!Ай Мусалмонон! Ононе ки ҳамаруза мошинҳои нав ба наву беҳтаринро савор мешавед ва бесаброна мехоҳед онро харидори намоед, ДОНЕД:
-« дер ё зуд шуморо ба мошине савор хоҳанд кард ки дар тан матоъи сафеди печонидашуда дореду шуморо ҷониби кабристон хоҳад бурд»! Аз ёди он рузи сахт ғофил мабош- рузе навбатат ояд огоҳ бош!
-! Ай Мусалмонон! Ононе ки либосҳои нав ба наву муди навро зиёд дуст доред замоне ки ҳастанд нафароне ки ҳатто як порча матоъэ барои пушидан надоранд, ДОНЕД:
-« дер ё зуд ъумри ҳар яки шумо итмом хоҳад ёфт ва боз ҳам тани беҷони шуморо ҳамон як порча матоъи сафеди одди пушонда хоҳад шуд»!-тайёр бош!
!Ай Мусалмонон! Ононе ки пулу моли зиёдеро бепарво барои сохтумони қасрҳову биноҳои боҳашамат сарф мекунед- замоне ки 3-4 ҳуҷрае беш истифода наҳоҳед бурд, ДОНЕД:
- « дер ё зуд шуморо ба ҳуҷраи қабре ҷой хоҳанд кард, ки фаршу арши он аз замини хунук хоҳад буд то ба рузи қиёмат»! Дар паи «ободу зебо» кардани он ҳучраи «қабр» ҳам як каме бош бо тоъату ъибодат ва аъмоли хайр – имруз ки фурсат дори ғофил мабош, тайёр бош!
-! Ай Мусалмонон! Ононе ки ҳамаруза хурданиҳои лазизу ранго ба ранг истеъмол мекунед- замоне ки аз ҳоли бародарону хоҳарони гурусна ҳеҷ парвое надоред, ДОНЕД:
- « дер ё зуд шумо худ хуроки кирмҳову дигар ҳашароте дар қабр ҳохед шуд! Имруз каме бо ёди он рузу соат бош- fофил мабош хайрдор бош»!
! Ай Мусалмонон! Ононе ки зиёд дар паи пайдо кардани шуҳрату эҳтиром дар миёни одамонед ба ҷои он ки «ризои Аллоҳ»-ро ба даст оред, ДОНЕД:
-« дер ё зуд замоне расад ки бо дастони ҳамон ёру дустону наздикон ҷасади беҷони шумо яккаву танҳо дар он торикии қабр гузошта хоҳад шуд! Пас аз он «обурую шуҳрат» нишонае ҳатто нахоҳад монд ғайри ҳасрату пушаймони - огоҳ бош»!
! Ай Мусалмонон! Ононе ки соатҳои зиёди умрро дар тамошои фильмҳову барномаҳои телевизиони ва гуш кардани мусикию хондани китобҳои афсонавиву романҳои бемаъни сарф доред, ДОНЕД:
-« дер ё зуд сахт пушаймон хоҳед шуд. Чун ин лаҳзахоро мешуд барои «ёди Аллоҳ» ва «бандаги» сарф кард! Шумо аз барои ҳар як лаҳзаи «бе» Ёди Аллоҳ гузаронидан сахт пушаймон хоҳед шуд- ҳар як лаҳзаро ғанимат дон дар паи аъмол бош»!
! Ай Мусалмонон! Ононе ки барои ҳар як сафари дуру дароз зиёд тайёри мебинеду пулу мол ҷамъ хоҳед карду ҳуҷҷату иҷозатномаҳо гирд меоваред, худро зебу зиннат дореду либосҳои зебое ба бар доред , ДОНЕД:
-« дер ё зуд ҳар яки шуморо сафари дуру дарозу мушкиле интизор аст ки ҳангоми он сафар аз ин «Дунёи Фони» ба «Дунёи Боқи» на пулу мол ва на ин ҳуҷҷатхо кор оянд –балки аъмоли хайру ъибодати «холисона» ва ҳуҷҷате дар «қалбатон» аз сураҳои Қурьониву калимаҳои «Қимматбаҳои Имони» тушаи неку бароятон хоҳад буд. Барои он «сафари асоси» ҳам омода бош!!
! Ай Мусалмонон! Ононе ки парвое аз «интиҳо»(охир) надоранду вақте намеёбанд барои ҷамъоварии тушаи «охират», вақте надоранд барои ъибодат, гумон доред як ъумр зинда хоҳед буд, ё гумон доред, ки дар «пири» тавбаву тоъат мекунед, ДОНЕД:
- «ҳар аввалеро охире ҳаст (ғайри Худованди якто) ва ҳар биное рузе хароб хоҳад шуд!
-ҳар матоъе пора хоҳад шуд ва ҳар мевае пусида хоҳад шуд!
-ҳар хандаҳо оқибат гиряҳо хоҳанд шуд!
-ҳар туйхонаҳо оқибат мотамхонаҳо хоҳанд шуд!
ДОНЕД ки:
-чун ҳосили дарахтон на ҳама ҳосил пухта хоҳанд расид!
(магар нафаре ҷавон намемирад? Оё ҳама одами меваи пири хоҳанд чашид? Оё ҳама пир шудагон тавонистанд тавбаву истиғфор намоянд?).
Пас ДОНЕД ки одами ҳам на ҳама ҳосили пири хоҳанд дид- ва пири бинанд ҳам зиёдаш дар пири чун меваҳои кирмзада пучу нодаркор хоҳанд буд!
(аз беИмони ва ё беТоъати)»!
Пас ай бародарону хоҳарони ИМОНИ ҳоло фурсат доред ва ДОНЕД ки:
--- Имруз «ъамал» ҳаст – «подош» нест!
--- Фардо «подош» ҳаст- «ъамал» нест!
______________------------------_____________
Аз мукофоти ъамал «ғофил» машав!
Гандум зи гандум бируяд- ҷав зи ҷав!
Источник: «golosislama ru»
Присоединяйтесь к ОК, чтобы подписаться на группу и комментировать публикации.
Нет комментариев