Йигит ҳикояси
Дуо
Биз Саидикром билан болаликдан ўртоқмиз, у акам иккимизнинг умумий дўстимиз. Бир куни ўртоғим тамаки чекишни ташлагани ҳақида гапириб қолди. Шунда бирдан хаёлимга ғалати фикр келди
—Дўстим, мени ҳам дуо қил, шу лаънати тамакидан қутулай, жонимга тегиб кетди.
У бироз тикилиб турди-да
—Ҳазиллашма, ўртоқ, сен намозхон боласан, обрў-эътиборинг ҳам бор, катта корхонанинг раҳбарисан, Қуръон ўқийсан, мен кимман сенинг ёнингда, —деди
Уни ҳолига жонига қўймадим.
—Илоҳим сен ҳам сигарет чекишдан қутулиб кет. Аллоҳ ўзи осон қилсин, омин! -деди у ноилож. Очиғини айтсам, шу пайтгача бу балони ташлаш учун ҳамма чорани қўллаб кўргандим.
У пайтлари акам иккимиз Умрага кетиш учун ҳаракат қилаётгандик. Визалар олинган, фақат мен орқага суриб келаётгандим.
Ўша куни Саидикромнинг олдидан келдиму акамга телефон қилдим.
—Мен тайёрман, эртага бориб билетларни оламиз!
Аллоҳнинг Байтига бориш, Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васалламни зиёрат қилиш умидида Худонинг қудрати билан чекишни ташлаб юбордим. Бунга дўстимнинг дуоси сабаб бўлди деб хаёлимга ҳам келтирмадим, токи бир воқеа бўлмагунча...
Кеч куз эди. Умра сафарига йўл олишимизга уч кун қолган, мен эса хайрлашиш учун дўстларимни бир-бир йўқлаб қўяётгандим.
Саидикром кўп қаватли уйда туради биз у билан кира қиладиган севимли машинаси, ўзининг таъбири билан айтганда ишхонаси бўлган Кобальтида ўтириб гаплашдик.
—Шундай қилиб Зиёвуддин билан кетяпман дегин, —деди ўйчан.
Ўша вақтлар акам иккисининг орасидан гап қочган, бир-биридан аразлаб юрарди.
—Қўявер, эсон-омон қайтиб келайлик, ўзим яраштириб қўяман, -дедим, елкасига шапатилаб
—Йўқ, унгача ярашишим керак, балки сизларни аэропортга мен олиб бориб қўярман,-деди.
—Йўғе, сенга пулимиз етмайди, Аброр машинаси билан келадиган бўлди, — деб ҳазиллашдим.
Шунда у ғалати иш қилди. Юзини Қиблага буриб, қўлини дуога очди
—Эй, Аллоҳим, илойим ўша куни Аброр бир сабаб билан кела олмай қолсинда, Баҳовуддин билан Зиёвуддинни ўзим кузатиб қўяй, Омин, Аллоҳу акбар, —деди ихлос билан.
Унинг қилиғига маза қилиб кулдим.
Орадан уч кун ўтиб сафарга отландик. Негадир Аброр кечикаётган эди. Қайта-қайта қўнғироқ қилиб зўрға тушдик. У салом-аликсиз ҳаяжон билан гапириб кетди.
—Палакат, биттаси келиб машинамнинг орқасидан урди, энди ГАИ чақириб ўтирибди. Жа гапга тушунмас одам экан. Машинани жарима майдончасига олиб кетяпман! Узр, энди, ўрто!
Биз кеч қолаётгандик. Шунда акам бирдан Саидикромга қўнғироқ қилди
—Дўстим, тезроқ етиб кел, ўзинг кузатиб қўймасанг, кеч қоламиз, шекилли!
—Ҳа, яна керак бўлдимми, дўст, менсиз ҳеч ишинг битмас экан-да, ҳозир уч минутда уйингда бўламан!
—Ер айланаверади, сен менга керак бўлаверасан, яна ер айланади сен менга яхшилик қилаверасан, борингга шукур, келақол энди. Энг қизиғи, мен ҳали акамга Саидикромнинг машинасида қилган ғалати дуоси ҳақида гапириб беришга улгурмагандим.
Ўша куни акам билан. йўл бўйи болаликни эслаб бордилар. Назаримда, иккиси ҳам узрларсиз ярашиб олганидан бахтиёр эди...
Ўша куни болаликдаги ўртоғимиз бизни дуо қилиб кузатиб қолди, қучоқлашиб хайрлашдик.
Мен эса ўша-ўша одамларнинг дуо-ю қарғишларидан қўрқадиган бўлиб қолганман.
Сиз ҳам эҳтиёт бўлинг, хўпми!? Орамизда қўлини кўтариши билан дуоси ижобат бўладиган одамлар бор!
Феруза Салходжаева
Присоединяйтесь к ОК, чтобы подписаться на группу и комментировать публикации.
Комментарии 3