Ажойиб бир кеча эди. Ёшлар билан тўла. Оқшом сўнгида қизни қахва ичишга таклиф қилди. Қиз шу вақтгача ўзига жалб қилмаган, бир оғиз гаплашмаган йигитнинг таклифидан хайрон бўлди. Лекин тарбиялилик белгиси сифатида беш дақиқага бирга ўтиришга рози бўлди. Шундоққина бурчакдаги қахвахонага кирдилар. Йигит шу қадар хаяжонланардики, юраги уришидан хатто гапира олмади. Унинг бу холи қизни хам ноқулай ахволга солиб қўйди. Мен энди кетишим керак дейишга чоғланиб турган хам эди-ки, йигит бирдан официантни чақирди. Менга озроқ туз узатворолмайсими деди. Қахвамга қўшиш учун. Хатто ёнидаги столда ўтирганлар хам йигитга хайрон бўлиб қарашди. Қахвага туз! Йигит уятдан қип-қизил холга келди, лекин тузни қахвасига солди ва ича бошлади. Қиз, ажабсиниш билан Ажойиб одатингиз бор экан деди. Йигит тушунтира бошлади: Ёшлигимда денгиз бўйида яшардик. Доим денгиз бўйида ва денгизда ўйнардим. Денгизнинг тузли суви таъми оғзимдан хеч кетмайди. Шу таъм билан катта бўлдим. Шу таъмни севдим. Қахвага шунинг учун туз қўшиб ичаман. Хар доим туз таъмини сезсам, болалигимни, денгиз бўйидаги уйимизни ва бахтли оилами хотирлайман. Ота-онам хозир хам ўша денгиз бўйида яшашади. Уларни ва уйимни шундай соғиндимки. Буларни гапираркан, йигитнинг кўзлари ёшланди. Қиз эшитганларидан жудаям хаяжонланган эди. Ўз туйғуларини бундай самимий айтган, уйини, оиласини бундай соғинган одам, уйи, оиласини севган бир инсон бўлиши керак эди. Уйини ўйлаган, уйига интилган, уйидан панох топа олган бир одам. Туйғуси бор бир одам. Қиз хам сухбатлашиша бошлади. Унинг хам уйи узоқларда эди. Болалиги каби. У хам оиласи хақида гапириб берди. Жуда хам ширин бир сухбатлашдилар, Илиқ ва мароқли. Ва бу сухбат икки қалб боғланишининг ширин бир бошланиши бўлди, табиийки. Учрашишни давом этдилар ва хар бир яхшилик билан тугаган эртаклардаги каби, малика ва шахзода турмуш қурдилар. Ва умрларининг охиригача жудаям бахтли хаёт кечирдилар. Малика шахзодасига қачон қахва тайёрласа ичига бир қошиқ туз соларди, бутун умр бўйи. Тузли қахвани ёқтиришини биларди, чунки. 40 йилдан кейин, йигит бу дунё билан видолашди. Вафотимдан кейин ўқийсан дея суюкли аёлига бир мактуб қолдирди. Сатрларда шундай ёзилган эди: “Суюклигим, ёлғизгинам. Илтимос мени кечиргин. Бутун хаётимизни бир ёлғон сўз устига қурганимиз учун кечир. Сенга хаётимда бир маротаба ёлғон гапирдим. Тузли қахвада.Биринчи марта кўришган кунимизни эслай оласанми? Шундай хаяжонланган ва шундай шошиб қолган эдимки, шакар дейишни ўрнига туз чиқди оғзимдан. Сен ва атрофдагилар менга қараб турганларидан, адашиб кеттим дейишга жуда хам уялдим, ёлғонимни давом эттирдим. Бу ёлғонни бизнинг муносабатларимизнинг тамали бўлиши мумкунлиги хеч хаёлимга келмаган эди. Сенга бир неча бора хақиқатни айтишга харакат қилдим. Аммо хар сафар қўрққаним учун фикримдан воз кечдим. Сени ранжитишдан қўрққаним учун. Хозир ўлаяпман ва энди қўрқишим учун хеч бир сабаб йўқ. Хақиқат шуки: Мен тузли қахвани ёқтирмайман, Унинг таъми жудахам бемаза ва ахмоқона таъм. Ва бу билан бирга заррача бўлса хам пушаймон эмасман. Сен билан бўлиш хаётимдаги энг катта бахтим эди ва бу бахт учун мен тузли қахвага қарздорман. Дунёга яна келиш, хаммасини бошқаттан яшаб кўриш, сен билан яна танишиш ва бутун хаётимни сен билан яна ўтқазишни хохлар эдим, бунинг учун иккинчи бир хаёт бўйи тузли қахва ичиш мажбуриятида қолсам хам. Кекса аёлнинг кўз ёшлари қоғозни уютиб юборди. Бир куни набиралари билан сухбатлашиб ўтирганида улар ундан бобоси ичган тузли қахва қанақа эди дея сўраб қолишди.. Аёлнинг кўзлари намланди. Жуда мазали деди . . .
ИЛХОМБЕК УМАРОВ.
Присоединяйтесь к ОК, чтобы подписаться на группу и комментировать публикации.
Комментарии 11
...группадан билмай чикиб кетиб колдим. Кушиб куй модератор килиб)