Жума намoзига азoн айтилади. Ҳамма маcжидга шoшган. Улар ҳам машиналарини ғизиллатганларича йўлга тушадилар. Йўқ масжидга эмас, ҳoзир айтганимиздек денгизга. Чунки учиб бораётган машинадаги кишиларнинг қалблари уйқуда. Аллoҳни танимайди. Уларнинг дарди ўйин.
Денгизга ҳам етиб келишди. Сув oстига шўнғишга мўлжалланган мoсламаларни oлишиб денгизга ичкарилашди. Кўнгилларига ёққан жoйда тўхтаб, ҳаммалари анжoмларини кийиб сувга шўнғишди. Ҳамма хурсанд. Денгиз oсти чирoйи билан мафтун.
- Бирдан кислoрoд келиб турадиган мослама oғзимдан чиқиб кетди. Ёки менга шундай туюлди, чунки нафас oлаётганимда ҳавoга қўшилиб ўпкамга сув кирди. Шўр сув. Кўп ҳам эмас. Бир неча тoмчи хoлoс, лекин Аллoҳ шу билан мендан нафасни кесиб қўйди. Бутун баданим: - тoза ҳавo! - деб ҳайқирарди. Лекин нима қилай. Нафас oлишга ҳаракат қиламан, лекин илoжи йўқ! Атрoфга қарайман, дўстларим ҳаммаси узoқда. Чақира oлмасам! Баданим типирчилай бoшлади. Ҳаёт излаябди. Ҳавo излаябди. Қандай бўлмасин ҳавo керак. Бунинг эса илoжи йўққа ўхшайди.
Кўз oлдимдан ҳаёт лаҳзаларим ўта бoшлади. Ўлаётгандек хис қилдим ўзимни. Бир ўқчидим. Эҳ, қандай ҳам заифсан-а!? Бир тoмчи сув билан Аллoҳ ўзининг қанчалик қудратли зoт эканини кўрсатиб қўйди. Сув юзасига чиқишга ҳаракат қилмoқчи бўлдим, лекин мен анча чуқурликдаман, етишим гумoн! Шундагина Аллoҳдан бoшқага суяниб бўлмаслигига қаттиқ ишoндим.
Йўқ! Мен ўша заҳoти ўлимдан қўрқмадим. Балки Аллoҳ oлдига қай ахволда бoришим дахшатли кўринди. Нима амал қилдим? Нима деб жавoб бераман?! Намoз йўқ! Хаттo бирoр марта масжидга бoрганимни эслай oлмадим. Шунда ҳаёлимга шаҳoдат калимасини айтиш керак деган қарoрга келдим. Ҳеч бўлмаса ҳаётим шаҳoдат калимаси билан тугасин!
– Ашҳад…
Тoмoғимга бир нарса тиқилди, калимани айта oлмадим. Ҳудди бир қўл тoмoғимдан маҳкам oлгандек эди. Менинг калима келтиришимни истамаётгандек эди ўша қўл.
– Аш..
– Ашҳа..
Йўқ илoжи йўқ.
– Эй Рoббим, мени қайтаринглар! – қичқирарди қалбим. – Қайтаринглар! Бир сoат… майли бир дақиқа ёки бир лаҳза бўлса ҳам майли, ҳеч бўлмаса шаҳoдат калимаси айтиб oлай!
Кунлар ўтиб ўша ҳoдиса эсимга тушди. Денгиз ёқасига бoрдим.. сув oсти анжoмларини кийдим.. сувга тушиб ҳудди ўша жoйга қайтиб бoрдим. Ўша ерда туриб Аллoҳга шундай сажда қилдимки, ундай ҳалoватни ҳеч қачoн тoпмагандим. Ўша жoйда мендан бoшқа ҳеч ким сажда қилмаган бўлса керак. Денгиз қаърида! Шoяд шу ер қиёмат кунида қилган саждамга гувoҳлик берса ва Аллoҳ мени ўз раҳматига киритса. Эй Рoббим дуoйимни ижoбат қил!
Бас, биз уни (дуосини) ижобат қилдик ва уни ғамдан қутқардик.
Биз мўминларга мана шундай нажот берурмиз. (Анбиё, 88)
Машҳур жарроҳ Д.Ийшан шошилган ҳолда аэропортга етиб келди. У халқаро илмий конференцияда қатнашиш учун кетаётган эди. У ерда тиббиёт оламидаги катта муваффақиятларисабабли тақдирнома олиши ва яна бир неча ишлар режалаштирилган. Самoлёт учишни бошлагандан бир соат ўтиб, кучли момақалдироқ туфайли самoлётга қаттиқ зарар етканлиги, заруратан энг яқин аэропортга қўниши ҳақида эълон қилинди.
Доктор аэропорт маълумотхонасига юзланиб:
- Мен катта шифокорман. Ҳар бир дақиқам инсонларни ҳаётини сақлаб қолиш билан баробар туради. Сизлар эса мени 16 соат учишни кутишга мажбур қиляпсизлар?! – деди асабийлашган ҳолда.
Шунда ходим:
- Доктор, агар ишингиз шошилинч бўлса ижарага машина олиб йўлга тушишингиз мумкин. Сафарингиз бу ердан 3 соатдан ортиққа чўзилмайди.
Доктор ноилож рози бўлди. Машина ижарага олиб йўлга тушди. Тўсатдан яна ҳаво ўзгариб, ёмғир ёғишни ...ЕщёБас, биз уни (дуосини) ижобат қилдик ва уни ғамдан қутқардик.
Биз мўминларга мана шундай нажот берурмиз. (Анбиё, 88)
Машҳур жарроҳ Д.Ийшан шошилган ҳолда аэропортга етиб келди. У халқаро илмий конференцияда қатнашиш учун кетаётган эди. У ерда тиббиёт оламидаги катта муваффақиятларисабабли тақдирнома олиши ва яна бир неча ишлар режалаштирилган. Самoлёт учишни бошлагандан бир соат ўтиб, кучли момақалдироқ туфайли самoлётга қаттиқ зарар етканлиги, заруратан энг яқин аэропортга қўниши ҳақида эълон қилинди.
Доктор аэропорт маълумотхонасига юзланиб:
- Мен катта шифокорман. Ҳар бир дақиқам инсонларни ҳаётини сақлаб қолиш билан баробар туради. Сизлар эса мени 16 соат учишни кутишга мажбур қиляпсизлар?! – деди асабийлашган ҳолда.
Шунда ходим:
- Доктор, агар ишингиз шошилинч бўлса ижарага машина олиб йўлга тушишингиз мумкин. Сафарингиз бу ердан 3 соатдан ортиққа чўзилмайди.
Доктор ноилож рози бўлди. Машина ижарага олиб йўлга тушди. Тўсатдан яна ҳаво ўзгариб, ёмғир ёғишни бошлади. Шу қадар шиддат билан ёға бошлади-ки, йўлда нима бор, нима йўқлигини кўриш ҳам мушкуллашиб борарди. Лекин шунда ҳам у юришда давом этаверди. Таҳминан икки соатлардан кейин йўлдан адашгани ишончи комил бўлди. Бу ҳам етмагандек қаттиқ чарчаганди. Шу пайт узоқроқда кичик бир уйга кўзи тушиб қолди. Ўша ерга бориб, тўхтади. Машинадан тушиб эшикни тақиллатди. Ичкаридан қари бир аёлни овози эштилди:
- Марҳамат, киринг..
Эшик очиқ эди. У кириб аёлдан телефонидан фойдаланиб туришга изн сўради.
Қари аёл кулиб:
- Қандай телефон ҳақида гапиряпсан, болам? Қаерга келиб қолганингни кўрмаяпсанми? Бу ерда хеч қандай электр токи ҳам, хеч қандай телефон ҳам йўқ... Лекин уйга кириб, бироз дам олишинг мумкин, чарчаган кўринасан. Иссиқ чой ичиб, бироз овқатланиб ол, сал ўзингга келиб оласан, - деди.
ДАВОМИ
Доктор ташаккур айтиб таклифни қабул қилди. Аёл унга тамадди қилиб олиши учун бироз таом ва иссиқ чой келтирди. Ўзи эса намоз ўқиб, набираси ҳаққига дуо қила бошлади. Шундагина у бир чеккадаги кроватда ҳаракатсиз ухлаб ётган ёш болага кўзи тушди.
- Ҳудо ҳаққи, саҳоватингиз ва гўзал ахлоқингиз сабабли мени лол қолдирдингиз. Олдингизда ўзимдан ҳам ҳижолат бўлиб кетяпман. Аллоҳдан сизни дуоларингизни ижобат қилишини сўрайман , - деди.
- Эҳҳ болам… Сен мусофирсан. Мусофирга яхшилик қилишни эса бизга Аллоҳ буюрган. Дуоларимга келсак, Аллоҳ таоло уларни барчасини ижобат этган, фақатгина биттасидан ташқари..
- У қандай дуо экан? - қизиқиб сўради доктор.
- Сен кўриб турган болакай, набирам. Ота-онасидан эрта ажраб, менинг қарамоғимда қолган. Давосиз касалликка чалиниб қолди. Биздаги барча шифокор-у, табиблар буни даволай олишмади. Баъзилар менга чет...ЕщёДАВОМИ
Доктор ташаккур айтиб таклифни қабул қилди. Аёл унга тамадди қилиб олиши учун бироз таом ва иссиқ чой келтирди. Ўзи эса намоз ўқиб, набираси ҳаққига дуо қила бошлади. Шундагина у бир чеккадаги кроватда ҳаракатсиз ухлаб ётган ёш болага кўзи тушди.
- Ҳудо ҳаққи, саҳоватингиз ва гўзал ахлоқингиз сабабли мени лол қолдирдингиз. Олдингизда ўзимдан ҳам ҳижолат бўлиб кетяпман. Аллоҳдан сизни дуоларингизни ижобат қилишини сўрайман , - деди.
- Эҳҳ болам… Сен мусофирсан. Мусофирга яхшилик қилишни эса бизга Аллоҳ буюрган. Дуоларимга келсак, Аллоҳ таоло уларни барчасини ижобат этган, фақатгина биттасидан ташқари..
- У қандай дуо экан? - қизиқиб сўради доктор.
- Сен кўриб турган болакай, набирам. Ота-онасидан эрта ажраб, менинг қарамоғимда қолган. Давосиз касалликка чалиниб қолди. Биздаги барча шифокор-у, табиблар буни даволай олишмади. Баъзилар менга чет давлатдаги таниқли жарроҳ Доктор Ийшан’гина бундай касалларни даволай олади деб тавсия қилишди. Лекин биз қаерда-ю, у қаерда. Масофа олис. Мен эса набирамни олиб у ерга олиб боришга куч-қувватим, тоқатим йўқ. Йўл қийинчиликларидан қўрқиб Роббимдан Ўзи ишимни осон қилишини сўраб дуо қилдим.., - деди.
- Субҳаналлоҳ, Аллоҳ дуоингизни ижобати - мени бу ерга олиб келиши учун, самoлёт ҳам учмади, момақалдироқ бўлиб, осмондан ҳам тинмай ёмғир ёғди... – деди доктор кўзлари ёшланиб. - Аллоҳ азза ва жалла МЎМИН БАНДАЛАРИ ДУОСИНИНГ ИЖОБАТИ УЧУН мана шундай сабаблар келтиришига ишончим кoмил бўлди.
Сабаблар кетидан қувмай Аллоҳ таъолодан бошпана изласангиз, САБАБЛАРНИ уни Ўзи сизга йўлиқтириб қўяр экан.
Juma kuni edi. Yomg’ir savalab turibdi. Masjid xonaqohi bilan ayvoni
qavmga tirband to’la, odamlar asta-sekin hovliga tosha boshladi. Yer esa, shilta. Shunday holda mav’iza tinglandi, shunday holda sunnat
o’qildi, hutba tinglandi. Lekin imom baribir imom-da, qavmning
yomg’irda shalabbo bo’layotganidan qayg’uda edi. Xutbani tugatar-
tugatmas, xonaqoh bilan ayvondagilarga murojaat qildi:
-Birodarlar, bir saf-bir saf oldinroqqa jilinglar, tashqarida qolganlar panaga kirib olishsin.
Olamon sal-pal siljigan bo’ldi, ammo aksaran qimir etmadi. Imom gapini yana
takrorladi. Yana ko’plar o’tirgan bo’yi o’tiraverdi. Imom bu safar
mo’minning jon joyidan ushladi:
-Birodarlar, sal-pal Ka’baga yaqinroq kelinglar axir…-dedi.
Olamaon gur-r-r etib oldinga siljidi.
Ислом олимларининг буюкларидан Абдуллоҳ бин Муборак бир неча қўй боқиб юрган болани кўрди. Унга ачинди. “Бечора бола! Кичиклигидан қўй боқяпти. Улғайгач, Аллоҳу таолонинг ибодат ва маърифатига қандай қовушади” деб ўйлади. “Бориб, болага Аллоҳу таолони таниши учун бир масала ўргатайин” деб унинг ёнига келди. Уларнинг орасида шундай суҳбат бўлиб ўтди:
- Ўғлим, Аллоҳу таолони биласанми?
- Қул ўз соҳибини қанақасига билмаслиги мумкин...
- Аллоҳу таолони қандай танидинг?
- Мана шу қўйлар ёрдамида танидим.
- Бу қўйлар билан Уни қандай танидинг?
- Бу бир неча қўй чўпонсиз ҳеч нарса қилолмайди. Уларни ҳимоя қиладиган биттаси керак. У уларга сув ва ўт берсин, бўри ва бошқа хавфлардан сақласин. Шундан тушундимки, бу оламдаги ҳамма нарса инсонлар, жин, ҳайвонлар, жониворлар, қанотли қушлар Яратувчисиз бўла олмайдилар. Мана шундай қилиб, қўйлар орқали танидим.
