---Шу кеч тонгга етмасман! Ўзимни ўлдираманку бу шармандаликка ризолик бермайман!---деди Муборак қатъий.Кўзидан дувиллаб тўкилган ёш оқ сариққа мойил юзининг жаҳлдан қизариб кетган ёноқларига думалади. Унданда бадтар йиғидан кўзлари шишиб кетган онаси Моҳитобон қизи ўзини ҳозирнинг ўзидаёқ ўлдирадигандай кўзлари катта катта очилиб деди:
---Бенамози жаноза, кофир қавмида кетмоқчимисан? Бошга тушганни кўз кўрар. Гуноҳи сани бўйнингдамас!
Муборак қарийб икки кундан бери миқ этмаётган қайнонасига мўлтиради.
---Ойбибижон?!.... Магарки шармандаликдан қутулмак учун ҳам ўзини ўлдирса гуноҳми?
Дини Исломни мукаммал ўзлаштирган, Қорияи Қуръон Зарнигор бош чайқаб пичирлади:
---Гуноҳ. Ўз умрига ўзи зоминга жаноза раво эрмас. Оғир бўлинг келинпочо.
Оғир бўлинг?! Бу вазиятда тоғ мувозанатини йўқотадику, оғир туриб бўларканми? Ана, бедодлик деб буни айтурлар! Мол--мулклар тортиб олинди, ҳовли--жойлар мусодара қилиниб даладаги ёзги ҳовлиларга қувғин қилинди, эр-эркаклар қулоқ қилиниб туф деса ях бўлгувчи тўққиз ойи зимистон юртларга олиб кетилгани кам экан. Энди эри қулоқ қилинган келинчакларни Колхозда ишлайдиган камсамўл(комсомол) ларга мажбурлаб турмушга бермакдалар. Уйма уй юриб халқни бир ерда тўплаб шундай "золим бой эр қўлида зулм кўрган", бахтини камсамўл сафида, колхозда ишлаётган Эшмат, Тошмат, Алихўжаю Хўжаали билан топган"ларни нутқ ҳам сўзлатмакда эдилар. Ул" бахтиёр"лар ҳам шунчалик оташин бўлиб, гаҳи кўз ёшлар ила, гаҳи севинч ва қувонч ила собиқ эрларидан шикоятларини ва айни дамдаги эридан кўраётган меҳру--муҳаббатни сўзлар эдилар ва улар билан бирга келганлар қарсак чалиб уларни олқишлашар ва қўллаб қувватлашар эдилар.
Кеча бу хонадонга ҳам хабар келди.Беш ой олдин қулоқ қилинган Саъдихон эшон Арслонхўжанинг завжаси Муборак ва унинг амакиваччаси Супҳонхўжа Султонхўжа ўғлининг завжаси Муяссарни ҳам турмушга бериш ҳаққида кўрсатма бормиш.Бугун эрталабдан икки номзодни етаклаб Камсамол етакчиси,Хотин қизлар қўмитаси раиси бирга кириб келиб бу ҳақда билдиришганди Зарнигор уят ва ғазабдан гугуртсиз гуп этиб олов олар ҳолатга етди.Бу не юзсизлик? Бири ўн етти,бири ўн олти ёшли қизлар эри билан бир йил ҳам яшаб улгурмаган эдилар. Бунинг устига Муяссар олти ойлик гумонаси бор.
---Шўро ҳукумати ёшларнинг тақдири ҳаққида куюнади. Уларнинг ҳар бирини бахтли кўрмакни истайди! ---ўзини Комсомол ташкилоти етакчиси деб таништирган йигит овозига тантанавор тус бериб Зарнигор ва Моҳитобонга тик боқиб гапирди. Тузум, тузумга қараб замон ўзгариб бораётган бўлсада ҳали ҳамон кўпчилик эркаклар юзи очиқ аёлни кўрса нигоҳини четга олиб, аёллар эса юзини кенг енги ёки рўмоли билан бекитиб ўтиб кетишар, юзма юз туриб сўзлашадиган эркагу аёл кам эди.
Оврупоча кийинган олифта Комсомол ташкилоти етакчиси одатда пўримона кийиниши биланоқ кирган хонадони аҳлини бироз саросимага солиб одатланиб ҳам қолгани унда бу иккала аёлнинг менсимагандек қараши жиғига тегиб янада расмийроқ кўрсатиб давом этди:
---Халқ қонини сўриб ётган бой, золим эридан қутулиб бахтли яшаши керак қизларингиз!
Зарнигорнинг кўзларидан учқун сачрагандай бўлди.
---Ким бахтли қилади?---деди у истеҳзо билан.---Шуларми? Бировнинг хасмини эри тирик бўлиб туриб уйланаман деб сўппайиб кириб келишга ор қилмаган шу беғурурлар бахтли қилармишми?
Ироқи дўппи кийиб икки ўрим сочини дўпписи атрофига чамбар қилиб ўраб олган гўзал жувон---Хотин қизлар қўмитасининграиси дув қизариб гапга қўшилди:
---Нега ундоқ дейсиз опажон? Инчунинг менсимаслик?! Бу йигитларнинг оталари камбағаллигидамиди айби?
---Ҳар ҳолда аёллик ҳаёнгиз ҳали буткул йўқолмапти. Юзингиз қизарди.---деди Зарнигор жувонга.
