Сиз унинг сочларин силагансизку.
Тонглари хайрли отишин истаб
Тунлар ширин тушлар тилагансизку.
Биламан бу ўтмиш, аммо ўшанда,
Оҳ, унинг қўлларин ўпмаганмисиз?
Совуқ қотмасин деб ярим тунлари,
Уйғониб устини ёпмаганмисиз...
Телба бўлаяпман, юрак бетоқат.
Саволга тутаман, жавобин кутмай.
Мен ақли ожизга ачининг фақат
Тирноқдек чўғ топиб, гуриллаб кетмай.
Сизнинг юрагингиз титиб, титкилаб,
Нимадир ахтариб тўлғонмоқдаман.
Билиб, била туриб, юрагингизнинг,
Ўша бир четини қизғонмоқдаман.
Биламан бу ўтмиш, йўқ энди у ҳам.
Сочларин исини унутгандирсиз.
Аммо вужудимни тирнайди алам,
Сўрасам исмини титраб айтсангиз.
Майли нима бўлса бўлибди, лекин,
Кун келиб ўтмишга айланмай мен ҳам.
Мени биииир бурчакка қувмасин секин,
Ўзин бека билган бошқа бир санам...
Малика Салимова
Присоединяйтесь к ОК, чтобы подписаться на группу и комментировать публикации.
Комментарии 3