- Аллоҳу таолони қандай деб биласан?
- Ҳеч нарсага ўхшатмасдан биламан.
- Бундай эканлигини қаердан билдинг?
...ЕщёИслом олимларининг буюкларидан Абдуллоҳ бин Муборак бир неча қўй боқиб юрган болани кўрди. Унга ачинди. “Бечора бола! Кичиклигидан қўй боқяпти. Улғайгач, Аллоҳу таолонинг ибодат ва маърифатига қандай қовушади” деб ўйлади. “Бориб, болага Аллоҳу таолони таниши учун бир масала ўргатайин” деб унинг ёнига келди. Уларнинг орасида шундай суҳбат бўлиб ўтди:
- Ўғлим, Аллоҳу таолони биласанми?
- Қул ўз соҳибини қанақасига билмаслиги мумкин...
- Аллоҳу таолони қандай танидинг?
- Мана шу қўйлар ёрдамида танидим.
- Бу қўйлар билан Уни қандай танидинг?
- Бу бир неча қўй чўпонсиз ҳеч нарса қилолмайди. Уларни ҳимоя қиладиган биттаси керак. У уларга сув ва ўт берсин, бўри ва бошқа хавфлардан сақласин. Шундан тушундимки, бу оламдаги ҳамма нарса инсонлар, жин, ҳайвонлар, жониворлар, қанотли қушлар Яратувчисиз бўла олмайдилар. Мана шундай қилиб, қўйлар орқали танидим.
- Аллоҳу таолони қандай деб биласан?
- Ҳеч нарсага ўхшатмасдан биламан.
- Бундай эканлигини қаердан билдинг?
- Яна шу қўйлардан.
- Қанақасига?
- Мен чўпонман. Уларнинг ҳимоячисиман. Улар менинг ҳимоям ва тасарруфимдалар. Улар менинг нима ўйлаётганимни ва нима қилишимни билмайдилар. Уларга диққат билан қарадим. На улар менга ўхшайди, на мен уларга ўхшайман. Демак, чўпон қўйларига ўхшамаса, Аллоҳу таоло ҳам ўзи яратган қулларига ўхшамаслиги билдим. “Унга ўхшаган ҳеч нарса йўқ, у ҳамма нарсани эшитади ва кўради.”
- Яхши нарсаларни айтдинг. Бирор илм ўрганганмисан?
- Мен бу саҳроларда қанақасига илм ўрганаман?
- Яна бундан бошқа нималарни биласан?
- Уч илм биламан. Кўнгил илми, тил илми ва бадан илми.
- Булар нима?
- Кўнгил илми шуки, менга қалб берди. Уни Ўзини таниш ва севиш жойи қилди. Бу қалб билан Уни танийман. Унинг севганларига кўнглимда ер бераман. Севмаганларига жой бермайман ва улардан узоқ бўламан.
Тил илми шуки, менга тил берди. Тилни зикр этиш, Унинг исмини сўзлаш жойи қилди. Бу билан Уни хотирлаб, исмини сўзлашни, У ҳақида бўлмаган сўзлардан сақлашни, бундай гаплардан узоқ бўлишни истади.
Бадан илми шуки, менга бадан берди. Бу билан Унга хизмат этадиган барча нарсани қиламан. Хизмат бўлмаган нарсани эса баданимдан узоқлаштираман.
- Мошаллоҳ, ўғлим. Менга айтадиган гапинг борми?
- Эй жаноб! Олим эканлигинг юзингдан билиниб турибди. Агар илмни Аллоҳ розилиги учун ўрганган бўлсанг, инсонлардан исташни йиғиштир. Йўқ, дунё учун ўрганган бўлсанг, Жаннат орзу ва истагини қалбингдан чиқар.
M U Z A F F A R
((((((((KO'ZINGIZ YOSHLANMASIN))))) Bir odam yangi mashina sotib olibdi. Ertalab turib garajga chiqsa, 7 yoshli qizalog'i mashina eshigiga xafsala bilan qanaqadir yozuvlarni chizardi. Jahli chiqqan ota zarb bilan qizchaning nozik barmoqlariga urdi. U shu qadar alamzadalik bilan urgan ediki, qizchaning qöli sinib ketganini ham bilmasdi. Bir oz vaqtdan söng, g'azabidan tushgach qizchaning qöli shishib ketganini körgan OTA qizchani doktorga olib bordi. Rentgan xulosasi suyaklar maydalanib ketganini, va darhol kesib tashlash lozimligini körsatdi. Operatsiyadan söng ota qizining yoniga kirdi. Mitti nigohlar otasiga qarab dedi: "Dada, agar barmoqlarim ösib chiqsa mashinangizga boshqa chizmayman..." Ota alamini mashinadan olish niyatida kasalxona hovlisida turgan mashinasini teparkan eshigiga qizi yozgan yozuvlarni kördi: "Dadajonim, men sizni yaxshi köraman"....
SHUKR
Yaqinda,Juma namozi uchun
masjidga chiqqanimda bir qo’li
yo’q bir yigit yonimdan joy
oldi.Ikki rakat namoz o’qidi va
uzoq duo qildi.Men beihtiyor
uning duolariga quloq soldim.
-Allohim,o’zingga shukr!-duo
qilardi bir qo’lli yigit.-Bergan
kuningga shukr,bergan
rizqingga shukr!Sen menga
berib turgan ne’matlaringni
aytib ado qilolmayman.Sen
menga bergan ulug’ ne’mat-
iymon ne’matingga shukr!
Musulmon qilib
yaratganingga,aql
berganingga,ko’z,quloq,til
berganingga shukr!O’z
oyoqlarim bilan masjidingga
kelib turganim uchun,o’z
qo’lim bilan taxorat
qilib,ibodat qilib turganim
uchun Senga shukr!Ilohi,bu
ne’matlaringni olib qo’yma!
Oxirgi nafasimgacha iymon
ne’matingni olib qo’yma!
So’nggi nafasimda ham chin
ixlos bilan “La ilaha ilallohu
Muhammadur
rasululloh”,deyishni nasib qil!
Bir qo’lli yigitning “O’z
qo’lim bilan taxorat
qilib,ibodat qilib turganim
uchun Sengga shukr!”,degan
gaplari hayratga soldi.Uning
qanday qilib taxorat qilishini
tasavvur ...ЕщёSHUKR
Yaqinda,Juma namozi uchun
masjidga chiqqanimda bir qo’li
yo’q bir yigit yonimdan joy
oldi.Ikki rakat namoz o’qidi va
uzoq duo qildi.Men beihtiyor
uning duolariga quloq soldim.
-Allohim,o’zingga shukr!-duo
qilardi bir qo’lli yigit.-Bergan
kuningga shukr,bergan
rizqingga shukr!Sen menga
berib turgan ne’matlaringni
aytib ado qilolmayman.Sen
menga bergan ulug’ ne’mat-
iymon ne’matingga shukr!
Musulmon qilib
yaratganingga,aql
berganingga,ko’z,quloq,til
berganingga shukr!O’z
oyoqlarim bilan masjidingga
kelib turganim uchun,o’z
qo’lim bilan taxorat
qilib,ibodat qilib turganim
uchun Senga shukr!Ilohi,bu
ne’matlaringni olib qo’yma!
Oxirgi nafasimgacha iymon
ne’matingni olib qo’yma!
So’nggi nafasimda ham chin
ixlos bilan “La ilaha ilallohu
Muhammadur
rasululloh”,deyishni nasib qil!
Bir qo’lli yigitning “O’z
qo’lim bilan taxorat
qilib,ibodat qilib turganim
uchun Sengga shukr!”,degan
gaplari hayratga soldi.Uning
qanday qilib taxorat qilishini
tasavvur qilib,larzaga
tushdim.Zamonaviy
qulayliklarga ega
tahoratxonalarda bir
navi,ammo obdastalarga suv
olib tahorat qilinadigan
tahoratxonalarda,qishloqlarda
bir qo’li yo’q odamning tahorat
qilishi mashaqqatning o’zi-ku?
Qanday qilib suv
quyadi,qanday qilib yuz
yuvadi?Qanday qilib bilaklarini
yuvadi-yu,qanday qilib
oyoqlarini yuvadi?
Ana shularni
o’ylayverib,boshim shishib
ketdi.Namoz payti ham
hayolim bir qo’lli yigitda
bo’ldi.Uning ruku va
sajdalarnini ko’z qirim bilan
kuzatdim.Namoz so’nggidagi
duodan keyin yagona qo’lining
kaftini yuziga izlos bilan
surtishini kuzatib,ikki
qo’limning kaftlari bilan ko’z
yoshlarimni artdim.
DAVOMI
Juma namozidan so’ng bir
qo’lli yigitning choyxonaga
burilganini ko’rib,men ham
o’sha yoqqa yurdim.Bir
choynak choy,ikki bo’lak
pishiriqni ko’tarib,uning yoniga
o’tiridim.Unga ham choy
uzatdim.Birpasda ham tanishib
ham oldik.
Ismi Abdurauf ekan
-Kechirasiz,menga so’rash
noqulay,ammo…
-Afg’onda bo’lgan,-dedi
Abdurauf gapimning davomini
kutmay.-Mashinamizni raketa
bilan urishgan.Naqd osmonga
chiqib ketganmiz
o’shanda.Chap qo’lim
yelkamdan uzilib,uchib
ketganini o’zim kuzatib
turganman desam ishonasizmi?
-Yo,tavba,-dedim buni tasavvur
qilarkanman,zo’rg’a ovozim
chiqib.
-Allohga shukr,chap qo’limdan
ajralsam-da,jonim omon qoldi.
Vaholanki,mashinadagi yigirma
besh yigitning yigirma ikkitasi
o’sha yerning o’zida halok
bo’lgan edi.
-Dahshat!Alloh sizni bir
asragan ekan-da?
-Ha,Alloh taolo meni ko’p
matra saqlagan!
-Yonma-yon namoz
o’qidik,duolaringizni eshitdim,-
dedim uzrxohlik ohangida.-
Shundan beri sizning qanday
qilib tahorat qilishingizni...ЕщёDAVOMI
Juma namozidan so’ng bir
qo’lli yigitning choyxonaga
burilganini ko’rib,men ham
o’sha yoqqa yurdim.Bir
choynak choy,ikki bo’lak
pishiriqni ko’tarib,uning yoniga
o’tiridim.Unga ham choy
uzatdim.Birpasda ham tanishib
ham oldik.
Ismi Abdurauf ekan
-Kechirasiz,menga so’rash
noqulay,ammo…
-Afg’onda bo’lgan,-dedi
Abdurauf gapimning davomini
kutmay.-Mashinamizni raketa
bilan urishgan.Naqd osmonga
chiqib ketganmiz
o’shanda.Chap qo’lim
yelkamdan uzilib,uchib
ketganini o’zim kuzatib
turganman desam ishonasizmi?
-Yo,tavba,-dedim buni tasavvur
qilarkanman,zo’rg’a ovozim
chiqib.
-Allohga shukr,chap qo’limdan
ajralsam-da,jonim omon qoldi.
Vaholanki,mashinadagi yigirma
besh yigitning yigirma ikkitasi
o’sha yerning o’zida halok
bo’lgan edi.
-Dahshat!Alloh sizni bir
asragan ekan-da?
-Ha,Alloh taolo meni ko’p
matra saqlagan!
-Yonma-yon namoz
o’qidik,duolaringizni eshitdim,-
dedim uzrxohlik ohangida.-
Shundan beri sizning qanday
qilib tahorat qilishingizni
tasavvur qilib,bu ahvolda
qanday qilib”O’z qo’lim bilan
tahorat qilib turganim uchun
Senga shuk!”,deyish mumkin
deb o’ylayapman.
-Albatta,shukr qilaman-da,-
dedi Abdurauf.-O’zingiz
ayting,o’shanda chap qo’lim
emas,o’ng qo’limdan ajralsam
nima bo’lardi.Hamma ishni
chap qo’lim bilan qilarmidim?
Hatto,ovqatni ham chap qo’lim
bilan yermidim?Chap qo’li
bilan shayton ovqat yeydi-ku?
Alhamdulillah,o’ng qo’lim bilan
ovqat yeyman,do’stlarim bilan
o’ng qo’limda
ko’rishaman.Tahoratni esa bir
amallayman.Ikka qo’lidan
ayrilib kelgan qurodoshlarim
qancha?Ikki qo’lsiz ham
ibodatini qoldirmay yurgan
birodarlarimiz ham bor.Bular
ham mayliga,qo’l-oyog’I sog’
bo’lib,bir marta masjidga oyoq
bosmagan odamlar qancha?
Peshanasi sajdaga tegmay
o’tayotganlar qancha?Qo’li
bo’la turib,umrida tahorat
qilmagan qancha?Shukur bizni
ana o’shalardan qilib
yaratmadi.Endi ayting,men
shukr qilmay kim shukr qilsin?!
O’shandan beri tilimdan
shukr tushmaydi.Aql
bergan,fikrlay olish,to’g’ri
xulosa chiqara olishga
yetadigan tafakkur bergan
Allohimga shukr!Alhamdulillah!
Karimberdi
To’ramurodov.
