Kichkinagina qizaloq
yotoqxonasiga kirib
tumbochkasiga yashirgan
pushti bankani oldi. Uning
ichidagi mayda pullarni uch
marta sanab chiqdi. U hisobdan
adashishi mumkin emasdi.
To‘plagan tangalarining
hammasini qaytarib idishga
soldi va og‘zini yaxshilab yopti-
da, orqadagi eshikdan chiqib,
olti blok uzoqda joylashgan
dorixona tomon yo‘l oldi.
Dorixonaga kirgach,
sotuvchining unga e’tibor
qaratishini sabr ila kutdi, lekin
sotuvchi juda band edi. Tess
oyog’ini yerga ishqab ovoz
chiqardi. Lekin hech qanday
o‘zgarish bo‘lmadi. Tomog‘ini
qirib ham ko‘rdi, befoyda.
Shundan so‘ng bankasidan 25
sentlik chiqarib, rastaga zarb
bilan urdi. Bu foyda berdi.
"Nima istaysan”,–deya so‘radi
sotuvchi biroz jahl aralash.
"Chikogodan kelgan akam bilan
gaplashyapman. Yarim asrdan
beri ko‘rganim yo‘q”,- dedi
qizning javobini kutmasdan.
"Men ham sizga akam haqida
gapirmoqchiman, – deya gap
boshladi jahl aralash Tess. - U
juda ham og‘ir kasal va men
unga mo‘jiza sotib
olmoqchiman.”
Sotuvchi: "Uzr, tushunmadim”,-
dedi. "Uning oti Andrey va
boshida borgan sari kattalashib
borayotgan nimadir bor.
Dadam uni faqat mo‘jiza
qutqarib qolishini aytmoqda.
Shunga men mo‘jiza qancha
bo‘lsa ham sotib
olmoqchiman”.
"Akangning ahvoliga juda ham
achinaman. Lekin biz mo‘jiza
sotmaymiz” – dedi sotuvchi
biroz yumshab. Tess: "Menga
quloq soling, to‘lashga pulim
bor. Yetmasa, yana topib
kelaman. Menga narxini
ayting”.
Sotuvchining akasi ko’rinishidan
ziyolinamo kishi edi. U butun
suhbatni eshitib turardi.
Nihoyat, u ham gapga
aralashdi: "Akangga qanday
mo‘jiza kerak?”- deya so‘radi
qiz tomonga biroz egilib.
"Bilmayman, faqat uning juda
og‘ir kasal ekanligini bilaman.
Onam uni amaliyot qilinishi
kerakligini aytyapti, lekin
dadamda uning amaliyotiga
yetarli miqdorda pul yo‘q. Shu
sababli men bor pulimni
ishlatmoqchiman. Yetmasa,
yana topib kelaman”- dedi Tess.
"Qancha puling bor?”,–so‘radi
Chikagodan kelgan odam. "Bir
dollar-u o‘n bir sent, - deb juda
past ovozda javob berdi Tess. –
Bu mening bor pulim, lekin
zarur bo‘lsa, yana topib
kelishim mumkin”.
"Qanday tasodif!” – tabassum
bilan gapirdi boyagi odam. "Bir
dollar-u o‘n bir sent – akang
uchun kerakli mo‘jizaning ayni
narxi”. Shunday deb, u bir qo‘li
bilan pulni oldi va ikkinchi qo‘li
bilan qizning qo‘lidan ushladi.
"Meni uyingga boshlab bor, -
dedi chikagolik odam. – Ota-
onang va akang bilan
tanishmoqchiman. Qidirgan
mo‘jizangni topdingmi-yo‘qmi,
buni ham amalda sinab
ko‘ramiz”.
Bu kishi Chikagodagi mashhur
neyroxirurg edi. Jarrohlik
amaliyoti bepul o‘tkazildi. Tez
orada Andrey oila safiga qaytdi.
Bo’lib o’tgan voqeani
muhokama qilayotgan ota-ona
bu hodisani haqiqiy mo‘jiza deb
hisoblar edi. Onasi esa bu
amaliyot qanchaga tushganiga
qiziqar edi. Bu savolning
javobini esa faqatgina Tess
bilardi: bir dollar-u o‘n bir sent!
Присоединяйтесь к ОК, чтобы подписаться на группу и комментировать публикации.
Нет комментариев