8-қисм.
Гр: 🔥Ҳикоя ва қиссалар 🔥
Муаллиф: Шамсинур.
—Мен қандай чидайман?- сизни бошқа билан кўришга?
—Буни ёмон томони йўқ. Фарзандларимни онаси насл насбли пок бўлиши мен учун жуда муҳим. Сен билан ишқдан сармаст юраверамиз,- Шаҳнур Нодирани сочини силади. Айни шу пайтда эса Интизорни порлаб турган кўзлари келди ҳаёлига. Қанчалар покиза қиз, бировга қўл ушлатмаган. Тутқич бермас асов от. Шаҳнур унга томон доим талпинади. Гарчи у қиз кўксидан итарсада.
***
Неча кундан бери паришон қизга онаси яна совчи келганини айтди .
—Сен билан ишлар экан. Исми... Усмон . Кечикдингиз дедим.
—Яхши қилибсиз.
—Сени унда кўнглинг бормиди ёки?
—Ойи нималар деяпсиз?
—Нече кундан бери паришонсан. Бу танловдан норизо бўлсанг айт. Бу умр савдоси, бир умр суймаган билан яшаш қийин.
— Ойи мени танловим йўқлиги учун рози бўлдим. Балки кейинчалик менга ёқиб қолар.
— Ҳали кеч эмас. Биз сени доим қўллаб қувватлаймиз. Инсонга умр бир марта берилади. Шундай экан яхшилаб ўйлаб кўр.
— Хўп ойижон.
Муборак опа чиқиб кетгач Интизор ўйловда қолди. Ҳаёлидан Усмонни сўзлари кетмасди. Нега Усмонни ҳаёлидан чиқаролмаяпти? Нега уни доим ўйлайверади? Туни билан ҳам ухламай ҳаёлидан Усмон кетмайди.
— Нега ҳаёлларимни тинч қўймайсан? Мен жинни бўлиб қолмасам бўлгани.
Телефонига бемаҳал бўлган қўнғироқ уни ҳаёлот оламидан қайтарди. Экранда Шаҳнурни рақамини кўриб кайфияти тушиб кетди.
— Алло.
— Хайрли тун гўзалим.
— Бемаҳалда йўқлабсиз , нечук?
— Кўксимдаги юрак ҳеч тинчлик бермаяпти.
Интизорга Шаҳнурни шунақа сўзлари қандайдир соҳта ёки бачаканликдек туйиларди.
— Шунинг учун мени тинчимни буздингизми?
— Соғиндим.
Интизор бу сўзга ҳатто таъсирланмади ҳам.
— Биласанми бугун ичдим.
— Жигарга зиёни тегсин десангиз яна ичинг .
— Мендан хавотир олишинг бирам ёқади.
Интизор ичида бўралатиб сўкарди. «Товуқмия ким сендан хавотир олади.» «Аҳмоқ» « Бетамиз»
— Борай кўришайлик.
— Йўқ. Кеч бўлди.
— Сен кундузи ҳам кўришни истамайсанку.
— Мен сизга айтганман севги муҳаббатга вақтим йўқ деб. Ўзингизни танловингиз.
— Жоним меникисан, тўйдан бу гапларингга жавоб берасан. Тундан тонггача.
Интизорни жахли чиқди, шарт телефонну буткул ўчириб тумба устига ташлади.
— Аллоҳим ўзинг тўғри йўл кўрсат.
Эртаси куни дарсда яқин бўлиб улгуришган Зиёда билан кўнгли ҳижиллиги борасида гаплашиб қолди.
— Нимадан сиқиляпсан?
— Билмаяпман. Аммо кўнглим жуда ғаш.
— Муаммонгизни катталаштирмай тезроқ ҳал қилинг. Яхшиси истиғфорни канда қилманг. Мен жуда кўп синаганман.
— Мен билмайманда. Истиғфорни.
— Иееэ мусулмонмисиз?
— Ҳа.
— Алҳамдулиллаҳ дейилади. Сиз фақат билим эмас илм ҳам олишингиз керак. Аллоҳни танимаслик бу жуда ёмон. Ҳали кеч эмас.
Зиёда истиғфорни ёзиб Интизорга узатди.
— Иложи бўлса қирқ мингта айтинг. Натижасини кўрасиз.
