Куйиб утган умрим шархини айтсин
Бардошим хаккига ашьор тукисин
Мендан норозилар фикридан кайтсин.
Улсам жанозамни булбул укисин
Айтолмай колганим десин Оллохга.
Тиловатлар килсин,туплаб бор кучин
Билганим билмаганим десин Оллохга.
Улсам олов таним муз Билан ювинг
Токи кафанларим кетмасин куйиб...
Ювгач юрагимга парча муз куйинг
Борай хузурига озгина совиб.
Улсам кафанимни булутдан килинг
Емгирга айлансин етсам кабрда
Кабримни казсангиз сал кенгрок олинг
Гунохкор бандага тор гур жабрда.
Улсам чинор экинг кабрим бошида
Токи соясида тиловат укинг.
Чумилиб яшадим кузим ешида
Йигламанг сиз факат саловат укинг.
Кичкина ясатинг кабр тошимни
Курьон оятларин ездиринг уйиб
Езманг кабр тошга умрим ешимни
Мен сафарга кетдим чоригим кийиб.
Улсам оек томон унг томонимда
Турт киши сигарлик курси ясатинг
Согиниб келсангиз ихлосла укинг
Кабримни гул эмас ,курьон безасин.
Унг тарафдан келинг,оек тарафдан
Токи курсин сизни очик кузларим
Улим хак эканин оласизда тан
Кувонай келди деб угил кизларим.
Улсам едлаб туринг,билинг кутаман
Чунки сиз деб улдим узимдан кечиб
Едламай куйсангиз зардоб ичаман
Етаман гурда хам куз ешим ичиб.
Улсам умр шархим набираларга
Эринмай учирмай борини сузланг
Интик кутганимни уларни хамда
Ениб утган кунглим зорини сузланг.
Улсам шеърларимни авайлаб асранг
Имконин топиб топширинг элга
Биламан эл укир согиниб севиб
Утар езганларим куллардан кулга.
Улсам фахр булинг,мехрибон булинг
Имконин топсангиз туланг карзимни
Дуосини олинг мен севган элни
МЕРОС КОЛДИРАМАН СИЗГА САБРИМНИ......
Ислом Абдуганиевич Каримов .Сузларидан тузилган шеьр.
Присоединяйтесь к ОК, чтобы посмотреть больше фото, видео и найти новых друзей.
Комментарии 763
Мухаммад умматим десин
Чориерлар дустим десин
Аввал дамда уммон берсин
Сунги дамда иймон берсин
Кавсар сувларидан туйиб ичсинлар
Сирот купригидан учиб утсинлар
Савоблари шерик булсин
Кабрлари нурга тулсин
Учмалардан пой берсинлар
Жаннатлардан жой берсинлар
Рухлари хам шод булсинлар
Охирати обод булсинлар
Елгиз етганини билмасинлар
Фаришталар кулласинлар
Бу дунедан утсалар хам
Калбимиздан утмасинлар
Оиласига сабр тилаб
Оллохим турсин куллаб
Куз ешларим бугун туплаб
Езаяпман йиглаб йиглаб!
Оллохим рухларини шод килиб жаннатнинг олдингилар каторидан жой бергайсан
Автор: Атаева Л /Хоразм - Санткт Петербург /
Endi totsak g'am taomin totamiz.
Ayting, nega, nima uchun öladi.
Tush deb ayting, Ölmagan deng Otamiz!
Zamon bizning zamonimiz deganlar.
Ölmagaydir zabonimiz deganlar.
Bilsam bizga suyangan tog' ekanlar.
Tush deb ayting, Ölmagan deng Otamiz!
Ne körgulik, nega bunday shum taqdir.
Qilar ishni qilib qöyib jim taqdir.
Yigirma besh yoshda ediku axir.
Tush deb ayting, Ölmagan deng otamiz!
Yov qadamin yölatmadi yurtiga.
Begona köz böylatmadi yurtiga.
Tush bölsayu uyg'onsaydim ertaga.
Tush deb ayting, Ölmagan deng Otamiz!
