Ё Аллоҳ!
Аз суханони Холид аль Ҷобир (доктор) аз кору фаъолияташ:
- Боре ба ман муяссар шуд то ба кудаки 2,5 солаеро ҷарроҳи гузаронам. Ҷарроҳи рузи сешанбе гузашту аллакай рузи панҷшанбе он кудак худро хуб ҳис мекард. Рузи ҷумъа шуд:
- Ман ҳеҷ гоҳ он рузу он соатро фаромуш нахоҳам кард… соати 11:15 ба ман хабар доданд ки нафаскашиву дили он кудак аз кор монд. Ман давон ба назди у ҳозир шудам. То 45 дақиқа мо ба у массажи дил кардем- аммо дили кудак аз ин ҳеҷ ба кор надаромад. (Аллоҳи Бузургу Тавоно ба ин «дил»-и кучак дар «тақдираш» умр дода будааст ва мо барои он У-ро шукрона мекунем).
Ман саросемавор ба назди волидайни кудак баромадам то ин хабари «мудҳиш»-ро ба онҳо расонам. Шумо бояд донед то чи қадар вазнин аст ин ҳолат чи барои волидайн ва чи барои духтур замоне аз ин аҳволи бемор бояд хабар диҳанд ва хабар шунаванд. Ман падари кудакро пурсон шудам- аммо у дар сафар будааст. Танҳо модари у он ҷо истода буд ва ман бо у ҳамсуҳбат шудам.
Ман ба модар гуфтам ки бо сабаби боз истодани дили фарзандатон дар гулуи у хун ҷори шуда истодааст ва ман сабаби онро намедонам. Гар ин хун рафтан гирад мағзи сари кудак мемирад. Шумо чи гумон доред ки он модар чи гуфт: -гумон доред ки у ба доду фиғону муйкани даромад? Гумон доред ки у моро гунаҳкор кард?
Не не! У ин корҳоро накард балки гуфт: - Шукронаи Аллоҳи Меҳрубон! – ва доду фигон накард. У ҳарфи зиёде нагуфт.
Аммо пас аз 10 руз он кудак ба ҷунбиш даромад. Мо аз ин зиёд хурсанд шудем ва Худовандро шукрона гуфтем. Ин нишонае буд ки мағзи сари кудак ба кор кардан даромад. Боз 12 руз гузашт. Боз дили он кудак аз кор монд бо сабаби ҷори шудани хуни зиёд. Боз ҳамон 45 дакика……
- аммо ин дафъа ҳеҷ умед ба шифо ёфтани кудакатон нест! – гуфтам ман ба модари тифл. Ва боз маро суханони у дар ҳайрат гузоштанд ки:
- Алҳамдулиллоҳ! Илоҳо! Гар шифо барои ин тифли ман «хайр» бошад- онро бар у ато фармо!
Ва боз Шуронаи Аллоҳ дили тифлак пас аз рузе ба кор даромад, ва боз «мемурд» ва боз…….. ҳамин аҳвол то 6 маротиба такрор ёфт. Мо барои муолиҷаи тифлак духтури гулуро даъват кардем то ҳарчи тавонем кунем ва хунрави аз гулуи кудакро боз дорем. Зиёда аз сею ним моҳ гузашт аз он рузҳо ва кудак тамоман ҳаракат намекард.
Аммо замоне ки он тифл ба ҳаракат даромад ва нишонаҳои сиҳати дар у пайдо шуду у ба ҳаракат даромад - афсус дар сараш чирку зардоб пайдо шуд. Чунин бемориро ман дар давоми фаъолияти худ надида будам. Мо боз ба модари у хабар додем ки марги тифлаки шуморо дигар пешгири кардан намешавад- чун аз зиёд боз истодани дилаш кудак қуввате надорад, ва болои ин ин бемории нави ваҳшатовар….
Ва боз ин модар «АЛХАМДУЛИЛЛОҲ» гуфту рафт. Мо кудакро ба шуъбаи хирургии мағзи сар додем. Бо хости Илоҳи пас аз се ҳафта кудак боз шифо ёфт- аммо афсус у ҳаракат карда наметавонист. Пас аз ду ҳафта мо як бемории навро дар кудак мушохида кардем: бемории вайроншавии хун.
Ҳарорати бадани кудак то 41.2 боло шуд. Мо боз маҷбур ба модари у хабар додем ки ҳолати у вазнин аст ва дигар ягон умеде ба шифои ин тифлатон нест. Ва боз «сабру таҳаммул»-е ки то ин замон надида будам. У боз такрор намуд ки:
- Шукри беандоза Аллоҳро! Илоҳо! Гар дар шифои ин фарзанди ман «хайр» бошад- пас ба у шифо бидеҳ!
