მოვალ, გაგიქრობ სიშორის წყურვილს,
ტკბილი სურნელით დაგახვევ თავბრუს,
გაგიძლიერებ სიცოცხლის სურვილს და სიყვარულით დაგაჩვევ თავმდგმურს.
სხივს გამოვყვები თბილსა და ლამაზს,
გაგილხობ გულის ყოველგვარ კუნჭულს,
მოვქარგავ გრძნობას ტკბილსა და ხალასს,
მოგასურვილებ ოცნებად ჩურჩულს.
კვლავ მოგანდომებ უნაზეს აისს,
მთის ფერდობებზე ნაბიჯით ავლას,
არ დაგავიწყებ უმწვანეს მაისს,
თეთრ გვირილებში ნაფიქრით გავლას.
გულში დავიდებ იმედის ბინას,
მოგიალერსებ ზამთარში თბილად,
კვლავ მოგიხატავ იმ ფერით მინას,
რომ ვერ გადაშლი ზღაპარშიც რბილად.
მაგრამ წვიმს, ცივა...ცრემლი სდით ღრუბლებს,
მე კი, შენ მითბობ ავდრიან დღეებს,
უშენობა კი, ებრძვის თვით ფურცლებს,
სევდას უმატებს დარდიან ლექსებს.
დადგება დრო, კვლავ დათბება ისევ,
მზე გაახარებს ფერდობებს, ველებს,
მე მოვალ შენთან...აზრს რწმენა მივსებს
და სიყვარულით შემოგხვევ ხელებს.
,,ეთო" . მაისი. 2024.
Присоединяйтесь к ОК, чтобы подписаться на группу и комментировать публикации.
Нет комментариев