БУНДАН БИР НЕЧА ЙИЛ МУҚАДДАМ САМАРҚАНД ШАҲРИГА, ПРЕЗИДЕНТИМИЗ ИСЛОМ АБДУҒАНИЕВИЧ ЎҚИГАН 21-МАКТАБГА БОРГАН ЭДИМ. МЕНИ, ИСЛОМ АБДУҒАНИЕВИЧНИНГ БОЛАЛИК ЧОҒЛАРИ ҚИЗИҚТИРАР, “БЎЛАДИГАН БОЛА БОШИДАН МАЪЛУМ” ИБОРАСИНИ ИШЛАТИБ, ҲАММАНИ ЛОЛ ҚОЛДИРУВЧИ МАҚОЛА ЁЗСАМ ДЕРДИМ.
МАКТАБ ИСЛОМ АБДУҒАНИЕВИЧ ЎҚИГАН ПАЙТЛАРИ ҚАНДАЙ БЎЛСА, ЎША ҲОЛАТДА САҚЛАНИБ ҚОЛГАН, КЎҲНА ВА ШИНАМ, СТОЛ, СТУЛ, ДОСКАЛАР, ХОНАЛАР ЎША ЎША, ҲАТТО ИСЛОМ АБДУҒАНИЕВИЧ ТУТГАН КУНДАЛИК ДАФТАРЛАР, ИНШО ДАФТАРЛАРИ, ТАБЕЛЛАР, БИРИНЧИ СИНФДАН ТО ЮҚОРИ СИНФГАЧА СИНФДОШЛАР БИЛАН ТУШГАН СУРАТЛАР, ВИНЕТКАЛАР, БИРОЗ САРҒАЙИБ, ЙИЛЛАР НУҚСИ УРГАНИНИ АЙТМАГАНДА ҲАММАСИ ГАРД ЮҚТИРИЛМАЙ САҚЛАНГАН ЭДИ. КУНДАЛИК ДАФТАРГА ҚЎЙИЛГАН БАҲОЛАР, ТЎҒРИСИ МЕН УМУМАН КУТМАГАН, МЕНИ БУ ҚАДАР ҲАЙРАТГА СОЛАДИ ДЕБ ЎЙЛАМАГАН, ЯЪНИ ҲАММАСИ “АЪЛО” – “5” БАҲОЛАР ЭДИ. ЙИЛЛАР ДАВОМИДА БИРОРТА “4” ОЛМАСЛИК, НАЗАРИМДА АҚЛИМГА СИҒМАСДИ.
ҲАЙРАТИМНИ ЯШИРОЛМАЙ, “РОСТДАН ҲАМ ШУНДАЙ БЎЛГАНМИ?” ДЕГАН МАЪНОДА МАКТАБ ДИРЕКТОРИ САЙЁРА МАЛИКОВАГА Ю...ЕщёОЛТИН МЕДАЛЬ СОҲИБИ
БУНДАН БИР НЕЧА ЙИЛ МУҚАДДАМ САМАРҚАНД ШАҲРИГА, ПРЕЗИДЕНТИМИЗ ИСЛОМ АБДУҒАНИЕВИЧ ЎҚИГАН 21-МАКТАБГА БОРГАН ЭДИМ. МЕНИ, ИСЛОМ АБДУҒАНИЕВИЧНИНГ БОЛАЛИК ЧОҒЛАРИ ҚИЗИҚТИРАР, “БЎЛАДИГАН БОЛА БОШИДАН МАЪЛУМ” ИБОРАСИНИ ИШЛАТИБ, ҲАММАНИ ЛОЛ ҚОЛДИРУВЧИ МАҚОЛА ЁЗСАМ ДЕРДИМ.