***
Усмон совчилар рад жавобини олгач йигитни суриштиришга тушди. Уни ишлайдиган дўконини топди ҳам. Суриштириш учун рўпарасидаги устахонага кирганда таниш қиёфага кўзи тушди.
— Акмал.
— Доктор сиз. Ассалому алайкум. Ҳуш келибсиз.
— Акмал қайта амалиётга бормадингиз?
— Устоз рости муаммолар сабаб улгурмадим. Акам касал бўлиб қолгач ишлари менга қолди. У оилада боқувчи бўлмагани учун бош қош бўлиб турибман.
— Хабарим йўқ эди. Аллоҳ шифо берсин.
— Рахмат доктор. Бу ерларга қайси шамоллар учирди?
— Рўпарадаги дўконда бир йигит ишлар экан. Исми Шаҳнур.
— У дўкон ҳам бизга қарашли.
— Ўша йигит ҳақида билмоқчи эдим .
— Ростини айтсам...
Акмал ўйланиб қолди. Доктор доим яхши маслаҳатлар бериб келган. Ҳақиқатни айтса акасини номига иснод. Ёлғонласа жиддий сабаб билан сўраб келган бўлсачи?
— Хўш?
— Бироз аёлларга суяги йўқроқ. Роса гапга ўқиган. Ёлғонни сув қилиб ичиб юборишига бир икки гувоҳи бўлдим. Тинчликми, ўзи нимага керак бу йигит?
— Ҳали бир масалани аниқлаб олай яна сизга алоқага чиқаман. Айтганча рақамингизни берсангиз.
— Хўп ёзинг. 99 лик...
— Охири 00 меники сақлаб қўйинг.
— Хўп доктор. Агар машина борасида бирор хизмат бўлса...
— Рахмат ука, саломат бўлинг. Бориб туринг вақт топиб амалиётга.
— Ҳаракат қиламан.
Усмон кетди. Йигит ҳақида эшитгани Интизор учун курашишга етарли асос бўла оларди. Тўғри у номаҳрам бўлиб қиз билан гаплашиб туриш муносабатларини ҳазм қилолмасди. Лекин ҳозир Интизор билан ҳаммасини очиқламаса бўлмайди. Машинани елдек учириб Интизорни ўқиш жойига бориб уни чиқишини кута бошлади. Бир соатларда қиз кўриниш берди. Аҳволи ҳавас қилгулил эмас. Қандайдир кичрайиб қолганга ўхшайди.
— Воҳидовна.
Интизор таниш овоздан сергакланди ва қаршисидаги инсонга қаради. Илк бора Усмонни кўриб юраги ғалати бўлиб кетди. Усмоннинг тим қора сочлари бетартиб пешонасига тушгудек турар. Қоп қора қоши оппоқ юзида мана мен деб кўриниб турарди. Ўткир нигоҳли кўзлар бугун саросимали кўринди. Билмайди нега қизга бу нигоҳлар қадрдон туйилди. Алмисоқдан бери танийдиган, биладигандек эди.
Шу ўринда Усмон ҳам қиздаги ўзгаришни пайқамай қолмади.
— Ассалому алайкум.
— Ваалайкум. Машинага чиқинг, сизда зарур гапим бор.
— Нега?
— Илтимос, Усмон ўтинч билан гапирди. Ноилож қолган қиз машинага ўтирди.
— Таммади қилсак нима дейсиз?
—Қорним тўқ,- деразадан кўз узмаган кўйи жавоб қилди қиз.
— Бугун мен анави йигит ишлайдиган жойга бордим.
— Қайси?
— Шаҳнурмиди, ўша.
— Ҳм. Бундан не наф?
— Интизор у сизни тенгингиз эмас.
— Унда сизми тенгим?- қиз алам билан шивирлади.
— Бу фотиҳадан сиз ҳам рози эмассизку.
— Балки севгандирман уни.
— Ўзингизни шундай дея ишонторяпсизми?
— Усмон ака, - Интизор илк бора шу сўзни айтди. Расмиятчиликни йиғиштириб.
— Сизни тилингиздан исмим ёқимли эшитиларкан.
— Сиз хато қиляпсиз. Бу иш яхшилик билан тугамайди. Мен боши боғлиқ қизман. Ўзгасига аталган.
— Аллоҳ менга атаган бўлсачи? У ҳар нарсага қодир. Бўл десин бас. Йўқдан бор бўлади.
