1 Shohlar 17:1- 54
Filistlar, jang qilamiz deb, lashkarini toʻplab, Yahudo hududidagi Soʻxu shahrida yigʻilishdi. Soʻxu bilan Ozikah shaharlari orasidagi Efes–Dammim degan joyda qarorgoh qurishdi. Shoul ham Isroil lashkarini toʻpladi. Elox vodiysida qarorgoh qurib, Filistlarga qarshi jangga tayyorlandi. Filistlar safidan Goʻliyot degan bir pahlavon oʻrtaga chiqdi. U Gat shahridan edi. Boʻyi olti tirsagu bir qarich boʻlib, boshiga bronza qalpoq, ustiga bronza sovut kiyib olgan edi. Sovutning ogʻirligi uch yarim pud edi.
Qoʻlidagi nayzaning sopi esa toʻquvchi dastgohining xodasiday kelar, nayza uchidagi temirning ogʻirligi yarim pud edi. Goʻliyotning oldida qurolbardori uning katta qalqonini koʻtarib yurardi. Goʻliyot oʻrnida turganicha, Isroil qarorgohiga qarab hayqirdi: — Biz bilan urishgani saf tortdingizlarmi?! Men Filistman, sizlar Shoulning qullarimisiz, axir?! Orangizdan birortangizni tanlanglar–chi, u mening oldimga kelsin. Agar u men bilan olishib, meni yengib oʻldira olsa, Filistlar sizlarning qulingiz boʻladi. Bordi–yu, men gʻolib kelib, uni oʻldirsam, sizlar bizning qulimiz boʻlasizlar, bizga boʻysunasizlar. Soʻng oʻsha Filist gapida davom etdi: — Bugun Isroil lashkarini sharmanda qilaman. Qani, birortasini chiqaring oldimga! Men bilan olishib koʻrsin! Shoul va barcha Isroil lashkari Filistning gaplarini eshitgach, qattiq qoʻrqib, vahimaga tushib qoldilar.
Filist Goʻliyot qirq kun mobaynida ertayu kech oʻrtaga chiqib urushga daʼvat qildi. Essay bir kuni oʻgʻli Dovudga shunday dedi: — Mana bu qovurilgan bir togʻora bugʻdoy bilan anavi oʻnta nonni olgin–u, tezda qarorgohga, akalaringning oldiga joʻna. Mana bu oʻn boʻlak pishloqni esa mingboshiga olib bor.
Ertasi kuni Dovud saharda turdi. Otasi buyurganiday, oziq–ovqatlarni olib yoʻlga chiqdi. Jang maydoniga yetib borgan paytda sipohlar jangga daʼvat qilinib, qarorgohdan urishgani chiqayotgan ekanlar. Isroil lashkari bilan Filistlar bir–birlariga roʻpara boʻlib, saf tortdilar. Dovud keltirgan narsalarini orqadagi qoʻriqchiga qoldirib, safga tomon yugurdi. Akalarining yoniga borib, ular bilan salomlashdi. Dovud ular bilan gaplashib turganda, Gat shahridan boʻlgan Filist — pahlavon Goʻliyot oʻz lashkari safidan oʻrtaga chiqib, oldingi gaplarini takrorladi. Dovud uning gaplarini eshitdi. Isroil lashkari Goʻliyotni koʻrishdi–yu, qattiq qoʻrqib birdaniga qochib qolishdi. Ular bir–birlariga shunday derdilar: — Anavi odamga qaranglar! U Isroilni haqorat qilyapti. Kim uni oʻldirsa, shoh unga katta boylik hadya qilar ekan, qizini ham berar ekan. Oʻsha odamning ota xonadonini ham Isroilga soliq toʻlashdan ozod qilar ekan. Dovud yonidagilardan soʻradi: — Bu Filistni oʻldirib, Isroilni sharmandalikdan xalos qilganga shoh nima beradi? Bu sunnatsiz Filist kim boʻlibdiki, barhayot Xudoning qoʻshinini haqorat qiladi?! — Oʻsha odamni kim oʻldirsa, falon–falon narsalar tortiq qilinadi, — deb sipohlar oldingi gaplarini