Бир мамлакатда подшох роппа-
роса ўн йилдан кейин тахтдан
тушириларкан. Сўнг қайиққа
ўтқазиб уни кимсасиз оролга
ташлаб келишаркан. Навбатдаги
подшох тахтга ўтиргач, у
маъюсланиб вазирига дебдики: -
Нахот менинг хам қисмати шу
бўлса? Нахот мен хам кимсасиз
оролнинг чўлу биёбонида
жазирама азобларида яшашга
хукм этилсам? Шунда вазир
шундай маслахат берибди: -
Мухтарам шохим, сиз кимсасиз
оролда яшашни истамасангиз,
шохлик даврини бехуда айш-
ишратлар билан совурмай,
умрингизни ва мол-
давлатингизни ўша оролни обод
қилишга сарф этинг. Подшох
мулохаза қилиб кўрсаки, вазир
хақ экан... Мазкур ривоятни
шархлашга уриниб кўрамиз:
подшох - шахснинг ўзи. Яъни
хар бир одам ўзи учун ўзи
шохдир. Ақли ва иймони унинг
вазиридир. Ақл ва иймон худди
эгизак сингари хамиша
биргадир. Ақл йўқ жойда
иймонни изламанг, иймон йўқ
ерда ақлни қидирманг. Демак,
ақлимиз ва иймонимиз бизга
доно маслахатчидир. Кема -
тобут. Одамнинг қисмати шу -
бир кунмас бир кун ўз тахтидан
ту...ЕщёБир мамлакатда подшох роппа-
роса ўн йилдан кейин тахтдан
тушириларкан. Сўнг қайиққа
ўтқазиб уни кимсасиз оролга
ташлаб келишаркан. Навбатдаги
подшох тахтга ўтиргач, у
маъюсланиб вазирига дебдики: -
Нахот менинг хам қисмати шу
бўлса? Нахот мен хам кимсасиз
оролнинг чўлу биёбонида
жазирама азобларида яшашга
хукм этилсам? Шунда вазир
шундай маслахат берибди: -
Мухтарам шохим, сиз кимсасиз
оролда яшашни истамасангиз,
шохлик даврини бехуда айш-
ишратлар билан совурмай,
умрингизни ва мол-
давлатингизни ўша оролни обод
қилишга сарф этинг. Подшох
мулохаза қилиб кўрсаки, вазир
хақ экан... Мазкур ривоятни
шархлашга уриниб кўрамиз:
подшох - шахснинг ўзи. Яъни
хар бир одам ўзи учун ўзи
шохдир. Ақли ва иймони унинг
вазиридир. Ақл ва иймон худди
эгизак сингари хамиша
биргадир. Ақл йўқ жойда
иймонни изламанг, иймон йўқ
ерда ақлни қидирманг. Демак,
ақлимиз ва иймонимиз бизга
доно маслахатчидир. Кема -
тобут. Одамнинг қисмати шу -
бир кунмас бир кун ўз тахтидан
тушади, ўша кема- тобутга солиб
олиб борадилар. Кимсасиз орол
- йўқлик дунёси, биз борадиган
жой. Бошқача айтганда, охират
ороли. Агар биз бу дунёйимизни
хою хавасларга совурсак, ўша
орол чиндан хам кимсасиз
бўлади, чиндан хам чўлу
биёбондан иборат бўлади. Агар
Хақ йўлидан юриб, яхши
амаллар билан банд бўлсак, ўша
кимсасиз оролни обод қилган
бўламиз. Борар жойимиз сахро -
дўзох азоблари эмас, жаннат
боғлари бўлади, инша Аллох!
“Охиратинг обод бўлсин!” деб
дуо қилишганда шу назарда
тутилса керак. Барчаларимизнин
г охиратларимиз обод бўлғай.
Охират оролини Фирдавс
боғлари билан обод қилмоқлик
эса ёлғиз ўзимизга боғлиқ экан.
Хазрат Али, Аллох ул зотдан рози
бўлсин, айтганларидай,
жаннатга иштиёқи бўлган одам
яхшилик қилишга шошилади.
Жаханнамдан қўрққан одам
нафсини ёмон хатти-харакатла
рдан қайтаради. Ўлимни хақ деб
билган одам дунё завқларини
тубан кўради . . . ! ! !
Умар ибн Убайдуллоҳ бир куни
бир қулнинг олдидан ўтиб
қолди, қул бир боғнинг
деворлари тагида таом еб
турарди.Унинг ёнида бир ит ҳам
бор эди. Ўзи бир луқма еб, итга
ҳам бир луқма берарди.
Бу ит сеникими? - сўради Умар.
Йўқ деди, қул.
Умар: Ундай бўлса нега ўзинг
еганингдек унга таом беряпсан?
Қул: Мени бирортаси кўриб,
менга қараб туриб, таомни у
билан бирга баҳам кўрмай, бир
ўзим еб қўйишликдан ҳаё
қиламан, деди.
Умар: Сен ҳурмисан ёки
қулмисан? сўради.
Қул: Мен мана шу боғ
соҳибларини қулиман.
Умар кетиб бироздан сўнг
қайтиб келиб:
Ҳурсанд бўл, сени Аллоҳ озод
қилди, Ва бу боғ ҳам сени
мулкинг бўлди, деди Умар.
Сиз гувоҳ бўлинг, мен бу боғни
мева-ҳосилларини Мадина
фуқороларига ҳадя қилдим.-
деди қул.
Умар таажжубланиб! Ўзинг бунга
муҳтож бўла туриб― нима учун
бундай қилаяпсан? деди.
Қул: Ҳақиқий ишонч ва иймон
ила― Аллоҳ менга бирор нарса
билан сахийлик қилса-ю, мен
унга бахиллик қилишга ҳаё
қиламан, деб жавоб берди.!!!
Бир бола жума намозидан
қайтиб келаётган эди, йўлда бир
даҳрий киши уни тўхтатиб,
қитмирлик билан саволга тутди:
– Болакай, қаердан келяпсан?
– Жума намозидан қайтяпман.
Даҳрий билиб турса ҳам боладан
яна сўради:
– Жума намозида нима қилдинг?
– Имом домланинг хутбасини
эшитдим.
– У хутбада нималарни гапирди?
– Юнус алайҳиссалом қиссасини
сўзлаб берди. Унинг Аллоҳ
синовига учраб, улкан
балиқнинг қорнида қирқ кун
қолиб кетганини, кейин балиқ
Парвардигорнинг амри билан
уни соҳилга чиқариб
ташлаганини айтиб берди.
– Сен шу сафсаталарга ишониб
юрибсанми, ахир булар ғирт
афсоналар-ку! Қирқ кун балиқ
қорнида қолиб кетган одам
тирик қолармиди?!
– Мен аввало имомнинг
гапларига албатта ишонаман.
Кейин, иншаллоҳ, жаннатга
тушсам, бунинг рост-ёлғонлигин
и Юнус алайҳиссаломнинг
ўзларидан ҳам сўраб оламан.
– У жаннатга тушмаса-чи?
– У ҳолда сиз сўрайсиз.
Бир имомни чеккароқ
шаҳардаги бир масжидга ишга
жўнатишди. У ҳар куни ишга
автобусда қатнарди.
Фаолиятининг учинчи куни
одатига кўра автобусга чиқди.
Чипта олиш учун кондукторга
пул узатди. Чипта ва қайтимни
оларкан, санаб кўрса, кондуктор
ярим сўм пулни ортиқча
қайтарибди. Имом безовталикка
тушиб қолди. “Ортиқча берилган
қайтимни қайтарсинми? Агар
шундай қилса, автобусдаги
йўловчилар эътиборини тортиб,
ўзини пoкдомон қилиб
кўрсатаётгандай туюлмасмикин?
Шу арзимас пул транспорт
компаниясининг зарар
кўришига сабабчи бўлиб қолмас?
Аммо пулни қайтариб бермаса
ҳам чатоқ! Ўзи имом бўлатуриб,
бошқаларни ҳалолликка,
бировнинг ҳақига хиёнат
қилмасликка чақирсаю, ўзи
ортиқча қайтимни индамай
чўнтакка солиб кетаверса,
қандай бўларкин?”
Автобус то масжидга
яқинлашгунча имом ана шундай
қарама-қарши хаёллар
гирдобида қийналиб кетди.
Охири тушиш олдидан
кондукторга ортиқча берган
пулини қайтариб беришга
қатъий қарор қилди. У пулни
узатаётганида кондуктор
мийиғ...ЕщёБир имомни чеккароқ
шаҳардаги бир масжидга ишга
жўнатишди. У ҳар куни ишга
автобусда қатнарди.
Фаолиятининг учинчи куни
одатига кўра автобусга чиқди.
Чипта олиш учун кондукторга
пул узатди. Чипта ва қайтимни
оларкан, санаб кўрса, кондуктор
ярим сўм пулни ортиқча
қайтарибди. Имом безовталикка
тушиб қолди. “Ортиқча берилган
қайтимни қайтарсинми? Агар
шундай қилса, автобусдаги
йўловчилар эътиборини тортиб,
ўзини пoкдомон қилиб
кўрсатаётгандай туюлмасмикин?
Шу арзимас пул транспорт
компаниясининг зарар
кўришига сабабчи бўлиб қолмас?
Аммо пулни қайтариб бермаса
ҳам чатоқ! Ўзи имом бўлатуриб,
бошқаларни ҳалолликка,
бировнинг ҳақига хиёнат
қилмасликка чақирсаю, ўзи
ортиқча қайтимни индамай
чўнтакка солиб кетаверса,
қандай бўларкин?”
Автобус то масжидга
яқинлашгунча имом ана шундай
қарама-қарши хаёллар
гирдобида қийналиб кетди.
Охири тушиш олдидан
кондукторга ортиқча берган
пулини қайтариб беришга
қатъий қарор қилди. У пулни
узатаётганида кондуктор
мийиғида сирли жилмайиб:
– Сиз масжидимизнинг янги
имоми бўлсангиз керак? – деб
сўради.
– Ҳа, шундай! Аммо сиз буни
қаердан билдингиз? – сўради
имом.
– Ўзимча тахмин қилиб, синаб
кўриш учун қайтимни кўпроқ
қайтарган эдим...
(Интернет саҳифаларидан
Олимлар юлдузларга ўхшайди.
Агар кўриниб турса, одамлар
улар билан йўл топишади.
Агар кўздан йўқолиб, зулматда
қолсалар, қаёққа юришни
билмай ҳайрон қолишади.
Ҳасан Басрий
«Қирқ йилдан буён саратон (рак)
касалига йўлиққан беморларни
даволайман. Бу вақт мобайнида
турли ҳодисаларга дуч келдим.
Шуларнинг ичидан 1976 йили
содир бўлган бир воқеани ҳикоя
қилиб бермоқчиман...
Бош шифокор лавозимида
ишлаган пайтимда Сароб исмли
ёш беморим бўлиб, кўкрак
саратонига чалинган эди. Уни
шахсан ўзим даволар эдим.
Аллоҳнинг изни билан қисқа
муддат ичида унинг аҳволи
яхшилана бошлади. Фақат у
камида беш йилгача ўзини
қаттиқ парваришда сақлаши
керак эди. Тўрт йил ўтиб, Сароб
Измирга бориб келишни истади.
Қиш ойи бўлгани учун самолётда
кетиш шарти билан рухсат
бердим.
Афсуски, у самолётга чипта
ололмай, автобусда йўлга
чиқибди. Бунинг устига,
автоҳалокат туфайли олти соат
совуқда қолиб кетибди. Касаллик
тезда унинг суяк ва ўпкаларига
тарқаб кетди. У метастаза
(касалликнинг бошқа аъзоларга
ёйилиши) сабабли умуман юра
олмас, ўпкасига доимий
кислород жиҳозлари қўлланар,
шунинг учун гапириши ҳам осон
эмас эди.
Бир сафар уйига борганимда:
...Ещё«Қирқ йилдан буён саратон (рак)
касалига йўлиққан беморларни
даволайман. Бу вақт мобайнида
турли ҳодисаларга дуч келдим.
Шуларнинг ичидан 1976 йили
содир бўлган бир воқеани ҳикоя
қилиб бермоқчиман...
Бош шифокор лавозимида
ишлаган пайтимда Сароб исмли
ёш беморим бўлиб, кўкрак
саратонига чалинган эди. Уни
шахсан ўзим даволар эдим.
Аллоҳнинг изни билан қисқа
муддат ичида унинг аҳволи
яхшилана бошлади. Фақат у
камида беш йилгача ўзини
қаттиқ парваришда сақлаши
керак эди. Тўрт йил ўтиб, Сароб
Измирга бориб келишни истади.
Қиш ойи бўлгани учун самолётда
кетиш шарти билан рухсат
бердим.
Афсуски, у самолётга чипта
ололмай, автобусда йўлга
чиқибди. Бунинг устига,
автоҳалокат туфайли олти соат
совуқда қолиб кетибди. Касаллик
тезда унинг суяк ва ўпкаларига
тарқаб кетди. У метастаза
(касалликнинг бошқа аъзоларга
ёйилиши) сабабли умуман юра
олмас, ўпкасига доимий
кислород жиҳозлари қўлланар,
шунинг учун гапириши ҳам осон
эмас эди.
Бир сафар уйига борганимда:
«Доктор... Мен сиздан... жуда
хафаман», – деди у.
«Нима учун?» деб сўрадим.
«Сиз... диндор одам... экансиз...
Нега менга ҳам... Аллоҳни,
ўлимни, охиратни
тушунтирмадингиз?»
Унинг диний илми оз эди. Буни
билар эдим. Шунинг учун унинг
бу саволидан бир оз шошиб
қолдим.
Саробнинг кўнглини олишга,
хафа қилмасликка ҳаракат қилиб:
«Докторларга боғланиш осон,
пулини берасан-у, истаган
муолажангни олаверасан. Аммо
иймон муолажасини чин дилдан
исташинг керак», – дедим.
У «Истайман» деган маънода
бош ирғади. Шундан сўнг
умидсиз тиббий муолажанинг
ёнига шифобахш иймон
муолажаси қўшилди. У мен
ўргатаётган иймон
ҳақиқатларини бутун вужуди
билан тинглар, ора-сира
саволлар сўраб турар эди.
DAVOMI
«Доктор, – деди у вафотига
бирор ҳафта қолганида. – Мен...
ўлаётганимда нима дейишим...
керак?»
«Сенинг ҳолатинг ўзига хос.
