Қундузхон ёш узатилди. Айни ўн тўққиз ёшида совчилар келди. Гуллар келди, совға-саломлар. Ўртоқларининг ҳаваси келди. Боши айланиб қолди қизнинг. Кейин узатилиб кетди. Орқасида яна иккита синглиси бор эди унинг.
Бир умр шунақа яшайман деб ўйлаганмиди?.. Тўй куни энг гўзал келин бўлди. Чиройли ҳовли-жойлар, янги жиҳозлар, бари гўзал эди.
Кейин бошланди. Бу уйда аввал хизматкорлар бўлган экан, келин келгач, уларга жавоб бериб юборилибди. Буни қайинсинглиси айтиб қолди. Ҳамма унга иш буюрар, эрталабдан кечгача тиним билмасди.
У икки ойча сабр қилиб юрди. Бир куни уйига меҳмонга борди. Ўшанда баҳор эди. Онаси Юлдузхон янги чиққан ток, янги каром, янги булғор қалампир, хатто янги чиққан бақлажоннинг ичини ўйиб дўлма тайёрлаган экан. Негадир уни шоширди.
—Овқатланиб бўлган бўлсанг, тура қол. Қудаларим, куёвимнинг насибасини солиб қўйдим. Бориб овқат қилиб ўтирмайсан. Тезроқ кета қол, болам.
Кунни ухлаб ўтказгани учунми, ёки яна ўша чоп-чоп меҳнатларга боргиси келмади, негадир уйига кетгиси келмай қолди.
—Ҳай, Қундузхон, ўй сурма, ман такси чақирай, тур, кийинақол! Аксига олиб, даданг ҳам сменга кетган.
—Ойи, бир кеча ётиб кетай, илтимос, Самир акамдан рухсат сўрайман!
—Йўқ-йўқ, уйингга бор. Битта-иккита болалик бўлсанг, ётиб қолишингга рухсат тегиб қолади.
Қундузхон энди йиғлашга тушди.
—Ойии, боргим келмаяпди.
—Нимадир бўлдими? Онаизор энди қўрқа бошлади.
— Гапирсанг-чи, юрагимни сиқмай, нима бўлди?
—Ойи мен боришимдан олдин уйларида хизматкор бор экан, мен келгач, ишдан бўшаб кетибди, демак, уларга келин эмас, хизматкор керак экан.
—Бўлдими, шуми? Қўрқа-писа сўради аёл, қизининг кўзига тикилиб.
—Йўқ, бўлмади. Қайнонам умризда овқат қилганмисиз деяверади, ҳали бир марта ҳам овқатимни мақтамади.
— Гапинг тугадими? Ё, яна борми?
—Яна..
—Қизим, агар ҳаммаси шунақа майда-чуйда нарсалар бўлса, яхшиси, гапирма!
Энди икки қулоғинг билан эшитиб ол. Онам раҳматлик айтардилар "Келин деган кенг киши, малай билан тенг киши!" Хизматкор кетгани яхши бўпти. Топ-чи нимага?
—Мен қаердан билай?
—Ҳеч ўйлаб кўрмадингми?
Қундузхон йўқ дегандек бош чайқади.
—Агар ўша уйда хизматкор бўлса, ҳамма қариндошлар, қўни қўшнилар келини шалтоқ экан, битта уйини эплолмабди деб сени маломат қиларди.
Овқат қилишингга келсак, чинданам қўлинг ғирт бемаза. Уйда ҳам қилган овқатингни ярмини қўшнининг кучуги ерди. Ҳозир нима кўп, овқат ўргатадиган канал кўп, уят эмасми, битта овқатни эплаб пишириб беролмаганинг. Ким айтади сени мани қизим деб!
Қундузхон бундоқ ўйлаб кўрса, ҳамма айб ўзида экан, онаси шундоқ кўрсатиб берди. У секин ўрнидан туриб, йўлга тушди. Онасини, сингилларини қучиб, хайрлашди.
Юлдузхон уни қўл силкиб кузатди, сўнг машина маҳалладан кўринмай кетгачгина уйга кирди. Беҳол эди.
—Барно, сув опке, Раъно карвалолимни опчиқ! У дори ичиб деворга суянди. Кўзидан икки томчи ёш чиқиб кетди. Қизи Қундузхон тайёрлайдиган тотли таомларни, пишириқларни эслади. Кейин қудасининг қизини олгунча берган ваъдаларини ёдга олди.
"Уйимизда хизматкор бор, айланай, ўз қизимдек қабул қиламан, қўлини совуқ сувга урдирмайман!"
Ёлғон экан ваъдалари. У чўк тушиб кўзига қараб турган мунчоқкўз қизларини қўрқитиб юбормаслик учун жилмайишга ўзида куч топди.
—Ҳаммаси яхши, болам, опанг кетганига шунақа бўлдим шекилли, ўтиб кетди. Ўн беш кун ўтсин, яна келади, Худо хоҳласа.
Кейин қизларига қараб симиллаётган кўксини силади.
"Бу иккиси ҳам узатилиб, тиниб тинчиб кетгунча чидаб бер, юрагим! Чидаб бер!"
Феруза Салходжаева
Присоединяйтесь к ОК, чтобы подписаться на группу и комментировать публикации.
Нет комментариев