ვწერო, დროის გადაღმა ავაშენოთ პატარა
სახლი. არ მემეტები არავისთვის, ამიტომ
გჩემობ, შენც ამიჩემე და ხანდახან ამ
სახლში დარჩი. ნეტა რას იტყვი?- -ჩემ წილ
ღიმილს სევდაში გიცვლი, მე შენში უფრო
გამახარებს ჩემი დანახვა, და შეიძლება
ყველაფერი შევძლო ზეგისთვის, მაგრამ ვერ
შევძლებ ავიტანო შენი დაკარგვა. ნეტა რას
იტყვი?- -შეგიყვარებ ყველას მაგივრად, თუ
აცივდება, სხეულითვე სხეულს გაგითბობ.
ბოლო ხანებში მარტოობა, რაღაც გაჭირდა,
თუ დაგავიწყდი მერე რა და ისევ გაგიცნობ.
ნეტა რას იზავ, რომ მოვიდე, უბრალოდ
დავრჩე, და რომც გაბრაზდე არ გამაგდო
დაგითვლი სუნთქვას. -სიყვარული რომ არ
არსებობს ამ ქვეყანაზე, თურმე ეგეთი
სისულელეც ვიღაცას უთქვამს. - ხოდა
მიყვარხარ, სიყვარულად რომ აღარ ითქმის,
ხოდა მიყვარხარ, ხოდა ესეც შენი ბრალია,
დროის გადაღმა ავაშენოთ პატარა სახლი,
სადაც საათებს უსაათოდ, კოცნით
დათვლიან..
მოდი, ერთი ჩაგიხუტო,
ვიგრძნო შენი ამოსუნთქვა.
გული ღამეს შეეხიზნა,
უშენობით დაორსულდა.
მუქი ცაა ახლა ჩემს თავს,
მზეს ფერები გაუხუნდა.
ყორნებს მიაქვთ ირგვლივ არე,
მტრედები კი ისევ სდუმან.
მწუხრის ცრემლი ცხედარს მაწვიმს,
როგორ ვენდო შავ-ბნელ გუმანს?
აიტაცებს სულს პატრონი
და გაშლიან მწარე სუფრას.
მაგრამ არა! მე ვერ წავალ,
მე ხომ შენი სულით ვსუნთქავ,
დანაბერი შენგან ქარი
ჩემს დამჭვარტლურ ფილტვებს კუმშავს.
მო დი ახლოს, უფრო ახლოს,
ნუ იქნები კარგო გულქვა,
მოდი, ერთი ჩგიხუტო,
ვიგრძნო შენი ამოსუნთქვა.
Присоединяйтесь к ОК, чтобы посмотреть больше фото, видео и найти новых друзей.
Нет комментариев