— Ҳом ҳаёлга берилманг. Мени ҳам ўзингизни ҳам қийнаманг.
— Англамадим, сиз нега қийналасиз?
Қиз жавоб қилмади. Кўзидан бир томчи ёш думалаб тушди.
— Интизор йиғлаяпсизми?- Усмон кўришга улгурганди.
— Йўқ.
— Чиройли алдадингиз. Шаҳнурга сизни бериб қўймайман.
— Кеч, жуда кеч.
— Адашяпсиз.
Интизор ортиқ сўзламади.
— Шу кунгача бирор инсонга дил бермадим. Мен фақат билим олиш ва яхши мутахассис бўлиш ортидан қувдим. Биламан мен тенгиларни боласи бор. Шу кунгача ҳеч бир қизга юрагим жиз этмади. Энди ярмимни топдим деганда у мени аро йўлда қолдириб кетадими? - Усмон иложи борича Интизорга таъсирли қилиб гапирди.
— Мен сенга бутун умр бахтли ҳаёт кечирамиз деб айта олмайман. Очиғи, сени ҳам, ўзимни ҳам адлаш ниятим йўқ. Лекин ҳаётимизнинг оқ-қора кунларини бирга ўтказишимизни, сиқилганингда елкадош бўлишни, кўзингга қараб барча дардларингни уқиб олишни чин қалбимдан истайман. Бир бутун бўлиб яшасак дейман.
Сенчи, сен ҳам истайсанми буларни?
— Йўқ. Сиз устимдан куляпсиз. Доим урушиб, жеркиб берадиган одамни бирданига мехрибон бўлиб қолиши ҳайратланарли ҳолат.
— Ишон ҳисларимни яширишни, сендан узоқлашишни бошқа йўлини кўрмагандим ўшанда.
Интизорни телефони жиринглади. Жавоб бермай ўчириб қўйди.
— Нега жавоб бермадинг?
— Гаплашгим йўқ.
— Ўшами?
Интизор жавоб бермади.
— Ўзинг ҳам бу тўйга ич-ичингдан рози эмаскусан.
— Мени ичимни қаердан биласиз?
— Ҳаммаси аниқ равшан кўриниб турибди.
— Бу тўй бўлади. Дадамни юзларини ерга қаратмайман. Шусизам мен учун неча кишига қарши чиққанлар.
— Дадангга қизларини бахти муҳим.
— Ўша учунам ўша йигитни танладилар.
— Сен мени ғазабимни ҳали тўлиқ кўрмадинг. Уни исмини тилингга ҳам олма.
— Мен тушиб қоламан.
— Бирга борамиз ишга.
Усмон машинани тўхтатмади. Бу орада Интизорга Шаҳнурдан кўплаб хабарлар келди.
«Жоним соғиндим»
«Нега кўтармайсан»
«Бу кетишда тўйни тезроқ ўтказаман шекилли»
Интизор энсасини қотириб ўқиди. Охиргиси эса ҳаммасидан ошиб тушди.
Биласанми, аслида ким биландир орзу қилишдан қўрқардим. Ахир, бири билан қилинган орзуларда кейин бошқа биров билан яшаб бўлмайди-да.
Сени бошқа бировга бериб қўймайман.
— Йигит киши бунчалар...
—Бирор нима дедингизми?
—Аҳамиятсиз.
Интизор хабарни айтишни истамади.
— Умрингизни мунофиқ билан боғлаш хато.
— Ҳаммасини вақт измига ташладим.
***
Нодира эридан қўл қўйиши сўради.
— Улуғбек ака мана бу ерда сизни имзойингиз керак бўлиб қолди.
— Бу қанақа ҳужжат?
—Дўконни ҳужжатлари, бир икки расмиятчилик.
Улуғбек ҳужжатларни ўқиб кўра бошлади.
— Нега сенга ҳадя қилиш ҳақида бу?
— Сизни оввора қилмаслик учун .
— Нодира сени таний олмай қолдим.
— Буни нимаси ёмон?
— Шунга ҳайронман, бунга вақт бор. Қолаверса мен доктор билан гаплашдим. Бир бора операция ҳаммасини ҳал қиларкан.
Нодира титради. Эри нималар деяпти? Ахир у оёққа турса кейин Шаҳнур билан қандай давом этади алоқаларини .