МАКТАБ ИСЛОМ АБДУҒАНИЕВИЧ ЎҚИГАН ПАЙТЛАРИ ҚАНДАЙ БЎЛСА, ЎША ҲОЛАТДА САҚЛАНИБ ҚОЛГАН, КЎҲНА ВА ШИНАМ, СТОЛ, СТУЛ, ДОСКАЛАР, ХОНАЛАР ЎША ЎША, ҲАТТО ИСЛОМ АБДУҒАНИЕВИЧ ТУТГАН КУНДАЛИК ДАФТАРЛАР, ИНШО ДАФТАРЛАРИ, ТАБЕЛЛАР, БИРИНЧИ СИНФДАН ТО ЮҚОРИ СИНФГАЧА СИНФДОШЛАР БИЛАН ТУШГАН СУРАТЛАР, ВИНЕТКАЛАР, БИРОЗ САРҒАЙИБ, ЙИЛЛАР НУҚСИ УРГАНИНИ АЙТМАГАНДА ҲАММАСИ ГАРД ЮҚТИРИЛМАЙ САҚЛАНГАН ЭДИ. КУНДАЛИК ДАФТАРГА ҚЎЙИЛГАН БАҲОЛАР, ТЎҒРИСИ МЕН УМУМАН КУТМАГАН, МЕНИ БУ ҚАДАР ҲАЙРАТГА СОЛАДИ ДЕБ ЎЙЛАМАГАН, ЯЪНИ ҲАММАСИ “АЪЛО” – “5” БАҲОЛАР ЭДИ. ЙИЛЛАР ДАВОМИДА БИРОРТА “4” ОЛМАСЛИК, НАЗАРИМДА АҚЛИМГА СИҒМАСДИ.
ҲАЙРАТИМНИ ЯШИРОЛМАЙ, “РОСТДАН ҲАМ ШУНДАЙ БЎЛГАНМИ?” ДЕГАН МАЪНОДА МАКТАБ ДИРЕКТОРИ САЙЁРА МАЛИКОВАГА ЮЗЛАНДИМ.
- БУ ЖУДА ҚИЗИҚ, - ДЕДИ САЙЁРА ОПА,- ПРЕЗИДЕНТИМИЗ МАКТАБНИ ТУГАТГАН 1955 ЙИЛДА, САМАРҚАНД ВИЛОЯТИГА ФАҚАТ БИТТА ОЛТИН МЕДАЛЬ КЕЛГАН. ЎША ОЛТИН МЕДАЛНИ ИСЛОМ АБДУҒАНИЕВИЧ ОЛГАНЛАР. ЎША ЙИЛИ ВИЛОЯТДА ЎҚУВЧИЛАР ЎРТАСИДА ЎТҚАЗИЛГАН ОЛИМПИАДАНИНГ МУТЛОҚ ҒОЛИБИ ҲАМ ИСЛОМ АБДУҒАНИЕВИЧ БЎЛГАНЛАР. БУНДАН ҲАМ ҚИЗИҒИ, ИСЛОМ АБДУҒАНИЕВИЧНИ КЎП ЙИЛЛАР ЎҚИТГАН УСТОЗИ, КЕКСА ПЕДАГОГ ҲАЛИМ АБДУРАҲМОНОВ, 1955 ЙИЛДА ИСЛОМ АБДУҒАНИЕВИЧГА ТОПШИРГАН “ФАХРИЙ ЁРЛИҚ”НИНГ ОРҚАСИГА ҚОЛДИРГАН ЁЗУВДИР:
“МЕН БУТУН УМРИМНИ ПЕДАГОГИКАГА БАҒИШЛАДИМ. ОЛТМИШ ЙИЛЛИК ФАОЛИЯТИМ ДАВОМИДА МИНГЛАБ БОЛАЛАРГА УСТОЗЛИК ҚИЛДИМ. АММО ШУ ЙИЛЛАР ИЧИДА ИСЛОМ КАРИМОВДАЙ ЗУККО, АҚЛЛИ, ИЛМГА ЧАНҚОҚ, ДЎСТЛАРИНИНГ МЕҲРУ-МУҲАББАТИНИ ҚОЗОНГАН БОШҚА ЎҚУВЧИНИ УЧРАТА ОЛМАДИМ. ИСЛОМ КАРИМОВГА ЎНИНЧИ СИНФНИ БИТИРУВ КЕЧАСИДА ОЛТИН МЕДАЛЬ ТОПШИРИШИМ, ҲАЁТИМНИНГ ЭНГ САОДАТЛИ ДАҚИҚАЛАРИДИР!”
1955-ЙИЛДА ОЛИМПИАДАНИНГ МУТЛОҚ ҒОЛИБИ БЎЛИШ, “ОЛТИН МЕДАЛЬ” ОЛИШ ВА КЕКСА ПЕДАГОГНИНГ БУНДАЙ ОЛҚИШИГА САЗОВОР БЎЛИШ – БУ ЖУДА КАТТА БАХТ ! – ДЕЯ СЎЗЛАРДИ САЙЁРА МАЛИКОВА.
