***Руски***
Над вечерним Дунаем разносится,
Белый цвет, белый цвет, белый цвет.
И на память мелодия просится,
Прошлых лет, прошлых лет, прошлых лет.
Но растаяли птичьими стаями,
Нашей песни простые слова.
Ты уходишь в огонь Югославия,
Без меня, Без меня, Без меня.
За ночь под свинцовым градом.
За то что меня нет рядом.
Ты прости сестра моя,
Югославия.
За смерть под дождем весенним.
За то что не стал спасением.
Ты прости сестра моя,
Югославия.
Черноглазой девчонкой растерянной,
Ты стоишь на другом берегу.
Но добраться до этого берега,
Немогу, немогу, немогу.
Над вечерним Дунаем разносится,
Белый цвет, белый цвет, белый цвет.
И на память мелодия просится,
Прошлых лет, прошлых лет, прошлых лет.
За ночь под свинцовым градом.
За то что меня нет рядом.
Ты прости сестра моя,
Югославия.
За смерть под дождем весенним.
За то что не стал спасением.
Ты прости сестра моя,
Югославия.
***Српски***
Над вечерњим Дунавом шири се,
Бела боја, бела боја, бела боја.
И у сећање моли мелодија,
Прошлих година, прошлих година, прошлих година.
Али разделила се јата птица,
Наше песме једноставних речи.
Ти одлазиш у ватри Југославијо,
Без мене, без мене, без мене.
За ноћ под оловном тучом.
Зато што нисам у близини.
Опрости ми, сестро моја,
Југославијо.
За смрт под пролећном кишом.
Зато што није постала спас.
Опрости ми, сестро моја,
Југославијо.
Као црноока беспомоћна девојчица,
Ти стојиш на другој обали.
Али допрети до те обале,
Не могу, не могу, не могу.
Над вечерњим Дунавом шири се,
Бела боја, бела боја, бела боја.
И у сећање моли мелодија,
Прошлих година, прошлих година, прошлих година.
За ноћ под оловном тучом,
Зато што нисам у близини.
Опрости ми, сестро моја,
Југославијо.
За смрт под пролећном кишом.
Зато што није постала спас.
Опрости ми, сестро моја,
Југославијо.