---Отаси камбағалга эри тирик жувонни олиб бер демишми Шўронгиз?!Оврупоча кийимингизга савлат қилаётган Сиз йигитча шуни билингки бу қизларнинг эрлари хотинларига кўнгли ихтиёр этса Фарангистондан фаранги мато олиб келиб бера оладиган йигитлар эди. Сиз эмди кийиб турган бўлсангиз уларнинг оталари ҳууу Абулаҳадхон замонида пиджак кийиб чўнтагига занжирли тилло Швесар соати солиб юришган!
Ғазабдан титраб кетаётган Зарнигор ялт этиб ёнига қаради. У ҳайрон эди. Наҳотки Моҳитобон айтди шу гапни? Моҳитон қўллари билан юзини бекитиб аччиқ аччиқ йиғлар эди.
Азалдан ўзи Зарнигор журъатли, ўт олов бўлса тоғавачаси Моҳитобон ҳуркак, уятчан бўлиб улғайгани боис уйга меҳмон келса ҳам ҳаяжонланиб ёноғи қизарарди. Никоҳ тўйи кечаси гўшангада куёв билан ёлғиз қолганида уялиб ҳушидан кетиб қолгани ҳам рост. Шу пайтгача бегона эркак у ёқда турсин бегона аёлга бир калима сўз айтмаган Моҳитобон орият кучлилигидан ўзига хосликдан ўзгача ҳатти ҳаракат қилган эди. Хуллас тортишув, долу--қазодан сўнг эртага миршаблар ва керак бўлса НКВДни бу масалага жалб қилишларини айтиб Шўро "совчилари" кетишди. Зарнигор, Моҳитобон ҳовлидаги ягона эркак--- кекса Арслонхўжа бир бирларига мўлтираб қолмакдан бошқа иложи йўқ ҳолу ҳолатда қолишди. Кечга яқин Муяссар почо ҳам келди. У ҳам Муборакдан бадтар аламини кўз ёшдан олар эди. Дўмпайиб қолган қорнини ушлаб волидасидан нажот кутгандай термилиб бир гапни такрорлайди:
---Бибижон, бу таҳқиру хўрликка ризо бўлгунча ўлганим афзал бибижон! Тонг ёришиб келари баробарида шўрлик заифаларнинг таҳлика ва қўрқуви ҳам ошиб бориб ниҳоят... Келишди! Эркакча кийиниб елкасига милтиқ осган икки аёл ўз уйларига кириб келаётгандек кириб келишди. Иккиси ҳам лаблари қимтилган,қошлари чимирилган ва қаҳр билан боқиб шунчалик баджаҳл эдики гўёки бу хонадон аҳли отасини ўлдиргандек! Икки миршаб ва кечагилар эшик олдида қолишди. Аёллардан заҳил юз, бетоб ётган кишига ўхшаб рангпар ва озғин ёши кичикроғи эшикдан ҳовлига чиқаётган Зарнигорнинг ёқасига чанг солди. Бир силтаб ташқарига тортгач оғзидан тупук сачратиб ўшқирди:
---Қизинг қани?! Нега уйида йўқ?! Қаерга яширдинг?! Келининг қани?!!!
---Ёқамни қўйиб юборинг.---деди Зарнигор тишини тишига қўйиб ғазабини босишга ҳаракат қилиб.---Қизим керак бўлса қидириб топиб олинг! Эшигимдан сўроқсиз ҳовлимга кириб келдингизми, уйимга ҳам кириб титкилаб келинимни ҳам топиб олинг!
Аёлнинг заҳил юзига қон тепиб лаблари пир пир учди.У тўсатдан юзи аралаш лабига туширган муштидан Зарнигорнинг лаби ёрилиб учиб тушди. Шахд билан юриб келиб ёқасидан тортиб турғизиб яна ўшқирди:
---Менга қара оқ билак ойимча! Даври давронинг битган! Қизинг билан келининг қани?!
Боятдан бери жим кузатиб турган рус аёл жаҳл билан нималардир дегачгина ҳовуридан тушиб узоқлашди. Моҳитобон келиб Зарнигорни суяб турғизгунча икки аёл бесўроқ уйга кириб кетишди. Ғуслхонаю ҳожатхонага тит питини чиқариб титишди. Моҳитобон ва Зарнигор бир бирига ҳайрон аланглади. Қизлар йўқ! Ерга кирдими, осмонга учдими иккиси ғойиб бўлишган эди. Молхона, оғил, сайисхона ҳам назардан қочирилмади.(Сайисхона---молбоқар, отбоқар ва чўпонларнинг керакли иш қуроллари ва совуқ ҳавода киядиган кийимлари сақланадиган ва уларнинг ўзи дам оладиган жой. Сайис деб чорва билан шуғулланадиганлар умумий қилиб аталган). Молхона томондан қайтаётиб ҳарбий аёллар сомонхона ёнида тўхташди. Ичкарига бироз диққат билан разм солиб тургач ҳафсаласи пир бўлиб ортига қайтишди. Шу топда Моҳитлбоннинг кўзини юмиб енгил нафас олганини заҳил юзлик аёл пайқаб қолиб юзига совуқ заҳарханда югурди.
давоми бор.
Муаллиф: Зейл Лейла Мустафасайяр.
#ВАФОДОР
Суратда Саъдихон Арслонхўжа ўғли ва сингиллари Муяссар почо. Сурат 1911 йилда олинган.
Присоединяйтесь к ОК, чтобы подписаться на группу и комментировать публикации.
Комментарии 2