- Албатта, ўқитувчи синфда ҳаммага бирдай қарайди. Ҳаммага бирдай таълим тарбия беради. Лекин ҳаммага бирдай меҳр беролмайди. Чунки, бировни бировга меҳр боғлаши Худодан. Ҳалим Абдураҳмонов Исломжонни кўрсатиб, бу болада бир хислат бор, ҳеч кимда йўқ бир фазилат бор, шу болани Худога ёқадиган бир жиҳати бор, дея ҳамиша айтиб юрарканлар. Бир куни одамлар, у қандай фазилат дея, сўрайвергач, бир бўлган воқеани айтиб берган эканлар. 1952-1953 йиллар, ҳали Сталин тирик пайтда, Ислом Абдуғаниевич 8-синфни битириб, ёзги таътилни тугатиб, синфдошлари билан Шаҳрисабзга боришни мақсад қилади: “Мана шу тоғнинг нариги тарафида Шаҳрисабз шахри бор. У ерда буюк саркарда бобом Амир Темур ҳазратлари таваллуд топган. Мен ўша жойларни зиёрат этишим шарт,-дейди. Табиийки, у пайтларда Амир Темурни зиёрат қилиш тугул, номини айтишга одамлар қўрқарди. Ислом бу ҳақда ...Ещё-Кекса устоз Ҳалим Абдураҳмоновнинг ўқувчи Исломжонни бу қадар эъзозлашининг боиси нимада? – дея сўрадим мактаб директори Сайёра Маликовадан.
- Албатта, ўқитувчи синфда ҳаммага бирдай қарайди. Ҳаммага бирдай таълим тарбия беради. Лекин ҳаммага бирдай меҳр беролмайди. Чунки, бировни бировга меҳр боғлаши Худодан. Ҳалим Абдураҳмонов Исломжонни кўрсатиб, бу болада бир хислат бор, ҳеч кимда йўқ бир фазилат бор, шу болани Худога ёқадиган бир жиҳати бор, дея ҳамиша айтиб юрарканлар. Бир куни одамлар, у қандай фазилат дея, сўрайвергач, бир бўлган воқеани айтиб берган эканлар. 1952-1953 йиллар, ҳали Сталин тирик пайтда, Ислом Абдуғаниевич 8-синфни битириб, ёзги таътилни тугатиб, синфдошлари билан Шаҳрисабзга боришни мақсад қилади: “Мана шу тоғнинг нариги тарафида Шаҳрисабз шахри бор. У ерда буюк саркарда бобом Амир Темур ҳазратлари таваллуд топган. Мен ўша жойларни зиёрат этишим шарт,-дейди. Табиийки, у пайтларда Амир Темурни зиёрат қилиш тугул, номини айтишга одамлар қўрқарди. Ислом бу ҳақда синфдошларига айтганда, синфдошлари тум-тарақай қочиб кетади. Мен ҳам Исломжонни омон сақлаш учун уни йўлдан қайтаришга роса уриндим, ялиниб ёлвордим, қўрқитдим, дўқ-пўписа қилдим, аммо барча ҳаракатларим зое кетди. Исломжон ўша ёзда Шаҳрисабзга яёв бориб келди. Мен бу ҳақда гап чиқмаслигига қанча ҳаракат қилсам ҳам бутун мактаб бу воқеадан воқиф бўлди. Мен Исломжонни мардлигига тан берганман. Исломжон бобоси Амир Темурни ардоқларди, унда Амир Темурнинг шижоати бор эди, шу сабаб ҳам Исломжонни Амир Темурнинг руҳи бир умр қўллаб келган бўлса ажаб эмас.
Худо шоҳид, ушбу сўзларни Сайёра Маликовадан қандай эшитган бўлсам шундайича сўзма-сўз ёзаяпман. Ҳозир йиғидан бошқа, тўғри сўз ёзишдан бошқа ҳеч нарса кўнглимга сиғмайди. Бу сўзлар менинг бўйнимдаги қарз сўзлар эди. Муҳтарам Президентимиз тирикликларида бу сўзларни ёзишим керак эди. Аммо истиҳола қилганман. Келинглар, тириклигимизда бир-биримиздан меҳримизни аямайлик, муҳаббатимизни изҳор қилишдан тортинмайлик.)
Мухаммад Исмоил