КЕЧА-ЮКУНДУЗ ТАҲОРАТ ҚИЛИШНИНГ ФАЗИЛАТИ ВА КЕЧА-Ю-КУНДУЗ ТАҲОРАТДАН СЎНГ НАМОЗ ЎҚИШНИНГ ФАЗИЛАТИ ҲАҚИДАГИ БОБ
1149. Абу Ҳурайра розияллоҳу анҳудан ривоят қилинади:
«Набий соллаллоҳу алайҳи васаллам Бомдод намозида Билолга:
«Эй Билол! Менга ўзингнинг Исломда қилган ишларингдан энг умидворини айтиб бер. Чунки, жаннатда олдимда кавушингтовушини эшитдим», дедилар.
У: «Исломда қилган ишларимдан менинг ҳузуримда энг умидвори кечасими, кундузими, қай соатда таҳорат қилсам, албатта, ўша таҳоратим билан менга муяссар бўлганича намоз ўқийман», деди.
18. ИБОДАТДА МАШАҚҚАТ ҚИЛИШНИНГ МАКРУҲЛИГИ ҲАҚИДАГИ БОБ
1150. Анас ибн Молик розияллоҳу анҳу айтади:
«Набий соллаллоҳу алайҳи васаллам(масжидга) кирсалар, икки устун орасига арқон боғлаб қўйилган экан. Шунда: «Бу арқон нима», дедилар.
«Зайнабнинг арқони, толиқса осилиб олади», дейишди. Шунда, Набий соллаллоҳу алайҳи васаллам:
«Йўқ! Уни ечинглар. Бирингиз тетиклигида намоз ўқисин, бас, толиқса, ўтириб олсин», дедилар.
1151. Оиша розияллоҳу анҳо айтадилар:
«Ҳузуримда Бани Асадлик бир аёл бор эди, бир пайт олдимга Набий соллаллоҳу алайҳи васаллам кирдилар-да: «Бу ким?», дедилар.
«Фалончи, кечалари ухламайди», деб унинг намози зикр қилинди. Шунда, у зот:
«Тўхта! Сизлар амаллардан тоқатингиз етадиганини лозим тутинглар. Чунки, сизларга малол келмагунича Аллоҳга малол келмайди», дедилар.
19. КЕЧАЛАРИ БЕДОР БЎЛАДИГАН КИШИГА ТУНГИ БЕДОРЛИКНИ ТАРК ЭТИШМАКРУҲЛИГИ ҲАҚИДАГИ БОБ
1152. Абдуллоҳ ибн Амр ибн Ос розияллоҳу анҳумо айтади:
«Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васаллам менга:
«Эй Абдуллоҳ! фалончидек бўлма! У кечаси бедор бўлар эди, кейин эса тунги бедорликни тарк этган», дедилар.
20-БОБ
1153. Абдуллоҳ ибн Амр розияллоҳу анҳумо айтади:
«Менга Набий соллаллоҳу алайҳи васаллам:
«Сен кечалари бедор, кундузлари рўзадор бўлишинг хабари менга берилди-я?!», дедилар.
«Албатта, мен ўшандоқ қилурман», дедим.
«Агар сен шундоқ қиладиган бўлсанг, кўзинг заифлашади, нафсинг малол олади. Албатта, нафсингнинг ҳам ҳаққи бор, аҳлингнинг ҳам ҳаққи бор. Бас, рўза ҳам тут. Оғзинг очиқ ҳам юр. Бедор ҳам бўл. Ухлаб ҳам ёт», дедилар.
21-КЕЧАСИ УЙҒОНИБ НАМОЗ ЎҚИГАН КИШИНИНГ ФАЗИЛАТИ ҲАҚИДАГИ БОБ
1154. Убода ибн Сомит розияллоҳу анҳудан ривоят қилинади:
«Набий соллаллоҳу алайҳи васаллам:
«Ким кечаси уйғониб: «Ла илаҳа иллаллоҳ ваҳдаҳу ла шарийка лаҳ, лаҳул-мулку ва лаҳул-ҳамд, ва ҳува ала кулли шайъин қодийр. Алҳамдулиллаҳи ва субҳаналлоҳ. Ва ла илаҳа иллаллоҳу, валлоҳу акбар. Ва ла ҳавла ва қуввата илла биллаҳ», деса. Сўнг: «Аллоҳуммағфир лий», деса ёки дуо қилса, ижобат бўлади. Таҳорат қилса, намози қабул бўлади», дедилар.
1155. Абу Ҳурайра розияллоҳу анҳу ўз ҳикоясида Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васалламни зикр қилиб шундай дейди: у зот: «Дарҳақиқат, биродарингиз ёмон сўз айтмайди», деб Абдуллоҳ ибн Роваҳа розияллоҳу анҳуни назарда тутдилар;
Қад уриб самоларда субҳидам ёйилган чоғ
Ҳақ Расули бизларга хўп ўқиб берар Қуръон
Эдик биз залолатда, йўллади ҳидоятга
Неки дер, бўлур бешак. Бунга дилда лим иймон
Тунлари ёни ерга тегмас, у ибодатда
Кўрпалар остида ширк эли ётиб бежон.
1156-1157-1158. Ибн Умар розияллоҳу анҳумо айтади:
«Набий соллаллоҳу алайҳи васаллам даврларида туш кўрдим. Қўлимда бир парча дағал ипак бўлиб, жаннатнинг қайси жойини хоҳласам, у ўша ерга учиб бораётган эмиш. Яна, иккитаси ёнимга келиб, мени дўзахга олиб бормоқчи бўлишганини, шунда уларга бир фаришта пешвоз чиқиб: «Қўрқма! Уни қўйиб юборинглар», деди.
Бас, Ҳафса икки тушимнинг бирини Набий соллаллоҳу алайҳи васалламга ҳикоя қилиб берди. Шунда, Набий соллаллоҳу алайҳи васаллам: «Агар кечаси намоз ўқиса, Абдуллоҳ қандай ҳам яхши киши!», дедилар.
Шундан кейин Абдуллоҳ розияллоҳу анҳу кечаси намоз ўқир эди.
Улар Набий соллаллоҳу алайҳи васалламга тушларини ҳикоя қилиб: «У (қадр) охирги ўн кунликнинг еттинчи кечасида», дейишди. Шунда, Набий соллаллоҳу алайҳи васаллам: «Тушларингиз охирги ўн кунликка мувофиқ келибди, бас, ким уни излагувчи бўлса, охирги ўн кунликдан изласин», дедилар.
Присоединяйтесь к ОК, чтобы подписаться на группу и комментировать публикации.
Нет комментариев