takrorladilar. Sipohlar Dovudning gaplarini eshitib, Shoulga yetkazishdi. Shoul Dovudni chaqirtirdi.Dovud Shoulga dedi: — Oʻsha Filistni deb hech kimning ruhi tushmasin. Men, qulingiz, borib, u bilan olishaman. — Tentaklik qilma, bu Filistga bas kelolmaysan. Sen juda yoshsan, u esa yoshligidan beri jangchi, — dedi Shoul. — Men otamning suruvini boqardim, — deb javob berdi Dovud. — Sher yoki ayiq kelib, suruvdan birorta qoʻzini olib qochsa, orqasidan quvib, unga hujum qilardim. Qoʻzini oʻsha hayvonning ogʻzidan tortib olardim. Bordi–yu, sher yoki ayiq menga tashlansa, yolidan ushlardim–u, urib oʻldirardim. Men sherni ham, ayiqni ham oʻldirganman. Anavi sunnatsiz Filistning boshiga oʻshanday kunni solaman. Chunki u barhayot Xudoning qoʻshinini haqorat qildi. Meni sher, ayiqning panjasidan xalos qilgan Egamiz oʻsha Filistning qoʻlidan ham xalos qiladi. — Mayli bor, Xudo yor boʻlsin, — dedi Shoul.
Dovud tayogʻini olib, soylikdagi irmoqdan beshta silliq tosh terib oldi. Toshlarni yonidagi choʻpon xaltasiga soldi–da, palaxmonini olib toʻgʻri Goʻliyotga tomon yurdi. Goʻliyot ham Dovudga qarab yurdi. Goʻliyotning oldida qurolbardori qalqonini koʻtarib borardi. Goʻliyot Dovudga boshdan–oyoq razm soldi. Chiroyli, kelishgan yigit ekan, deb yoshgina boʻlgani uchun uni mensimadi. — Men koʻppakmidimki, ustimga tayoq bilan kelyapsan? — dedi–da, oʻz xudolarining nomi bilan Dovudga qargʻish yogʻdirdi. — Kelaver, tanangni koʻkdagi qushlarga, dashtdagi yirtqichlarga yem qilaman, — dedi Filist. Dovud esa shunday javob qaytardi: — Sen qilich, nayzayu xanjarlar bilan ustimga bostirib kelyapsan. Men esa sen haqoratlagan Isroil lashkarining Xudosi, Sarvari Olamning nomi bilan qurollanib ustingga bostirib boryapman. Bugunning oʻzida Egamiz seni mening qoʻlimga beradi. Seni oʻldirib, boshingni tanangdan judo qilaman. Bugunning oʻzida Filist lashkarining jasadlarini koʻkdagi qushlarga, dashtdagi yirtqichlarga yem qilaman. Shunda Isroilda Xudoning borligini butun yer yuzi bilib oladi. Egamiz qilichu nayza bilan najot bermasligini butun jamoa bilib oladi, chunki bu urushda Egamizning Oʻzi jang qiladi. U sizlarni bizning qoʻlimizga beradi. Goʻliyot Dovudga tashlanmoqchi boʻlib, toʻgʻri unga qarab yurdi. Dovud ham u bilan olishish uchun Filistlar safi tomon tez yugurib ketdi. Qoʻlini xaltasiga solib, bitta toshni oldi–da, palaxmonga solib otdi. Tosh Filistning qoq peshanasiga tegib oʻyib kirdi. Filist yuz tuban yerga yiqildi. Shunday qilib, Dovud Filistni palaxmonu bitta tosh bilan magʻlub qildi. Soʻng yugurib bordi–yu, Goʻliyotni bosib oldi. Uning qilichini qinidan sugʻurib oldi–da, boshini kesib tashlab, butunlay bir yoqli qildi. Filistlar oʻzlarining pahlavoni Goʻliyotning oʻlganini koʻrib, tumtaraqay qocha boshladilar. Dovud Goʻliyotning boshini olib, Quddusga keltirdi, qurol–aslahasini esa oʻz uyiga qoʻydi.
Присоединяйтесь к ОК, чтобы подписаться на группу и комментировать публикации.
Нет комментариев