ՆԱ եկավ` լուսավորելու իմ կյանքըԴժվար ու դատարկ օրեր էին…
Ունեի ամեն բան և միևնույն ժամանակ, կարծես, չունեի ոչինչ:
Ինձ պատել էր մենությունը և անլիարժեքությունը: Հոգնել էի կյանքից, հոգնել էի ապրելուց…
Հոգևոր դատարկությունս ինձ հասցրեց ֆիզիկական տկարության, այրվում էի տենդից:
Եվ, վերջապես, ախտորոշվեց պալարախտ (թոքախտ): Շատ ծանր վիճակով ինձ տեղափոխեցին հիվանդանոց: Վիճակս փոքր-ինչ բարելավելու համար դեղահաբեր էի ընդունում:
Ժամանակ առ ժամանակ վախս ավելի ու ավելի էր ուժգնանում: Եվ մի օր բժիշկս հայտնեց, որ դեղահաբերն այլևս չեն օգնում: Ուստի դատապարտված էի մահվան…
Կորցրել էի ամեն բան, կորցրել էի հույսս, ինքնատիրապետումս, վտանգված էր կյանքս…
Ուզում էի հեկեկալ, ճչալ, ուզում էի փախչել հեռու՝ շատ հեռու:
Հասկանում էի, որ մեռնում եմ:
Եվ այլևս չկարողանալով դիմակայել այս ամենին՝ որոշեցի ինքնասպան լինել:
Քայլերս ուղղեցի դեպի նկուղ: Այդ պահին կարծես մեկն ինձ հուշեց, որ Աստված կարող է փրկել կյանքս:
Նկուղի դուռը բացելուն պես՝ տապալվեցի գետնին, և, անտեսելով ամեն բան, սկսեցի բարձր աղաղակել և կանչել «Հիսուս» անունը. «Ես գիտե´մ, որ Դու կենդանի ես, գիտե´մ, որ լսում ես ինձ: Օգնի´ր ինձ, խնդրո´ւմ եմ»:
Աչքերս ամուր սեղմած՝ գոչում էի, կանչում Նրա անունը:
Ամենից առավել ինձ տանջում էր այն միտքը, որ դժոխք եմ գնալու. «Խնդրո´ւմ եմ, տո´ւր ինձ ապրելու գեթ մեկ հնարավորություն»:
Մինչ ես ողբում էի ու օգնություն աղերսում, նկուղը լուսավորվեց անբնական լույսով: Ես երբևէ նման բան չէի տեսել. դա Նրա փառքի լույսն էր: Նա քնքշորեն մոտեցավ ինձ և Իր գիրկն առավ. «Ես եկել եմ քեզ փրկելու»…
Նրա հայտնվելուն պես հօդս ցնդեցին ամեն տեսակ վախերը, հասկացա, որ պետք է ապրեմ:
Նա Իր ներկայությամբ «կյանք բերեց» իմ մեջ. «Մի´ վախեցիր, որովհետև Ես քեզ հետ եմ, Ես մահացել եմ, որ դու ապրես: Ես բժշկել եմ քեզ դեռ 2000 տարի առաջ…»
Երկու ամիս անց գնացի կրկին հետազոտվելու: Նայելով արդյունքներին՝ բժիշկը զարմացած և հետաքրքրությամբ հարցրեց՝ իսկ դուք ինչի՞ց էիք գանգատվում:
Վլադիսլավ Ամզայան
https://youtu.be/ZHw-YRIAgsg?si=nEOYGLSGdclXCZ28 👈👈👈(ՍԵՂՄԻՐ,НАЖМИ) ՊԱՏԳԱՄԱԲԵՐ ՎԱՐԴԱՆ ՆԱՋԱՐՅԱՆ/ ԼՍԻՐ ՈՒ ԿԻՍՎԻՐ
Присоединяйтесь к ОК, чтобы подписаться на группу и комментировать публикации.
Нет комментариев