Сенга калимаи шаҳодатни айтиш
узунлик қилади. У онни
сезганингда «Аллоҳ, Муҳаммад»,
десанг кифоя», – дедим. У
табассум билан бош силкиди.
Оғриқ кучли бўлгани учун
Саробга давомли равишда
морфин қилар эдик. Орада
сафарга кетиб қолиб, бир муддат
уни кўра олмадим.
Қайтиб келганимда онаси
қўнғироқ қилиб:
«Сароб бир ҳафтадан бери
морфин қилдирмаяпти», – деди.
Тезда унинг уйига бордим ва
нима учун укол
қилдирмаётганини сўрадим.
Саробнинг жавобини ҳалигача
унутолмайман. Эсласам, титраб
кетаман:
«Дорининг таъсири билан
ўлимга уйқуда дуч келсам ва
«Аллоҳ, Муҳаммад», дея олмай
қолсам-чи?»– деди у.
Ўшанда Жумъа куни эди, унинг
чамаси тўрт кунлик умри қолган
эди. Эртаси куни унга:
«Ҳеч қўрқма, – дедим, – бемалол
укол олишинг мумкин».
Сароб бу учрашувимизда охирги
саволини берди:
«Доктор! Азроил... менга қай...
шаклда кўринади?»
...ЕщёDAVOMI
«Доктор, – деди у вафотига
бирор ҳафта қолганида. – Мен...
ўлаётганимда нима дейишим...
керак?»
«Сенинг ҳолатинг ўзига хос.
Сенга калимаи шаҳодатни айтиш
узунлик қилади. У онни
сезганингда «Аллоҳ, Муҳаммад»,
десанг кифоя», – дедим. У
табассум билан бош силкиди.
Оғриқ кучли бўлгани учун
Саробга давомли равишда
морфин қилар эдик. Орада
сафарга кетиб қолиб, бир муддат
уни кўра олмадим.
Қайтиб келганимда онаси
қўнғироқ қилиб:
«Сароб бир ҳафтадан бери
морфин қилдирмаяпти», – деди.
Тезда унинг уйига бордим ва
нима учун укол
қилдирмаётганини сўрадим.
Саробнинг жавобини ҳалигача
унутолмайман. Эсласам, титраб
кетаман:
«Дорининг таъсири билан
ўлимга уйқуда дуч келсам ва
«Аллоҳ, Муҳаммад», дея олмай
қолсам-чи?»– деди у.
Ўшанда Жумъа куни эди, унинг
чамаси тўрт кунлик умри қолган
эди. Эртаси куни унга:
«Ҳеч қўрқма, – дедим, – бемалол
укол олишинг мумкин».
Сароб бу учрашувимизда охирги
саволини берди:
«Доктор! Азроил... менга қай...
шаклда кўринади?»
«Қизим, Азроил алайҳиссалом
бир фаришта. Ҳеч сиқилма, у
сенга гўзал кўринишда келади»,
дея таскин бердим.
Сешанба куни Саробнинг
оғирлашганини эшитганим
заҳоти уйига йўл олдим. Лекин
афсуски, у билан видолашиш
менга насиб қилмади. Унинг
оиласи бутунлай паришон
ҳолатда эди. Фақат уни узоқ
муддат парваришлаган бир
диндор аёл қариндоши тик
турган эди.
Мени кўрган заҳоти ёнимга
келиб, унинг сўнгги онларини
гапириб берди:
«Доктор, бир оз олдин бу уйда
мўъжиза содир бўлди. Сароб
кислород жиҳозини ечиб, отди
ва «Ўрнингдан қимирлама»,
дейишимизга қарамасдан, туриб,
таҳорат қилди. Сўнг икки ракъат
намоз ўқиди. Ҳаммамиз қотиб
қолдик. Кейин эса калимаи
шаҳодат келтирди ва «Докторга
айтинглар, ўлим фариштаси у
айтганидан ҳам гўзал экан», –
деди-ю, жони узилди»...
Ўлим фариштаси келганида
ғафлатда қолмаслик учун
морфин қабул қилмай, қаттиқ
оғриқларга ҳам бардош берган
қизни Аллоҳ ёлғиз ташлаб
қўймади. Бу дунёнинг эшигини
табассум ила ёпиб, у дунёнинг
эшигини табассум ила очиш
неъматини ато этди...»
Ўқитувчини йиғлатган жавоб
Муаллиф: Muslimaat.uz Ўқитувчи, катта бўлганингда ким
бўлишни хоҳлайсан, деб бир
ўқувчидан сўраганида,
атрофидаги синфдошлари унинг
жавобидан кулишди. Лекин
ўқитувчи йиғлаб юборди.
Чунки барча ўқувчиларнинг
жавоби, учувчи, дўхтир, зобит,
савдогар....каби касблар
атрофида айланар эди. Лекин
бир ўқувчи ғаройиб жавоб
берди. Унинг жавобидан
ўқувчилар кулишди. Биласизми,
у болакай нима жавоб берган?
Болакай: ― Мен саҳоба бўламан.
Ўқитувчи: ― Нима учун саҳоба
бўлмоқчисан?
Болакай: ― Ҳар куни онам
ухлашимдан олдин саҳобалар
қиссасини айтиб берадилар.
Саҳобани Аллоҳ яхши кўради,
улар жасоратли кишилар, отам
ҳам улар каби бўлишга ҳаракат
қиладилар.
Ўқитувчи жим бўлиб қолди. Бу
жавобдан кўзларидаги ёшни
арта туриб, бу ёш боланинг
ортида буюк бир она бор
эканини, шунинг учун унинг
мақсади буюк эканини билди.
Абу Муҳаммад таржимаси
Шайx йигитни кўлига четигача тўлдирилган бир коса сут берди ва бир томчисини xам тўкмасадан маълум бир жойгача (бозор оркали юриб) олиб бориши кераклигини айтди ва шогиртларидан бирини чакириб йигитни КУЗАТИБ боришини ва йўл~йўлакай атайлаб (сутни тўкиб юборармикин деб) урилиб, туртилиб кетишини буюрди...!
Йигит сутни бир томчи xам тўкмасадан айтилган жойга олиб борди. Шайx ундан сўради:
Шунда шайx деди: --- Xакикий МУМИНнинг ХОЛИ хам худди шундай бўлиши керак...! У Aллохдан ва киёмат куни килган гуноxлари учун ШАРМАНДА* бўлишдан кўркади ва фикри xаёли киёмат кунида бўлгани учун ўзини гуноx ...ЕщёКизларга кўп карайдиган йигит киссаси..!
Бир ёш йигит олим, шайx кишининг xузурига келиб, ундан сўради:
Шайx йигитни кўлига четигача тўлдирилган бир коса сут берди ва бир томчисини xам тўкмасадан маълум бир жойгача (бозор оркали юриб) олиб бориши кераклигини айтди ва шогиртларидан бирини чакириб йигитни КУЗАТИБ боришини ва йўл~йўлакай атайлаб (сутни тўкиб юборармикин деб) урилиб, туртилиб кетишини буюрди...!
Йигит сутни бир томчи xам тўкмасадан айтилган жойга олиб борди. Шайx ундан сўради:
Шунда шайx деди: --- Xакикий МУМИНнинг ХОЛИ хам худди шундай бўлиши керак...! У Aллохдан ва киёмат куни килган гуноxлари учун ШАРМАНДА* бўлишдан кўркади ва фикри xаёли киёмат кунида бўлгани учун ўзини гуноx ва масиятлардан <<ЭХТИЁТ>> килиб яшайди...!
ФИКР ВА МУЛОХАЗА ЧИКАРИШ АЛБАТТА УЗИНГИЗДАН АЗИЗЛАР...!
Кичкина қишлоқларнинг бирида дурадгор уста яшар эди. У ёғочларга чиройли нақшлар бериб қиммат нархга сотарди. Кунларнинг бирида унинг олдига бир чол келиб:
– Сен бу мехнатинг орқали яхши топасан, лекин фақир мухтожларга хеч ҳам хайр эхсон қилмайсан. Ана у қассобни қара, у оз топса ҳам, деярли хар куни фақирларга гўшт тарқатади, –дебди.
Дурадгор чолга қараб жилмайибди, лекин индамабди, шунда чол жавоб олмагач дурадгор ёнидан ғазабланиб чиқиб кетибди. Бу воқеадан кейин қишлоқда:
"Уста бой лекин ҳасис экан", деган гап тарқалибди ва қишлоқдагилар дурадгорни ёмон кўриб қолишибди. Кунларнинг бирида, дурадгор хасталаниб қолибди. Хеч ким ундан хабар ҳам олмабди. Ҳаста дурадгор ёлғизланиб оламдан кўз юмибди. Кунлар ўтиб одамлар қассоб гўшт тарқатмай қўйганини пайқашибди. Шунда қассобдан нега олдингидек гўшт тарқатмаётганини сўрашса, у:
– Дурадгор уста хаётлик чоғида хар сафар пул олиб келиб, мендан фақирларга гўшт тарқатишимни сўрарди. Ҳозир эс...ЕщёSOF ISLOM: УСТА ВА ҚАССОБ ҚИССАСИ
Кичкина қишлоқларнинг бирида дурадгор уста яшар эди. У ёғочларга чиройли нақшлар бериб қиммат нархга сотарди. Кунларнинг бирида унинг олдига бир чол келиб:
– Сен бу мехнатинг орқали яхши топасан, лекин фақир мухтожларга хеч ҳам хайр эхсон қилмайсан. Ана у қассобни қара, у оз топса ҳам, деярли хар куни фақирларга гўшт тарқатади, –дебди.
Дурадгор чолга қараб жилмайибди, лекин индамабди, шунда чол жавоб олмагач дурадгор ёнидан ғазабланиб чиқиб кетибди. Бу воқеадан кейин қишлоқда:
"Уста бой лекин ҳасис экан", деган гап тарқалибди ва қишлоқдагилар дурадгорни ёмон кўриб қолишибди. Кунларнинг бирида, дурадгор хасталаниб қолибди. Хеч ким ундан хабар ҳам олмабди. Ҳаста дурадгор ёлғизланиб оламдан кўз юмибди. Кунлар ўтиб одамлар қассоб гўшт тарқатмай қўйганини пайқашибди. Шунда қассобдан нега олдингидек гўшт тарқатмаётганини сўрашса, у:
– Дурадгор уста хаётлик чоғида хар сафар пул олиб келиб, мендан фақирларга гўшт тарқатишимни сўрарди. Ҳозир эса дурадгор йўқ. Энди хеч ким пул олиб келмаябди, – деб жавоб берибди.
Қиссадан ҳисса шуки: Хеч қачон инсонда кўрган нарсангизга қараб бахо берманг, унинг қалбини фақат Аллоҳ билгувчидир. Балки унинг мақоми Аллоҳнинг ҳузурида сизникидан анча юқоридир..
Мы используем cookie-файлы, чтобы улучшить сервисы для вас. Если ваш возраст менее 13 лет, настроить cookie-файлы должен ваш законный представитель. Больше информации
Комментарии 38
Яна бoшқа Юнус бoр, у биз билан ҳамнафас замoндoш. Шу кунларда аллақайси денгиз бўйидаги шаҳарда истиқoмат қилади. Пайғамбар Юнусга хилoф ўларoқ замoндoшимиз Юнус Аллoҳни танимайди. Oтасининг мoл-дунёси кўп. Айтагани айтган, деганин деган. Ҳамма нарса муҳайё. Кунини шoдлик билан ўтказишдан бoшқа ғами йўқ.
Жума куни эди. Oдатдагидек oшналари билан бирга денгиз тамoшoсига чиқишябди.
– Аллoҳу акабар! …- ҳайя алас сoлат!.. – ҳайя алал фалаҳ!
Жума намoзига азoн айтилади. Ҳамма маcжидга шoшган. Улар ҳам машиналарини ғизиллатганларича йўлга тушадилар. Йўқ масжидга эмас, ҳoзир айтганимиздек денгизга. Чунки учиб бораётган машинадаги кишиларнинг қалблари уйқуда. Аллoҳни танимайди. Уларнинг дарди ўйин.
Денгизга ҳам етиб келишди. Сув oстига шўнғишга мўлжалланган мoсламаларни oлишиб денгизга ичкарилашди. Кўнгилларига ёққан жoйда тўхтаб, ҳаммалари анжoмларини кийиб сувга шўнғишди. Ҳамма хурсанд. Денгиз oсти чирoйи билан мафтун.
- Бирдан кислoрoд келиб турадиган мослам...ЕщёDAVOMI
Яна бoшқа Юнус бoр, у биз билан ҳамнафас замoндoш. Шу кунларда аллақайси денгиз бўйидаги шаҳарда истиқoмат қилади. Пайғамбар Юнусга хилoф ўларoқ замoндoшимиз Юнус Аллoҳни танимайди. Oтасининг мoл-дунёси кўп. Айтагани айтган, деганин деган. Ҳамма нарса муҳайё. Кунини шoдлик билан ўтказишдан бoшқа ғами йўқ.
Жума куни эди. Oдатдагидек oшналари билан бирга денгиз тамoшoсига чиқишябди.
– Аллoҳу акабар! …- ҳайя алас сoлат!.. – ҳайя алал фалаҳ!
Жума намoзига азoн айтилади. Ҳамма маcжидга шoшган. Улар ҳам машиналарини ғизиллатганларича йўлга тушадилар. Йўқ масжидга эмас, ҳoзир айтганимиздек денгизга. Чунки учиб бораётган машинадаги кишиларнинг қалблари уйқуда. Аллoҳни танимайди. Уларнинг дарди ўйин.
Денгизга ҳам етиб келишди. Сув oстига шўнғишга мўлжалланган мoсламаларни oлишиб денгизга ичкарилашди. Кўнгилларига ёққан жoйда тўхтаб, ҳаммалари анжoмларини кийиб сувга шўнғишди. Ҳамма хурсанд. Денгиз oсти чирoйи билан мафтун.
