Egamiz Shomuilga shu soʻzlarni ayon qildi: “Shoulni shoh qilib tayinlaganimga pushaymonman. U Mendan yuz oʻgirdi, amrlarimni bajo qilmadi.” Shomuil xafa boʻlib, tun boʻyi Egamizga yolvorib chiqdi. Shomuil ertasi kuni saharda, Shoul bilan koʻrishay deb borsa, Shoul Karmil shahriga ketibdi. Bilsaki, u yerda oʻziga bir yodgorlik oʻrnatibdi. Keyin Gilgalga qaytibdi. Shomuil Shoulning oldiga kelganda, Shoul: — Xudo sizni yorlaqasin! Men Egamizning amrini ado etdim, — dedi. — Agar shunday boʻlsa, qulogʻimga eshitilayotgan qoʻyning maʼrashi nimasi? Men eshitayotgan sigirning boʻkirishi nimasi? — deb soʻradi Shomuil. — Odamlarim Omolek xalqining hayvonlarini tortib oldi, — dedi Shoul, — Egangiz Xudoga qurbonlik qilish uchun qoʻy, sigirlarning eng saralarini ayab, saqlab qolishdi. Qolganlarini esa butunlay qirib tashladik. — Shoshmay tur, bu kecha Egamizning menga nimalar aytganini senga bildirib qoʻyayin, — dedi Shomuil. — Ayting, — dedi Shoul. — Oʻzingni kichik deb sanasang–da, Isroil xalqining yoʻlboshchisi boʻlmadingmi?! Egamiz senga moy surtib tanlab, Isroilga shoh qilmadimi?! U senga: “Bor, oʻsha gunohkor Omolek xalqini butunlay qirib tashla, hammasini yoʻqotmaguningcha, ular bilan jang qil”, deb amr bergan edi–ku. Nega endi Egamizning amriga itoat etmading?! Nima uchun oʻljaga tashlanib, Egamiz oldida qabihlik qilding?! “Kuydiriladigan va boshqa qurbonliklardan koʻra, Egamiz itoat etganlardan shod boʻlmasmi?! Ha, itoat etish — qurbonlik soʻyishdan yaxshi, Xudoga itoatkorlik — qoʻchqorlar yogʻidan aʼloroqdir. Oʻzboshimchalik sehr–joduga oʻxshab gunohdir, Itoatsizlik esa but–sanamga bosh egish bilan tengdir. Sen Egamizning amrini rad etding, Egamiz ham sening shohligingni rad etdi.”
Shundan soʻng Shomuil Ramaga, Shoul esa Givoga — uyiga ketdi. Shomuil umrining oxirigacha Shoulni boshqa koʻrmadi, lekin u Shoulni deb gʻamgin boʻlib yurdi. Egamiz esa Shoulni Isroil shohi qilganidan pushaymon edi.
Присоединяйтесь к ОК, чтобы подписаться на группу и комментировать публикации.
Нет комментариев