— Кафолат берармикан? Ахир операция ҳам оз мунча пул бўлмайди?
— Бу дунёда ҳеч нарсага кафолат йўқ. Айниқса севгига. Аллоҳдан ўзгаси кафолат беришга қодир эмас.
—Ҳм. Майли.
Нодирага эрининг охирги гапи жуда тегиб кетди. Лекин сир бой бермади.
— Имзо чекмайсизми?
— Йўқ. Хавотирланма агар ўлсам меросхўрим сен бўласан.
Нодирани ичидан қирринди ўтди. Наҳотки сезиб қолган бўлса? Дарров ўрнидан туриб баҳона қилиб чиқиб кетди.
***
Тутқич бермай юрган Интизорни олиб кетиш учун дарси тугашини кутиб Шаҳнур ярим соатдан бери ўтирибди. Телефонига жавоб бермайди. Эркин ташлаб қўйганига бу қиз ҳаддидан ошди чоғи.
«Ташқарида кутяпман. Мушук сичқон ўйинини бас қил» Шаҳнур хабарни Интизорга юборди. Лекин очиб ўқилгани ҳақида белги кўринмади. Зум ўтмай Интизорни ўзи кириш эшиги ёнида пайдо бўлди. Шаҳнур унга яқинроқ бориш учун жойидан қўзғалди. Ана шу онда воқеалар ривожини тезлаштирувчи ҳодиса рўй берди. Институт дарвоза олдида учовлон тўқнаш келди. Ичкаридан чиқаётган Акмал уни ортидан Интизор ва қарши томондаги Шаҳнур.
— Шаҳнур ҳали шу ерда ўқийман десанг?
Акмал уни кўргани учун таажубини яширмади.
— Менга бу ерда ўқишга йўл бўлсин. Қайлиғимни олиб кетгани келгандим,- Шаҳнур Интизорга қўл чўзди.
Акмал ҳайратланиб бир қизга бир йигитга қаради.
— Ким қайлиғинг?
— Таниш бу Интизор.
Интизор ҳам ҳайратдан ҳоли эмасди.
— Биз курсдошмиз.
— Иее буни қарая, зўрку. Интизор айтмайсизам?
Интизор икковига ҳам қарамай юриб кета бошлади.
— Бироз уятчанроқ. Майли гаплашармиз.
Шаҳнур ўзича Акмалга изоҳ бериб Интизорни изидан чопган Шаҳнурга қараб қолди.
— Бу ёғи қизиқ бўлдику.
Интизор ва Шаҳнур. Йўқ бунга асло йўл қўйиб бўлмайди. Буни умуман иложи йўқ. Интизор билан оралари бузилиб кетган бўлса ҳам Акмал шу онда Шаҳнурни асл юзини кўргани сабабли қизни йигитга раво кўра олмаётганди.
— Алло, Ассалому алайкум. Менга камера бор, керак бўлса алоқага чиқинг деб визитка бергандингиз .
— Ваалайкум, қанақа камера керак?
— Иложи борича овози билан бирга ёзиб олсин. Ҳамда қулай бўлсинки ҳеч ким пайқамасин.
— Унақасидан жуда кўп. Келаверинг визиткада манзил ёзилган.
Акмал қўлидаги визиткага қараб жилмайди.
— Сени асқотади деб ўйламагандим. Интизор мени гапимга ишонмаслиги аниқ. Аммо камера ёзувига эмас!
Акмал кулганча керакли манзил томон йўл олди.
***
Тўхтамай кетаётган қизни ортидан Шаҳнур бироз юришига тўғри келди.
— Рост осмонда юришинг жонга тегди .
— Тушунмадим?- Интизор таққа тўхтади.
— Бунчалик ортингдан югуртиришинг яхши ишми?
Шаҳнур қизни қўлини мажбуран сиқди.
— Ҳаддингиздан ошманг.
— Тўй ойни охирида бўлади. Бу сенга жазо, мени менсимаганинг учун.
— Пушаймон бўласиз.
— Жоним янги ҳаётга тайёр тур.
Интизор сочидан силамоқчи бўлган қўлларни силтаб ташлади.
Давоми бор...
#кўксимдагиалангахикоя
Присоединяйтесь к ОК, чтобы подписаться на группу и комментировать публикации.
Комментарии 10