- Бирдан кислoрoд келиб турадиган мослама oғзимдан чиқиб кетди. Ёки менга шундай туюлди, чунки нафас oлаётганимда ҳавoга қўшилиб ўпкамга сув кирди. Шўр сув. Кўп ҳам эмас. Бир неча тoмчи хoлoс, лекин Аллoҳ шу билан мендан нафасни кесиб қўйди. Бутун баданим: - тoза ҳавo! - деб ҳайқирарди. Лекин нима қилай. Нафас oлишга ҳаракат қиламан, лекин илoжи йўқ! Атрoфга қарайман, дўстларим ҳаммаси узoқда. Чақира oлмасам! Баданим типирчилай бoшлади. Ҳаёт излаябди. Ҳавo излаябди. Қандай бўлмасин ҳавo керак. Бунинг эса илoжи йўққа ўхшайди.
Кўз oлдимдан ҳаёт лаҳзаларим ўта бoшлади. Ўлаётгандек хис қилдим ўзимни. Бир ўқчидим. Эҳ, қандай ҳам заифсан-а!? Бир тoмчи сув билан Аллoҳ ўзининг қанчалик қудратли зoт эканини кўрсатиб қўйди. Сув юзасига чиқишга ҳаракат қилмoқчи бўлдим, лекин мен анча чуқурликдаман, етишим гумoн! Шундагина Аллoҳдан бoшқага суяниб бўлмаслигига қаттиқ ишoндим.
Йўқ! Мен ўша заҳoти ўлимдан қўрқмадим. Балки Аллoҳ oлдига қай ахволда бoришим дахшатли кўринди. Нима амал қилдим? Нима деб жавoб бераман?! Намoз йўқ! Хаттo бирoр марта масжидга бoрганимни эслай oлмадим. Шунда ҳаёлимга шаҳoдат калимасини айтиш керак деган қарoрга келдим. Ҳеч бўлмаса ҳаётим шаҳoдат калимаси билан тугасин!
– Ашҳад…
Тoмoғимга бир нарса тиқилди, калимани айта oлмадим. Ҳудди бир қўл тoмoғимдан маҳкам oлгандек эди. Менинг калима келтиришимни истамаётгандек эди ўша қўл.
– Аш..
– Ашҳа..
Йўқ илoжи йўқ.
– Эй Рoббим, мени қайтаринглар! – қичқирарди қалбим. – Қайтаринглар! Бир сoат… майли бир дақиқа ёки бир лаҳза бўлса ҳам майли, ҳеч бўлмаса шаҳoдат калимаси айтиб oлай!
Лекин ҳайҳoт, бунинг сира илoжиси йўқ! Ўзимни йўқoта бoшладим. Ғариб бир зулмат қуршовида қoлдим. Мен шуларни эслайман, хoлoс.
Аллoҳнинг раҳмати жуда кенг экан.
Агар бунга ишонмасангиз, менинг гапларимга қулоқ тутинг. Тўсатдан ўпкамга ҳавo югурди. Кўз oлдимдаги зулмат ҳам чекинди.
Кўзларимни oчаман.. шерикларимдан бири oғзимга ҳавo мосламасини тутади. Ҳушимга келтиришга ҳаракат қиларди. Ҳали ҳам денгиз oстида эканмиз.. менга кулиб қарайди .. демак менинг ҳoлим яхши… шунда қалбим …тилим … барча бoрлиғим бoр oвoзда ҳайқира бoшлади.
– Ашҳаду ан ла илаҳа иллаллoҳ! Ва ашаду анна Муҳаммадан расулуллoҳ! Алҳамдулиллаҳ!
Сувдан чиққанимда мен бoшқа инсoнга айланган эдим. Ҳаётга бoшқача қарай бoшладим. Бoрлиғим мoҳиятини тушиниб етгандим. Аллoҳнинг:
"Фақатгина ибoдат қилмоқлари учун яратдим" - деган сўзларини идрoк қилгандим.
Кундан кунга Аллoҳга яқинлашиб бoрдим. Нега яқинлашмай? Ахир биз бекoрга яралмаганмиз-ку!
Кунлар ўтиб ўша ҳoдиса эсимга ту...ЕщёДАВОМИ
Лекин ҳайҳoт, бунинг сира илoжиси йўқ! Ўзимни йўқoта бoшладим. Ғариб бир зулмат қуршовида қoлдим. Мен шуларни эслайман, хoлoс.
Аллoҳнинг раҳмати жуда кенг экан.
Агар бунга ишонмасангиз, менинг гапларимга қулоқ тутинг. Тўсатдан ўпкамга ҳавo югурди. Кўз oлдимдаги зулмат ҳам чекинди.
Кўзларимни oчаман.. шерикларимдан бири oғзимга ҳавo мосламасини тутади. Ҳушимга келтиришга ҳаракат қиларди. Ҳали ҳам денгиз oстида эканмиз.. менга кулиб қарайди .. демак менинг ҳoлим яхши… шунда қалбим …тилим … барча бoрлиғим бoр oвoзда ҳайқира бoшлади.
– Ашҳаду ан ла илаҳа иллаллoҳ! Ва ашаду анна Муҳаммадан расулуллoҳ! Алҳамдулиллаҳ!
Сувдан чиққанимда мен бoшқа инсoнга айланган эдим. Ҳаётга бoшқача қарай бoшладим. Бoрлиғим мoҳиятини тушиниб етгандим. Аллoҳнинг:
"Фақатгина ибoдат қилмоқлари учун яратдим" - деган сўзларини идрoк қилгандим.
Кундан кунга Аллoҳга яқинлашиб бoрдим. Нега яқинлашмай? Ахир биз бекoрга яралмаганмиз-ку!
Кунлар ўтиб ўша ҳoдиса эсимга тушди. Денгиз ёқасига бoрдим.. сув oсти анжoмларини кийдим.. сувга тушиб ҳудди ўша жoйга қайтиб бoрдим. Ўша ерда туриб Аллoҳга шундай сажда қилдимки, ундай ҳалoватни ҳеч қачoн тoпмагандим. Ўша жoйда мендан бoшқа ҳеч ким сажда қилмаган бўлса керак. Денгиз қаърида! Шoяд шу ер қиёмат кунида қилган саждамга гувoҳлик берса ва Аллoҳ мени ўз раҳматига киритса. Эй Рoббим дуoйимни ижoбат қил!
Биз мўминларга мана шундай нажот берурмиз. (Анбиё, 88)
Машҳур жарроҳ Д.Ийшан шошилган ҳолда аэропортга етиб келди. У халқаро илмий конференцияда қатнашиш учун кетаётган эди. У ерда тиббиёт оламидаги катта муваффақиятларисабабли тақдирнома олиши ва яна бир неча ишлар режалаштирилган. Самoлёт учишни бошлагандан бир соат ўтиб, кучли момақалдироқ туфайли самoлётга қаттиқ зарар етканлиги, заруратан энг яқин аэропортга қўниши ҳақида эълон қилинди.
Доктор аэропорт маълумотхонасига юзланиб:
- Мен катта шифокорман. Ҳар бир дақиқам инсонларни ҳаётини сақлаб қолиш билан баробар туради. Сизлар эса мени 16 соат учишни кутишга мажбур қиляпсизлар?! – деди асабийлашган ҳолда.
Шунда ходим:
- Доктор, агар ишингиз шошилинч бўлса ижарага машина олиб йўлга тушишингиз мумкин. Сафарингиз бу ердан 3 соатдан ортиққа чўзилмайди.
Доктор ноилож рози бўлди. Машина ижарага олиб йўлга тушди. Тўсатдан яна ҳаво ўзгариб, ёмғир ёғишни ...ЕщёБас, биз уни (дуосини) ижобат қилдик ва уни ғамдан қутқардик.
Биз мўминларга мана шундай нажот берурмиз. (Анбиё, 88)
Машҳур жарроҳ Д.Ийшан шошилган ҳолда аэропортга етиб келди. У халқаро илмий конференцияда қатнашиш учун кетаётган эди. У ерда тиббиёт оламидаги катта муваффақиятларисабабли тақдирнома олиши ва яна бир неча ишлар режалаштирилган. Самoлёт учишни бошлагандан бир соат ўтиб, кучли момақалдироқ туфайли самoлётга қаттиқ зарар етканлиги, заруратан энг яқин аэропортга қўниши ҳақида эълон қилинди.
Доктор аэропорт маълумотхонасига юзланиб:
- Мен катта шифокорман. Ҳар бир дақиқам инсонларни ҳаётини сақлаб қолиш билан баробар туради. Сизлар эса мени 16 соат учишни кутишга мажбур қиляпсизлар?! – деди асабийлашган ҳолда.
Шунда ходим:
- Доктор, агар ишингиз шошилинч бўлса ижарага машина олиб йўлга тушишингиз мумкин. Сафарингиз бу ердан 3 соатдан ортиққа чўзилмайди.
Доктор ноилож рози бўлди. Машина ижарага олиб йўлга тушди. Тўсатдан яна ҳаво ўзгариб, ёмғир ёғишни бошлади. Шу қадар шиддат билан ёға бошлади-ки, йўлда нима бор, нима йўқлигини кўриш ҳам мушкуллашиб борарди. Лекин шунда ҳам у юришда давом этаверди. Таҳминан икки соатлардан кейин йўлдан адашгани ишончи комил бўлди. Бу ҳам етмагандек қаттиқ чарчаганди. Шу пайт узоқроқда кичик бир уйга кўзи тушиб қолди. Ўша ерга бориб, тўхтади. Машинадан тушиб эшикни тақиллатди. Ичкаридан қари бир аёлни овози эштилди:
- Марҳамат, киринг..
Эшик очиқ эди. У кириб аёлдан телефонидан фойдаланиб туришга изн сўради.
Қари аёл кулиб:
- Қандай телефон ҳақида гапиряпсан, болам? Қаерга келиб қолганингни кўрмаяпсанми? Бу ерда хеч қандай электр токи ҳам, хеч қандай телефон ҳам йўқ... Лекин уйга кириб, бироз дам олишинг мумкин, чарчаган кўринасан. Иссиқ чой ичиб, бироз овқатланиб ол, сал ўзингга келиб оласан, - деди.
Доктор ташаккур айтиб таклифни қабул қилди. Аёл унга тамадди қилиб олиши учун бироз таом ва иссиқ чой келтирди. Ўзи эса намоз ўқиб, набираси ҳаққига дуо қила бошлади. Шундагина у бир чеккадаги кроватда ҳаракатсиз ухлаб ётган ёш болага кўзи тушди.
Қари аёл қўл оёқлари титраганча намоз ўқир, кетидан узундан узоқ дуо қиларди.
Ибодатини тугатгач доктор унга юзланиб:
- Ҳудо ҳаққи, саҳоватингиз ва гўзал ахлоқингиз сабабли мени лол қолдирдингиз. Олдингизда ўзимдан ҳам ҳижолат бўлиб кетяпман. Аллоҳдан сизни дуоларингизни ижобат қилишини сўрайман , - деди.
- Эҳҳ болам… Сен мусофирсан. Мусофирга яхшилик қилишни эса бизга Аллоҳ буюрган. Дуоларимга келсак, Аллоҳ таоло уларни барчасини ижобат этган, фақатгина биттасидан ташқари..
- У қандай дуо экан? - қизиқиб сўради доктор.
- Сен кўриб турган болакай, набирам. Ота-онасидан эрта ажраб, менинг қарамоғимда қолган. Давосиз касалликка чалиниб қолди. Биздаги барча шифокор-у, табиблар буни даволай олишмади. Баъзилар менга чет...ЕщёДАВОМИ
Доктор ташаккур айтиб таклифни қабул қилди. Аёл унга тамадди қилиб олиши учун бироз таом ва иссиқ чой келтирди. Ўзи эса намоз ўқиб, набираси ҳаққига дуо қила бошлади. Шундагина у бир чеккадаги кроватда ҳаракатсиз ухлаб ётган ёш болага кўзи тушди.
Қари аёл қўл оёқлари титраганча намоз ўқир, кетидан узундан узоқ дуо қиларди.
Ибодатини тугатгач доктор унга юзланиб:
- Ҳудо ҳаққи, саҳоватингиз ва гўзал ахлоқингиз сабабли мени лол қолдирдингиз. Олдингизда ўзимдан ҳам ҳижолат бўлиб кетяпман. Аллоҳдан сизни дуоларингизни ижобат қилишини сўрайман , - деди.
- Эҳҳ болам… Сен мусофирсан. Мусофирга яхшилик қилишни эса бизга Аллоҳ буюрган. Дуоларимга келсак, Аллоҳ таоло уларни барчасини ижобат этган, фақатгина биттасидан ташқари..
- У қандай дуо экан? - қизиқиб сўради доктор.
- Сен кўриб турган болакай, набирам. Ота-онасидан эрта ажраб, менинг қарамоғимда қолган. Давосиз касалликка чалиниб қолди. Биздаги барча шифокор-у, табиблар буни даволай олишмади. Баъзилар менга чет давлатдаги таниқли жарроҳ Доктор Ийшан’гина бундай касалларни даволай олади деб тавсия қилишди. Лекин биз қаерда-ю, у қаерда. Масофа олис. Мен эса набирамни олиб у ерга олиб боришга куч-қувватим, тоқатим йўқ. Йўл қийинчиликларидан қўрқиб Роббимдан Ўзи ишимни осон қилишини сўраб дуо қилдим.., - деди.
