билан дарров ортимга қайтаман. Сиз хавотир олманг! Менимча кечда Тошкентда бўламан. Хўп хўп. Кўришгунча!
Телефонини чунтагига жойлаган йигит уй ичкарисига кирди.
Шаҳноза тайёрлаб берган тузли сувда томоғини чайиб олган Алишер қизга хайрли тун тилаб қўшни хонага чиқиб кетди.
Эрталаб бозор қилиб бергач қайтиб кетаман. Балким уни ҳам ўзим билан бирга олиб кетарман. Эрталабгача фикри ўзгариб қолиши ҳам мумкин. Яхшиликдан умидвор бўлиб турайчи. У қайсар. Анчагина қайсарлиги бор. Мен эртак эшитмаганман дейди. Жинни! Тентак! Кўзёшларини артиб олгандаги холатини кўз олдига жонлантирган Алишер жилмайди. У жуда кучли инсонга, суянишга арзийдиган бир инсонга муҳтож. Балким уша мен бўларман. Эхтимол, мен излаган қиз ҳам у бўла олар. Хўрсиниб олган Алишер чарчоққа енгилиб уйқуга кетди.........
Присоединяйтесь к ОК, чтобы подписаться на группу и комментировать публикации.
Комментарии 3
Ҳар сонини сабрсиз кутамиз!!!