АВВАЛ:
Ҳамеша об бихӯр. Ҳатто агар ташна набошӣ ва эҳсосашро низ надошта бошӣ. Зеро бештари мушкилоти саломатии бадан аз камобии бадан аст.
ДУЮМ:
Варзиш кун. Ҳатто агар дар авҷи машғулият бошӣ. Зеро ҷисмат бояд ҳаракат дошта бошад. Ҳатто агар пиёдаравӣ ва ё машғули шино кардан бошӣ.
СЕЮМ:
Ғизоятро кам кун. Ҳаваси хӯрданро тарк кун, ки ҳеҷ хайре дар зиёд хӯрдан нест. Худатро маҳрум накун аз хӯрдан, вале миқдорашро кам кун.
ЧОРУМ:
То ҷои мумкин камтар аз мошин истифода кун. Сайъ кун пиёда сари кор ва ё ҳар ҷои дигаре равӣ.
ПАНҶУМ:
Аз асабоният дурӣ кун. Қаҳру нороҳатиро тарк кун. Сайъ кун масъалаҳоро осон бигирӣ. Худатро дар шароити нороҳаткунанда қарор надеҳ. Ҳамаи инҳо саломатиатро аз байн мебарад ва руҳияатро доғдор мекунад.
ШАШУМ:
Ҳамон тавре, ки мегӯянд пулатро дар офтоб раҳо кун ва худат дар зери соя шин.
Барои худат ва атрофиёнат чизе кам нагузор, зеро пули ба дастомада барои бо роҳат зиндагӣ кардан аст. На ин ки мо зиндагӣ кунем, то фақат пулу мол ҷамъаш кунем.
ҲАФТУМ:
На ҳасрати касеро бихӯр, на ҳасрати кореро, ки наметавонӣ анҷомаш бидиҳӣ ва на ҳасрати чизе, ки наметавонӣ ба даст биёрӣ. Ин хаёлҳоро аз зеҳнат дур кун ва аслан фаромӯшашон кун.
ҲАШТУМ:
Фурӯтан бош ва боз ҳам фурӯтан! Зеро пул, мақому, қудрат, нуфуз ва ҳама чиз бо ғуруру худбузургбинӣ аз байн меравад.
Аммо тавозӯъ ва хоксор, ки бошӣ ҳама дӯстат хоҳанд дошт ва қадру манзалатат болотар хоҳад рафт.
НУҲУМ:
Мӯйҳои сарат, ки сафед шуд ба ин маъно нест, ки ба охири умрат наздик мешавӣ. Балки нишонааш ин аст, ки зиндагии беҳтаре оғоз хоҳад шуд ва ба ин хушбин бош. Хотира бисоз, сафар бисёр кун, худатро бо хушиҳои дунё саргарм кун.
ОХИР:
Иртиботатро бо Худо ҳаргиз қатъ накун, ки худопарастӣ сабаби баранда шудани ту дар дунёст.
Барои рӯзе, ки на сарват ба дардат мехӯрад, на фарзанд ва на мақомат, омода бош !
Бо эҳтиром Самандаров Фаридун сФс ✍
Присоединяйтесь к ОК, чтобы подписаться на группу и комментировать публикации.
Нет комментариев