- Субҳаналлоҳ, Аллоҳ дуоингизни ижобати - мени бу ерга олиб келиши учун, самoлёт ҳам учмади, момақалдироқ бўлиб, осмондан ҳам тинмай ёмғир ёғди... – деди доктор кўзлари ёшланиб. - Аллоҳ азза ва жалла МЎМИН БАНДАЛАРИ ДУОСИНИНГ ИЖОБАТИ УЧУН мана шундай сабаблар келтиришига ишончим кoмил бўлди.
Сабаблар кетидан қувмай Аллоҳ таъолодан бошпана изласангиз, САБАБЛАРНИ уни Ўзи сизга йўлиқтириб қўяр экан.
Juma kuni edi. Yomg’ir savalab turibdi. Masjid xonaqohi bilan ayvoni
qavmga tirband to’la, odamlar asta-sekin hovliga tosha boshladi. Yer esa, shilta. Shunday holda mav’iza tinglandi, shunday holda sunnat
o’qildi, hutba tinglandi. Lekin imom baribir imom-da, qavmning
yomg’irda shalabbo bo’layotganidan qayg’uda edi. Xutbani tugatar-
tugatmas, xonaqoh bilan ayvondagilarga murojaat qildi:
-Birodarlar, bir saf-bir saf oldinroqqa jilinglar, tashqarida qolganlar panaga kirib olishsin.
Olamon sal-pal siljigan bo’ldi, ammo aksaran qimir etmadi. Imom gapini yana
takrorladi. Yana ko’plar o’tirgan bo’yi o’tiraverdi. Imom bu safar
mo’minning jon joyidan ushladi:
-Birodarlar, sal-pal Ka’baga yaqinroq kelinglar axir…-dedi.
Olamaon gur-r-r etib oldinga siljidi.
Musulmonlar taqvimi, 2002 yil
- Ўғлим, Аллоҳу таолони биласанми?
- Қул ўз соҳибини қанақасига билмаслиги мумкин...
- Аллоҳу таолони қандай танидинг?
- Мана шу қўйлар ёрдамида танидим.
- Бу қўйлар билан Уни қандай танидинг?
- Бу бир неча қўй чўпонсиз ҳеч нарса қилолмайди. Уларни ҳимоя қиладиган биттаси керак. У уларга сув ва ўт берсин, бўри ва бошқа хавфлардан сақласин. Шундан тушундимки, бу оламдаги ҳамма нарса инсонлар, жин, ҳайвонлар, жониворлар, қанотли қушлар Яратувчисиз бўла олмайдилар. Мана шундай қилиб, қўйлар орқали танидим.
- Аллоҳу таолони қандай деб биласан?
- Ҳеч нарсага ўхшатмасдан биламан.
- Бундай эканлигини қаердан билдинг? ...ЕщёИслом олимларининг буюкларидан Абдуллоҳ бин Муборак бир неча қўй боқиб юрган болани кўрди. Унга ачинди. “Бечора бола! Кичиклигидан қўй боқяпти. Улғайгач, Аллоҳу таолонинг ибодат ва маърифатига қандай қовушади” деб ўйлади. “Бориб, болага Аллоҳу таолони таниши учун бир масала ўргатайин” деб унинг ёнига келди. Уларнинг орасида шундай суҳбат бўлиб ўтди:
- Ўғлим, Аллоҳу таолони биласанми?
- Қул ўз соҳибини қанақасига билмаслиги мумкин...
- Аллоҳу таолони қандай танидинг?
- Мана шу қўйлар ёрдамида танидим.
- Бу қўйлар билан Уни қандай танидинг?
- Бу бир неча қўй чўпонсиз ҳеч нарса қилолмайди. Уларни ҳимоя қиладиган биттаси керак. У уларга сув ва ўт берсин, бўри ва бошқа хавфлардан сақласин. Шундан тушундимки, бу оламдаги ҳамма нарса инсонлар, жин, ҳайвонлар, жониворлар, қанотли қушлар Яратувчисиз бўла олмайдилар. Мана шундай қилиб, қўйлар орқали танидим.
- Аллоҳу таолони қандай деб биласан?
- Ҳеч нарсага ўхшатмасдан биламан.
- Бундай эканлигини қаердан билдинг?
- Яна шу қўйлардан.
- Қанақасига?
- Мен чўпонман. Уларнинг ҳимоячисиман. Улар менинг ҳимоям ва тасарруфимдалар. Улар менинг нима ўйлаётганимни ва нима қилишимни билмайдилар. Уларга диққат билан қарадим. На улар менга ўхшайди, на мен уларга ўхшайман. Демак, чўпон қўйларига ўхшамаса, Аллоҳу таоло ҳам ўзи яратган қулларига ўхшамаслиги билдим. “Унга ўхшаган ҳеч нарса йўқ, у ҳамма нарсани эшитади ва кўради.”
- Яхши нарсаларни айтдинг. Бирор илм ўрганганмисан?
- Мен бу саҳроларда қанақасига илм ўрганаман?
- Яна бундан бошқа нималарни биласан?
- Уч илм биламан. Кўнгил илми, тил илми ва бадан илми.
- Булар нима?
- Кўнгил илми шуки, менга қалб берди. Уни Ўзини таниш ва севиш жойи қилди. Бу қалб билан Уни танийман. Унинг севганларига кўнглимда ер бераман. Севмаганларига жой бермайман ва улардан узоқ бўламан.
Тил илми шуки, менга тил берди. Тилни зикр этиш, Унинг исмини сўзлаш жойи қилди. Бу билан Уни хотирлаб, исмини сўзлашни, У ҳақида бўлмаган сўзлардан сақлашни, бундай гаплардан узоқ бўлишни истади.
Бадан илми шуки, менга бадан берди. Бу билан Унга хизмат этадиган барча нарсани қиламан. Хизмат бўлмаган нарсани эса баданимдан узоқлаштираман.
- Мошаллоҳ, ўғлим. Менга айтадиган гапинг борми?
- Эй жаноб! Олим эканлигинг юзингдан билиниб турибди. Агар илмни Аллоҳ розилиги учун ўрганган бўлсанг, инсонлардан исташни йиғиштир. Йўқ, дунё учун ўрганган бўлсанг, Жаннат орзу ва истагини қалбингдан чиқар.
((((((((KO'ZINGIZ YOSHLANMASIN))))) Bir odam yangi mashina sotib olibdi. Ertalab turib garajga chiqsa, 7 yoshli qizalog'i mashina eshigiga xafsala bilan qanaqadir yozuvlarni chizardi. Jahli chiqqan ota zarb bilan qizchaning nozik barmoqlariga urdi. U shu qadar alamzadalik bilan urgan ediki, qizchaning qöli sinib ketganini ham bilmasdi. Bir oz vaqtdan söng, g'azabidan tushgach qizchaning qöli shishib ketganini körgan OTA qizchani doktorga olib bordi. Rentgan xulosasi suyaklar maydalanib ketganini, va darhol kesib tashlash lozimligini körsatdi. Operatsiyadan söng ota qizining yoniga kirdi. Mitti nigohlar otasiga qarab dedi: "Dada, agar barmoqlarim ösib chiqsa mashinangizga boshqa chizmayman..." Ota alamini mashinadan olish niyatida kasalxona hovlisida turgan mashinasini teparkan eshigiga qizi yozgan yozuvlarni kördi: "Dadajonim, men sizni yaxshi köraman"....
Yaqinda,Juma namozi uchun
masjidga chiqqanimda bir qo’li
yo’q bir yigit yonimdan joy
oldi.Ikki rakat namoz o’qidi va
uzoq duo qildi.Men beihtiyor
uning duolariga quloq soldim.
-Allohim,o’zingga shukr!-duo
qilardi bir qo’lli yigit.-Bergan
kuningga shukr,bergan
rizqingga shukr!Sen menga
berib turgan ne’matlaringni
aytib ado qilolmayman.Sen
menga bergan ulug’ ne’mat-
iymon ne’matingga shukr!
Musulmon qilib
yaratganingga,aql
berganingga,ko’z,quloq,til
berganingga shukr!O’z
oyoqlarim bilan masjidingga
kelib turganim uchun,o’z
qo’lim bilan taxorat
qilib,ibodat qilib turganim
uchun Senga shukr!Ilohi,bu
ne’matlaringni olib qo’yma!
Oxirgi nafasimgacha iymon
ne’matingni olib qo’yma!
So’nggi nafasimda ham chin
ixlos bilan “La ilaha ilallohu
Muhammadur
rasululloh”,deyishni nasib qil!
Bir qo’lli yigitning “O’z
qo’lim bilan taxorat
qilib,ibodat qilib turganim
uchun Sengga shukr!”,degan
gaplari hayratga soldi.Uning
qanday qilib taxorat qilishini
tasavvur ...ЕщёSHUKR
Yaqinda,Juma namozi uchun
masjidga chiqqanimda bir qo’li
yo’q bir yigit yonimdan joy
oldi.Ikki rakat namoz o’qidi va
uzoq duo qildi.Men beihtiyor
uning duolariga quloq soldim.
-Allohim,o’zingga shukr!-duo
qilardi bir qo’lli yigit.-Bergan
kuningga shukr,bergan
rizqingga shukr!Sen menga
berib turgan ne’matlaringni
aytib ado qilolmayman.Sen
menga bergan ulug’ ne’mat-
iymon ne’matingga shukr!
Musulmon qilib
yaratganingga,aql
berganingga,ko’z,quloq,til
berganingga shukr!O’z
oyoqlarim bilan masjidingga
kelib turganim uchun,o’z
qo’lim bilan taxorat
qilib,ibodat qilib turganim
uchun Senga shukr!Ilohi,bu
ne’matlaringni olib qo’yma!
Oxirgi nafasimgacha iymon
ne’matingni olib qo’yma!
So’nggi nafasimda ham chin
ixlos bilan “La ilaha ilallohu
Muhammadur
rasululloh”,deyishni nasib qil!
Bir qo’lli yigitning “O’z
qo’lim bilan taxorat
qilib,ibodat qilib turganim
uchun Sengga shukr!”,degan
gaplari hayratga soldi.Uning
qanday qilib taxorat qilishini
tasavvur qilib,larzaga
tushdim.Zamonaviy
qulayliklarga ega
tahoratxonalarda bir
navi,ammo obdastalarga suv
olib tahorat qilinadigan
tahoratxonalarda,qishloqlarda
bir qo’li yo’q odamning tahorat
qilishi mashaqqatning o’zi-ku?
Qanday qilib suv
quyadi,qanday qilib yuz
yuvadi?Qanday qilib bilaklarini
yuvadi-yu,qanday qilib
oyoqlarini yuvadi?
Ana shularni
o’ylayverib,boshim shishib
ketdi.Namoz payti ham
hayolim bir qo’lli yigitda
bo’ldi.Uning ruku va
sajdalarnini ko’z qirim bilan
kuzatdim.Namoz so’nggidagi
duodan keyin yagona qo’lining
kaftini yuziga izlos bilan
surtishini kuzatib,ikki
qo’limning kaftlari bilan ko’z
yoshlarimni artdim.
Juma namozidan so’ng bir
qo’lli yigitning choyxonaga
burilganini ko’rib,men ham
o’sha yoqqa yurdim.Bir
choynak choy,ikki bo’lak
pishiriqni ko’tarib,uning yoniga
o’tiridim.Unga ham choy
uzatdim.Birpasda ham tanishib
ham oldik.
Ismi Abdurauf ekan
-Kechirasiz,menga so’rash
noqulay,ammo…
-Afg’onda bo’lgan,-dedi
Abdurauf gapimning davomini
kutmay.-Mashinamizni raketa
bilan urishgan.Naqd osmonga
chiqib ketganmiz
o’shanda.Chap qo’lim
yelkamdan uzilib,uchib
ketganini o’zim kuzatib
turganman desam ishonasizmi?
-Yo,tavba,-dedim buni tasavvur
qilarkanman,zo’rg’a ovozim
chiqib.
-Allohga shukr,chap qo’limdan
ajralsam-da,jonim omon qoldi.
Vaholanki,mashinadagi yigirma
besh yigitning yigirma ikkitasi
o’sha yerning o’zida halok
bo’lgan edi.
-Dahshat!Alloh sizni bir
asragan ekan-da?
-Ha,Alloh taolo meni ko’p
matra saqlagan!
-Yonma-yon namoz
o’qidik,duolaringizni eshitdim,-
dedim uzrxohlik ohangida.-
Shundan beri sizning qanday
qilib tahorat qilishingizni...ЕщёDAVOMI
Juma namozidan so’ng bir
qo’lli yigitning choyxonaga
burilganini ko’rib,men ham
o’sha yoqqa yurdim.Bir
choynak choy,ikki bo’lak
pishiriqni ko’tarib,uning yoniga
o’tiridim.Unga ham choy
uzatdim.Birpasda ham tanishib
ham oldik.
Ismi Abdurauf ekan
-Kechirasiz,menga so’rash
noqulay,ammo…
-Afg’onda bo’lgan,-dedi
Abdurauf gapimning davomini
kutmay.-Mashinamizni raketa
bilan urishgan.Naqd osmonga
chiqib ketganmiz
o’shanda.Chap qo’lim
yelkamdan uzilib,uchib
ketganini o’zim kuzatib
turganman desam ishonasizmi?
-Yo,tavba,-dedim buni tasavvur
qilarkanman,zo’rg’a ovozim
chiqib.
-Allohga shukr,chap qo’limdan
ajralsam-da,jonim omon qoldi.
Vaholanki,mashinadagi yigirma
besh yigitning yigirma ikkitasi
o’sha yerning o’zida halok
bo’lgan edi.
-Dahshat!Alloh sizni bir
asragan ekan-da?
-Ha,Alloh taolo meni ko’p
matra saqlagan!
-Yonma-yon namoz
o’qidik,duolaringizni eshitdim,-
dedim uzrxohlik ohangida.-
Shundan beri sizning qanday
qilib tahorat qilishingizni
tasavvur qilib,bu ahvolda
qanday qilib”O’z qo’lim bilan
tahorat qilib turganim uchun
Senga shuk!”,deyish mumkin
deb o’ylayapman.
