Соғинчлар хукмига даво топмайман.
Гарчи масофа олис, кўнгиллар яқин,
Бир зум хаёлингсиз нафас олмайман...
Ҳар кун хавотирдан бошланар куним,
У қандай экан... Соғми, омонми?
Нега жахл қиласан менинг азизим,
Нима бўпти сени, севсам ёмонми?!
Доим уқтирасан мени севма деб,
Азобда қоласан, жонинг қийноқда.
Нима қилай жоним, кўзим қувончи,
Севмасдан яшамоқ мумкин эмасда...
Асли бу ишқ фақат бизга яралган,
Ақлимга сиғмайди сенсиз яшамоқ.
Қалб торин чертган куйсан таралган,
Юракка хуш ёқар, сен ҳақда ўйламоқ...
Ажиб наво келар сен бор томондан,
Тинглайман кечалар кўзда уйқусиз.
Хаёллар қийнайди соғинчлар ўртаб,
Қандай яшабмана шунча йил сенсиз...
Соғинсам рўёни қучаман билсанг,
Танамни музлатар вужудсиз севгинг.
Сен эса турасан ишқим ўлдириб,
Айт олисда эканим айбимми менинг....
Қанчалар ўзингни олиб қочсанг ҳам,
Тиззамни қонатиб ташлайман қадам.
Мен сени шунчалар севиб турганда,
Эҳ сен, мени ҳееч севолмаган одам...!
Присоединяйтесь к ОК, чтобы подписаться на группу и комментировать публикации.
Нет комментариев