камбағал киши хайит кечаси
кўчаларни кезиб юриб, кўп
одамларни гўшт-кабоблар еб
ўтиришганини кўриб, оғзининг
суви келиб ичи қизиганича
уйига келибди. Овқат пишириб
тайёрлаб турган аёли,
Хайитингиз муборак бўлсин,
азизим, дея дастурхонга сузиб
келган таомнинг ичида
ловиядан бошқа хеч нарса йўқ
эмиш. Совуққина қилиб, сенга
хам, дебди-ю, овқатни ея
бошлабди.
Ловияларни еб, устидаги
пўстини айвоннинг
деразасидан кўчага қараб
отибди ва ўзига ўзи: «Нега
энди хамма одамлар мазза
қилиб гўшт ейди-ю, мен эса
ловия еб ўтиришим керак? »
дея хасрат қила бошлабди.
Дунё кўзига тор кўриниб,
уйидан кўчага чиқса, деразаси
тагида бир бечора одам
отилган ловия пўстлоқларини
пуф-пуфлаб, чангидан тозалаб
еяётган эмиш ва «Қанча- қанча
бечораларга насиб этмаган
ризқни менга берган
Аллохимга шукрлар бўлсин»,
деб қайта-қайта хамдлар
айтармиш.
Бу холни кўрган камбағалнинг
кўзларига ёш тўлиб: «Розиман,
эй Роббим, берган насибангга
розиман», деганича уйига
кириб кетибди . . . ! ! !
Присоединяйтесь к ОК, чтобы посмотреть больше фото, видео и найти новых друзей.
Нет комментариев