-Albatta,shukr qilaman-da,-
dedi Abdurauf.-O’zingiz
ayting,o’shanda chap qo’lim
emas,o’ng qo’limdan ajralsam
nima bo’lardi.Hamma ishni
chap qo’lim bilan qilarmidim?
Hatto,ovqatni ham chap qo’lim
bilan yermidim?Chap qo’li
bilan shayton ovqat yeydi-ku?
Alhamdulillah,o’ng qo’lim bilan
ovqat yeyman,do’stlarim bilan
o’ng qo’limda
ko’rishaman.Tahoratni esa bir
amallayman.Ikka qo’lidan
ayrilib kelgan qurodoshlarim
qancha?Ikki qo’lsiz ham
ibodatini qoldirmay yurgan
birodarlarimiz ham bor.Bular
ham mayliga,qo’l-oyog’I sog’
bo’lib,bir marta masjidga oyoq
bosmagan odamlar qancha?
Peshanasi sajdaga tegmay
o’tayotganlar qancha?Qo’li
bo’la turib,umrida tahorat
qilmagan qancha?Shukur bizni
ana o’shalardan qilib
yaratmadi.Endi ayting,men
shukr qilmay kim shukr qilsin?!
O’shandan beri tilimdan
shukr tushmaydi.Aql
bergan,fikrlay olish,to’g’ri
xulosa chiqara olishga
yetadigan tafakkur bergan
Allohimga shukr!Alhamdulillah!
Karimberdi
To’ramurodov.
роса ўн йилдан кейин тахтдан
тушириларкан. Сўнг қайиққа
ўтқазиб уни кимсасиз оролга
ташлаб келишаркан. Навбатдаги
подшох тахтга ўтиргач, у
маъюсланиб вазирига дебдики: -
Нахот менинг хам қисмати шу
бўлса? Нахот мен хам кимсасиз
оролнинг чўлу биёбонида
жазирама азобларида яшашга
хукм этилсам? Шунда вазир
шундай маслахат берибди: -
Мухтарам шохим, сиз кимсасиз
оролда яшашни истамасангиз,
шохлик даврини бехуда айш-
ишратлар билан совурмай,
умрингизни ва мол-
давлатингизни ўша оролни обод
қилишга сарф этинг. Подшох
мулохаза қилиб кўрсаки, вазир
хақ экан... Мазкур ривоятни
шархлашга уриниб кўрамиз:
подшох - шахснинг ўзи. Яъни
хар бир одам ўзи учун ўзи
шохдир. Ақли ва иймони унинг
вазиридир. Ақл ва иймон худди
эгизак сингари хамиша
биргадир. Ақл йўқ жойда
иймонни изламанг, иймон йўқ
ерда ақлни қидирманг. Демак,
ақлимиз ва иймонимиз бизга
доно маслахатчидир. Кема -
тобут. Одамнинг қисмати шу -
бир кунмас бир кун ўз тахтидан
ту...ЕщёБир мамлакатда подшох роппа-
роса ўн йилдан кейин тахтдан
тушириларкан. Сўнг қайиққа
ўтқазиб уни кимсасиз оролга
ташлаб келишаркан. Навбатдаги
подшох тахтга ўтиргач, у
маъюсланиб вазирига дебдики: -
Нахот менинг хам қисмати шу
бўлса? Нахот мен хам кимсасиз
оролнинг чўлу биёбонида
жазирама азобларида яшашга
хукм этилсам? Шунда вазир
шундай маслахат берибди: -
Мухтарам шохим, сиз кимсасиз
оролда яшашни истамасангиз,
шохлик даврини бехуда айш-
ишратлар билан совурмай,
умрингизни ва мол-
давлатингизни ўша оролни обод
қилишга сарф этинг. Подшох
мулохаза қилиб кўрсаки, вазир
хақ экан... Мазкур ривоятни
шархлашга уриниб кўрамиз:
подшох - шахснинг ўзи. Яъни
хар бир одам ўзи учун ўзи
шохдир. Ақли ва иймони унинг
вазиридир. Ақл ва иймон худди
эгизак сингари хамиша
биргадир. Ақл йўқ жойда
иймонни изламанг, иймон йўқ
ерда ақлни қидирманг. Демак,
ақлимиз ва иймонимиз бизга
доно маслахатчидир. Кема -
тобут. Одамнинг қисмати шу -
бир кунмас бир кун ўз тахтидан
тушади, ўша кема- тобутга солиб
олиб борадилар. Кимсасиз орол
- йўқлик дунёси, биз борадиган
жой. Бошқача айтганда, охират
ороли. Агар биз бу дунёйимизни
хою хавасларга совурсак, ўша
орол чиндан хам кимсасиз
бўлади, чиндан хам чўлу
биёбондан иборат бўлади. Агар
Хақ йўлидан юриб, яхши
амаллар билан банд бўлсак, ўша
кимсасиз оролни обод қилган
бўламиз. Борар жойимиз сахро -
дўзох азоблари эмас, жаннат
боғлари бўлади, инша Аллох!
“Охиратинг обод бўлсин!” деб
дуо қилишганда шу назарда
тутилса керак. Барчаларимизнин
г охиратларимиз обод бўлғай.
Охират оролини Фирдавс
боғлари билан обод қилмоқлик
эса ёлғиз ўзимизга боғлиқ экан.
Хазрат Али, Аллох ул зотдан рози
бўлсин, айтганларидай,
жаннатга иштиёқи бўлган одам
яхшилик қилишга шошилади.
Жаханнамдан қўрққан одам
нафсини ёмон хатти-харакатла
рдан қайтаради. Ўлимни хақ деб
билган одам дунё завқларини
тубан кўради . . . ! ! !
бир қулнинг олдидан ўтиб
қолди, қул бир боғнинг
деворлари тагида таом еб
турарди.Унинг ёнида бир ит ҳам
бор эди. Ўзи бир луқма еб, итга
ҳам бир луқма берарди.
Бу ит сеникими? - сўради Умар.
Йўқ деди, қул.
Умар: Ундай бўлса нега ўзинг
еганингдек унга таом беряпсан?
Қул: Мени бирортаси кўриб,
менга қараб туриб, таомни у
билан бирга баҳам кўрмай, бир
ўзим еб қўйишликдан ҳаё
қиламан, деди.
Умар: Сен ҳурмисан ёки
қулмисан? сўради.
Қул: Мен мана шу боғ
соҳибларини қулиман.
Умар кетиб бироздан сўнг
қайтиб келиб:
Ҳурсанд бўл, сени Аллоҳ озод
қилди, Ва бу боғ ҳам сени
мулкинг бўлди, деди Умар.
Сиз гувоҳ бўлинг, мен бу боғни
мева-ҳосилларини Мадина
фуқороларига ҳадя қилдим.-
деди қул.
Умар таажжубланиб! Ўзинг бунга
муҳтож бўла туриб― нима учун
бундай қилаяпсан? деди.
Қул: Ҳақиқий ишонч ва иймон
ила― Аллоҳ менга бирор нарса
билан сахийлик қилса-ю, мен
унга бахиллик қилишга ҳаё
қиламан, деб жавоб берди.!!!
қайтиб келаётган эди, йўлда бир
даҳрий киши уни тўхтатиб,
қитмирлик билан саволга тутди:
– Болакай, қаердан келяпсан?
– Жума намозидан қайтяпман.
Даҳрий билиб турса ҳам боладан
яна сўради:
– Жума намозида нима қилдинг?
– Имом домланинг хутбасини
эшитдим.
– У хутбада нималарни гапирди?
– Юнус алайҳиссалом қиссасини
сўзлаб берди. Унинг Аллоҳ
синовига учраб, улкан
балиқнинг қорнида қирқ кун
қолиб кетганини, кейин балиқ
Парвардигорнинг амри билан
уни соҳилга чиқариб
ташлаганини айтиб берди.
– Сен шу сафсаталарга ишониб
юрибсанми, ахир булар ғирт
афсоналар-ку! Қирқ кун балиқ
қорнида қолиб кетган одам
тирик қолармиди?!
– Мен аввало имомнинг
гапларига албатта ишонаман.
Кейин, иншаллоҳ, жаннатга
тушсам, бунинг рост-ёлғонлигин
и Юнус алайҳиссаломнинг
ўзларидан ҳам сўраб оламан.
– У жаннатга тушмаса-чи?
– У ҳолда сиз сўрайсиз.
шаҳардаги бир масжидга ишга
жўнатишди. У ҳар куни ишга
автобусда қатнарди.
Фаолиятининг учинчи куни
одатига кўра автобусга чиқди.
Чипта олиш учун кондукторга
пул узатди. Чипта ва қайтимни
оларкан, санаб кўрса, кондуктор
ярим сўм пулни ортиқча
қайтарибди. Имом безовталикка
тушиб қолди. “Ортиқча берилган
қайтимни қайтарсинми? Агар
шундай қилса, автобусдаги
йўловчилар эътиборини тортиб,
ўзини пoкдомон қилиб
кўрсатаётгандай туюлмасмикин?
Шу арзимас пул транспорт
компаниясининг зарар
кўришига сабабчи бўлиб қолмас?
Аммо пулни қайтариб бермаса
ҳам чатоқ! Ўзи имом бўлатуриб,
бошқаларни ҳалолликка,
бировнинг ҳақига хиёнат
қилмасликка чақирсаю, ўзи
ортиқча қайтимни индамай
чўнтакка солиб кетаверса,
қандай бўларкин?”
Автобус то масжидга
яқинлашгунча имом ана шундай
қарама-қарши хаёллар
гирдобида қийналиб кетди.
Охири тушиш олдидан
кондукторга ортиқча берган
пулини қайтариб беришга
қатъий қарор қилди. У пулни
узатаётганида кондуктор
мийиғ...ЕщёБир имомни чеккароқ
шаҳардаги бир масжидга ишга
жўнатишди. У ҳар куни ишга
автобусда қатнарди.
Фаолиятининг учинчи куни
одатига кўра автобусга чиқди.
Чипта олиш учун кондукторга
пул узатди. Чипта ва қайтимни
оларкан, санаб кўрса, кондуктор
ярим сўм пулни ортиқча
қайтарибди. Имом безовталикка
тушиб қолди. “Ортиқча берилган
қайтимни қайтарсинми? Агар
шундай қилса, автобусдаги
йўловчилар эътиборини тортиб,
ўзини пoкдомон қилиб
кўрсатаётгандай туюлмасмикин?
Шу арзимас пул транспорт
компаниясининг зарар
кўришига сабабчи бўлиб қолмас?
Аммо пулни қайтариб бермаса
ҳам чатоқ! Ўзи имом бўлатуриб,
бошқаларни ҳалолликка,
бировнинг ҳақига хиёнат
қилмасликка чақирсаю, ўзи
ортиқча қайтимни индамай
чўнтакка солиб кетаверса,
қандай бўларкин?”
Автобус то масжидга
яқинлашгунча имом ана шундай
қарама-қарши хаёллар
гирдобида қийналиб кетди.
Охири тушиш олдидан
кондукторга ортиқча берган
пулини қайтариб беришга
қатъий қарор қилди. У пулни
узатаётганида кондуктор
мийиғида сирли жилмайиб:
– Сиз масжидимизнинг янги
имоми бўлсангиз керак? – деб
сўради.
– Ҳа, шундай! Аммо сиз буни
қаердан билдингиз? – сўради
имом.
– Ўзимча тахмин қилиб, синаб
кўриш учун қайтимни кўпроқ
қайтарган эдим...
(Интернет саҳифаларидан
Агар кўриниб турса, одамлар
улар билан йўл топишади.
Агар кўздан йўқолиб, зулматда
қолсалар, қаёққа юришни
билмай ҳайрон қолишади.
Ҳасан Басрий
касалига йўлиққан беморларни
даволайман. Бу вақт мобайнида
турли ҳодисаларга дуч келдим.
Шуларнинг ичидан 1976 йили
содир бўлган бир воқеани ҳикоя
қилиб бермоқчиман...
Бош шифокор лавозимида
ишлаган пайтимда Сароб исмли
ёш беморим бўлиб, кўкрак
саратонига чалинган эди. Уни
шахсан ўзим даволар эдим.
Аллоҳнинг изни билан қисқа
муддат ичида унинг аҳволи
яхшилана бошлади. Фақат у
камида беш йилгача ўзини
қаттиқ парваришда сақлаши
керак эди. Тўрт йил ўтиб, Сароб
Измирга бориб келишни истади.
Қиш ойи бўлгани учун самолётда
кетиш шарти билан рухсат
бердим.
Афсуски, у самолётга чипта
ололмай, автобусда йўлга
чиқибди. Бунинг устига,
автоҳалокат туфайли олти соат
совуқда қолиб кетибди. Касаллик
тезда унинг суяк ва ўпкаларига
тарқаб кетди. У метастаза
(касалликнинг бошқа аъзоларга
ёйилиши) сабабли умуман юра
олмас, ўпкасига доимий
кислород жиҳозлари қўлланар,
шунинг учун гапириши ҳам осон
эмас эди.
Бир сафар уйига борганимда:
...Ещё«Қирқ йилдан буён саратон (рак)
касалига йўлиққан беморларни
даволайман. Бу вақт мобайнида
турли ҳодисаларга дуч келдим.
Шуларнинг ичидан 1976 йили
содир бўлган бир воқеани ҳикоя
қилиб бермоқчиман...
Бош шифокор лавозимида
ишлаган пайтимда Сароб исмли
ёш беморим бўлиб, кўкрак
саратонига чалинган эди. Уни
шахсан ўзим даволар эдим.
