Yaz gələndə çiçəklərin nədən belə açır torpaq.
Güllərinin üstə bülbül cəh-cəh vurur, uçur torpaq.
Qoxladıqca məst olursan, ürək oxşar qönçələri.
O qönçələr el-aləmə cənnət ətri saçır torpaq.
Səndən alır ilhamını bu kainat, bu təbiət.
Hər fəsildə öz donunu ayrı rəngdə biçir torpaq.
Bu Allahın bəxş etdiyi bir nemətdi, bir hikmətdi.
Sanki bütün gözəlliklər təkcə səni seçir torpaq.
Xüsusən də sevənləri valeh edir bu mənzərə.
Seyr etməyə aşiqlərin qucağına qaçır torpaq.
Həm üstündə, həm altında insanların məskən salır.
Üst məkandan, alt məkana hamı bir bir köçür torpaq.
Bax İbo da dəyişir öz gəncliyini qocalığa.
Sağ ol Gənclik! Söyləyərək qocalığa keçir torpaq.
Присоединяйтесь к ОК, чтобы подписаться на группу и комментировать публикации.
Нет комментариев