Аллоҳнинг изни билан қисқа
муддат ичида унинг аҳволи
яхшилана бошлади. Фақат у
камида беш йилгача ўзини
қаттиқ парваришда сақлаши
керак эди. Тўрт йил ўтиб, Сароб
Измирга бориб келишни истади.
Қиш ойи бўлгани учун самолётда
кетиш шарти билан рухсат
бердим.
Афсуски, у самолётга чипта
ололмай, автобусда йўлга
чиқибди. Бунинг устига,
автоҳалокат туфайли олти соат
совуқда қолиб кетибди. Касаллик
тезда унинг суяк ва ўпкаларига
тарқаб кетди. У метастаза
(касалликнинг бошқа аъзоларга
ёйилиши) сабабли умуман юра
олмас, ўпкасига доимий
кислород жиҳозлари қўлланар,
шунинг учун гапириши ҳам осон
эмас эди.
Бир сафар уйига борганимда:
«Доктор... Мен сиздан... жуда
хафаман», – деди у.
«Нима учун?» деб сўрадим.
«Сиз... диндор одам... экансиз...
Нега менга ҳам... Аллоҳни,
ўлимни, охиратни
тушунтирмадингиз?»
Унинг диний илми оз эди. Буни
билар эдим. Шунинг учун унинг
бу саволидан бир оз шошиб
қолдим.
Саробнинг кўнглини олишга,
хафа қилмасликка ҳаракат қилиб:
«Докторларга боғланиш осон,
пулини берасан-у, истаган
муолажангни олаверасан. Аммо
иймон муолажасини чин дилдан
исташинг керак», – дедим.
У «Истайман» деган маънода
бош ирғади. Шундан сўнг
умидсиз тиббий муолажанинг
ёнига шифобахш иймон
муолажаси қўшилди. У мен
ўргатаётган иймон
ҳақиқатларини бутун вужуди
билан тинглар, ора-сира
саволлар сўраб турар эди.
«Доктор, – деди у вафотига
бирор ҳафта қолганида. – Мен...
ўлаётганимда нима дейишим...
керак?»
«Сенинг ҳолатинг ўзига хос.
Сенга калимаи шаҳодатни айтиш
узунлик қилади. У онни
сезганингда «Аллоҳ, Муҳаммад»,
десанг кифоя», – дедим. У
табассум билан бош силкиди.
Оғриқ кучли бўлгани учун
Саробга давомли равишда
морфин қилар эдик. Орада
сафарга кетиб қолиб, бир муддат
уни кўра олмадим.
Қайтиб келганимда онаси
қўнғироқ қилиб:
«Сароб бир ҳафтадан бери
морфин қилдирмаяпти», – деди.
Тезда унинг уйига бордим ва
нима учун укол
қилдирмаётганини сўрадим.
Саробнинг жавобини ҳалигача
унутолмайман. Эсласам, титраб
кетаман:
«Дорининг таъсири билан
ўлимга уйқуда дуч келсам ва
«Аллоҳ, Муҳаммад», дея олмай
қолсам-чи?»– деди у.
Ўшанда Жумъа куни эди, унинг
чамаси тўрт кунлик умри қолган
эди. Эртаси куни унга:
«Ҳеч қўрқма, – дедим, – бемалол
укол олишинг мумкин».
Сароб бу учрашувимизда охирги
саволини берди:
«Доктор! Азроил... менга қай...
шаклда кўринади?» ...ЕщёDAVOMI
«Доктор, – деди у вафотига
бирор ҳафта қолганида. – Мен...
ўлаётганимда нима дейишим...
керак?»
«Сенинг ҳолатинг ўзига хос.
Сенга калимаи шаҳодатни айтиш
узунлик қилади. У онни
сезганингда «Аллоҳ, Муҳаммад»,
десанг кифоя», – дедим. У
табассум билан бош силкиди.
Оғриқ кучли бўлгани учун
Саробга давомли равишда
морфин қилар эдик. Орада
сафарга кетиб қолиб, бир муддат
уни кўра олмадим.
Қайтиб келганимда онаси
қўнғироқ қилиб:
«Сароб бир ҳафтадан бери
морфин қилдирмаяпти», – деди.
Тезда унинг уйига бордим ва
нима учун укол
қилдирмаётганини сўрадим.
Саробнинг жавобини ҳалигача
унутолмайман. Эсласам, титраб
кетаман:
«Дорининг таъсири билан
ўлимга уйқуда дуч келсам ва
«Аллоҳ, Муҳаммад», дея олмай
қолсам-чи?»– деди у.
Ўшанда Жумъа куни эди, унинг
чамаси тўрт кунлик умри қолган
эди. Эртаси куни унга:
«Ҳеч қўрқма, – дедим, – бемалол
укол олишинг мумкин».
Сароб бу учрашувимизда охирги
саволини берди:
«Доктор! Азроил... менга қай...
шаклда кўринади?»
«Қизим, Азроил алайҳиссалом
бир фаришта. Ҳеч сиқилма, у
сенга гўзал кўринишда келади»,
дея таскин бердим.
Сешанба куни Саробнинг
оғирлашганини эшитганим
заҳоти уйига йўл олдим. Лекин
афсуски, у билан видолашиш
менга насиб қилмади. Унинг
оиласи бутунлай паришон
ҳолатда эди. Фақат уни узоқ
муддат парваришлаган бир
диндор аёл қариндоши тик
турган эди.
Мени кўрган заҳоти ёнимга
келиб, унинг сўнгги онларини
гапириб берди:
«Доктор, бир оз олдин бу уйда
мўъжиза содир бўлди. Сароб
кислород жиҳозини ечиб, отди
ва «Ўрнингдан қимирлама»,
дейишимизга қарамасдан, туриб,
таҳорат қилди. Сўнг икки ракъат
намоз ўқиди. Ҳаммамиз қотиб
қолдик. Кейин эса калимаи
шаҳодат келтирди ва «Докторга
айтинглар, ўлим фариштаси у
айтганидан ҳам гўзал экан», –
деди-ю, жони узилди»...
Ўлим фариштаси келганида
ғафлатда қолмаслик учун
морфин қабул қилмай, қаттиқ
оғриқларга ҳам бардош берган
қизни Аллоҳ ёлғиз ташлаб
қўймади. Бу дунёнинг эшигини
табассум ила ёпиб, у дунёнинг
эшигини табассум ила очиш
неъматини ато этди...»
Муаллиф: Muslimaat.uz
Ўқитувчи, катта бўлганингда ким
бўлишни хоҳлайсан, деб бир
ўқувчидан сўраганида,
атрофидаги синфдошлари унинг
жавобидан кулишди. Лекин
ўқитувчи йиғлаб юборди.
Чунки барча ўқувчиларнинг
жавоби, учувчи, дўхтир, зобит,
савдогар....каби касблар
атрофида айланар эди. Лекин
бир ўқувчи ғаройиб жавоб
берди. Унинг жавобидан
ўқувчилар кулишди. Биласизми,
у болакай нима жавоб берган?
Болакай: ― Мен саҳоба бўламан.
Ўқитувчи: ― Нима учун саҳоба
бўлмоқчисан?
Болакай: ― Ҳар куни онам
ухлашимдан олдин саҳобалар
қиссасини айтиб берадилар.
Саҳобани Аллоҳ яхши кўради,
улар жасоратли кишилар, отам
ҳам улар каби бўлишга ҳаракат
қиладилар.
Ўқитувчи жим бўлиб қолди. Бу
жавобдан кўзларидаги ёшни
арта туриб, бу ёш боланинг
ортида буюк бир она бор
эканини, шунинг учун унинг
мақсади буюк эканини билди.
Абу Муҳаммад таржимаси
Бир ёш йигит олим, шайx кишининг xузурига келиб, ундан сўради:
--- Мен ёш йигитман,xаётда xоxиш, xавасларим кўп, кўчада, бозорларда бегона кизларга карашдан
xеч ўзимни ТИЁЛМАЯПМАН нима
килай...??!
Шайx йигитни кўлига четигача
тўлдирилган бир коса сут берди ва бир
томчисини xам тўкмасадан маълум бир
жойгача (бозор оркали юриб) олиб бориши кераклигини айтди ва шогиртларидан бирини
чакириб йигитни КУЗАТИБ боришини ва йўл~йўлакай атайлаб (сутни тўкиб юборармикин деб) урилиб, туртилиб кетишини буюрди...!
Йигит сутни бир томчи xам тўкмасадан айтилган жойга олиб борди. Шайx ундан сўради:
--- Йўлда нималарни кўрдинг?! Xеч нарсани кўрмадим, xаёлим факат сутда бўлди,одамларга урилиб кетиб, тўкиб юбориб шарманда бўлишдан кўркдим...!
Шунда шайx деди:
--- Xакикий МУМИНнинг ХОЛИ хам худди шундай бўлиши керак...!
У Aллохдан ва киёмат куни килган гуноxлари учун ШАРМАНДА* бўлишдан кўркади ва фикри xаёли киёмат кунида бўлгани учун ўзини гуноx ...ЕщёКизларга кўп карайдиган йигит киссаси..!
Бир ёш йигит олим, шайx кишининг xузурига келиб, ундан сўради:
--- Мен ёш йигитман,xаётда xоxиш, xавасларим кўп, кўчада, бозорларда бегона кизларга карашдан
xеч ўзимни ТИЁЛМАЯПМАН нима
килай...??!
Шайx йигитни кўлига четигача
тўлдирилган бир коса сут берди ва бир
томчисини xам тўкмасадан маълум бир
жойгача (бозор оркали юриб) олиб бориши кераклигини айтди ва шогиртларидан бирини
чакириб йигитни КУЗАТИБ боришини ва йўл~йўлакай атайлаб (сутни тўкиб юборармикин деб) урилиб, туртилиб кетишини буюрди...!
Йигит сутни бир томчи xам тўкмасадан айтилган жойга олиб борди. Шайx ундан сўради:
--- Йўлда нималарни кўрдинг?! Xеч нарсани кўрмадим, xаёлим факат сутда бўлди,одамларга урилиб кетиб, тўкиб юбориб шарманда бўлишдан кўркдим...!
Шунда шайx деди:
--- Xакикий МУМИНнинг ХОЛИ хам худди шундай бўлиши керак...!
У Aллохдан ва киёмат куни килган гуноxлари учун ШАРМАНДА* бўлишдан кўркади ва фикри xаёли киёмат кунида бўлгани учун ўзини гуноx ва масиятлардан <<ЭХТИЁТ>> килиб яшайди...!
ФИКР ВА МУЛОХАЗА ЧИКАРИШ АЛБАТТА УЗИНГИЗДАН АЗИЗЛАР...!
УСТА ВА ҚАССОБ ҚИССАСИ
Кичкина қишлоқларнинг бирида дурадгор уста яшар эди. У ёғочларга чиройли нақшлар бериб қиммат нархга сотарди.
Кунларнинг бирида унинг олдига бир чол келиб:
– Сен бу мехнатинг орқали яхши топасан, лекин фақир мухтожларга хеч ҳам хайр эхсон қилмайсан. Ана у қассобни қара, у оз топса ҳам, деярли хар куни фақирларга гўшт тарқатади, –дебди.
Дурадгор чолга қараб жилмайибди, лекин индамабди, шунда чол жавоб олмагач дурадгор ёнидан ғазабланиб чиқиб кетибди.
Бу воқеадан кейин қишлоқда:
"Уста бой лекин ҳасис экан", деган гап тарқалибди ва қишлоқдагилар дурадгорни ёмон кўриб қолишибди.
Кунларнинг бирида, дурадгор хасталаниб қолибди. Хеч ким ундан хабар ҳам олмабди. Ҳаста дурадгор ёлғизланиб оламдан кўз юмибди.
Кунлар ўтиб одамлар қассоб гўшт тарқатмай қўйганини пайқашибди. Шунда қассобдан нега олдингидек гўшт тарқатмаётганини сўрашса, у:
– Дурадгор уста хаётлик чоғида хар сафар пул олиб келиб, мендан фақирларга гўшт тарқатишимни сўрарди. Ҳозир эс...ЕщёSOF ISLOM
УСТА ВА ҚАССОБ ҚИССАСИ
Кичкина қишлоқларнинг бирида дурадгор уста яшар эди. У ёғочларга чиройли нақшлар бериб қиммат нархга сотарди.
Кунларнинг бирида унинг олдига бир чол келиб:
– Сен бу мехнатинг орқали яхши топасан, лекин фақир мухтожларга хеч ҳам хайр эхсон қилмайсан. Ана у қассобни қара, у оз топса ҳам, деярли хар куни фақирларга гўшт тарқатади, –дебди.
Дурадгор чолга қараб жилмайибди, лекин индамабди, шунда чол жавоб олмагач дурадгор ёнидан ғазабланиб чиқиб кетибди.
Бу воқеадан кейин қишлоқда:
"Уста бой лекин ҳасис экан", деган гап тарқалибди ва қишлоқдагилар дурадгорни ёмон кўриб қолишибди.
Кунларнинг бирида, дурадгор хасталаниб қолибди. Хеч ким ундан хабар ҳам олмабди. Ҳаста дурадгор ёлғизланиб оламдан кўз юмибди.
Кунлар ўтиб одамлар қассоб гўшт тарқатмай қўйганини пайқашибди. Шунда қассобдан нега олдингидек гўшт тарқатмаётганини сўрашса, у:
– Дурадгор уста хаётлик чоғида хар сафар пул олиб келиб, мендан фақирларга гўшт тарқатишимни сўрарди. Ҳозир эса дурадгор йўқ. Энди хеч ким пул олиб келмаябди, – деб жавоб берибди.
Қиссадан ҳисса шуки:
Хеч қачон инсонда кўрган нарсангизга қараб бахо берманг, унинг қалбини фақат Аллоҳ билгувчидир. Балки унинг мақоми Аллоҳнинг ҳузурида сизникидан анча юқоридир..
@Sof_islom