Пас аз он ки ман ин ҳолати тифлакро ба модараш гуфтаму он чи аз у шунидам ман аз палатаи 5-ум ба палатаи 6-ум даромадам. Модари он беморе ки дар он ҳучраи дигари буд бо доду фиғон маро пешвоз гирифт:
- Духтур! Ҳарорати бадани тифлаки ман 37.6 шудааст. Тезтар ягон кор кунед!
Ман ба у ҷавоб гуфтам ки:
- Ором бошед! Бубинед тифли ҳуҷраи 5 бударо ҳарорати баданаш 41 аст- аммо модари у сабру таҳаммул дорад ва Худовандро шукронаи беандоза мекунад!
Он чи ки аз он пас шуд маро ба ҳаячон овард. Ин ҳолатро ман дар 23 соли фаъолияти духтуриам надида будам. Пас аз ҳамаи он чи ки аз сари он тифли бечора гузашт- гурдаҳои у аз кор монд. Сипас у бемории вазнини мембранаҳои атрофи қафаси синаро аз сар гузаронд. Модари бечора дар ин 5 моҳ он қадар сабру таҳаммул ва «таваккул» дошт ки барои мо аҷоиб буд.
Охир ин ҷо сухан дар бораи кудаки 2 солае мерафт на калонсоле. Аммо меҳрубонии Аллоҳ интихо надорад. Тифл пас муддати дарозе пурра шифо ёфт ва мо уро аз шифохона ба хонаашон ҷавоб додем.
Аз байн 1.5 соли дигар гузашт пас аз он ки мо он тифлро ҷавоб додем. Боре ба ман як ҳамшираи шавкат гуфт ки бо ман як зану шавҳар бо ду кудак мехоҳанд вохуранд. Маълум шуд ки ин ҳамон модари «сабур» ва шавҳару фарзандонаш будаанд. Он тифлак акнун қариб 5 сола шуда буд ва дар бадану афти у нишонае аз бемори намоён набуд.
Ҳамроҳи волидайн як тифлаки 4 моҳае ҳам буд. Ман аз дидани онҳо сахт хурсанд шудам. Сипас аз падари тифл пурсидам:
- Ин чандум фарзандатон аст? 13-ум ё 14-ум! ( чун гумонам ин модар «серфарзанд аст ки ин қадар сабр мекунад).
У ба ман ҳайратовар нигаристу табассум кард ва гуиё ки мегуфт « Ё Аллоҳ! Доктор ту чи қадар бечораи»! Аммо пас аз табассум у гуфт:
- Ин тифлак дуюмин фарзанди мост- аммо оне ки шумо табобаташ кардед аввалине ки баъди 17 соли «безурриёти» ба мо Худованд ато фармуд!
Ин суханон дили маро решакан намуданд. Ман дигар тоқат накардам ва дар чашмони ман ашк ҷори шуд. Ман уро аз дасташ гирифтаму ба ҳуҷраи худ бурдам ва пурсидам:
- Ин зан кист- зани туст? Оне ки ин фарзанди ягонае ки 17 сол уро аз Худованд илтиҷо мекард бемориашро сабру таҳаммул дошт?
Медонед у ба ман чи гуфт? У ҷавоб гуфт ки:
-Ман ба ин зан 19 сол аст хонадорам ва дар ин солхо боре нашудааст ки у намозҳои нофилаи «дили шаб»-ро адо накарда бошад. Магар ки бо ягон сабаби «шариати». Ман дар ин қадар сол дар гуфтору аъмоли ин зан на дуруғу на ғайбату шикоят аз зиндагиро надидаам. Замоне ки ба хона бармегардам- у хурсандона табассумкунон маро пешвоз мегирад. У бисёр нек ба ман хизмат мерасонад ва ҳама аъмалашро бо меҳру муҳаббат ва аз «самими қалб» мекунад. Ва маро баъзан аз ин шармам меояд!
Ман ба он кас гуфтам:
- У ҳам ҳама ин аъмалҳоро аз ҷониби ту низ сазовор аст! (чун ин замони мо чунин занҳо камшуморанд).
Ва дар охир «АЛҲАМДУЛИЛЛОҲИ РАББИЛ ЪОЛАМИН»!
Аллоҳи Бузург дар «каломаш» дар сураи Бақара бар бандагон мефармояд:
155. Албатта, шуморо ба андаке тарс ва гуруснагиву бенавоӣ ва бемориву нуқсони дар маҳсулот меозмоем. Ва сабркунандагонро мужда деҳ.
156. Касоне, ки чун мусибате ба онҳо расид, гуфтанд:«Мо аз они Худо ҳастем ва ба ӯ бозмегардем».
157.Дуруд ва раҳмати Парвардигорашон бар онон бод, ки ҳидоятёфтагонанд.
\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\
Ъибрат:
Худованди Мутаъол аз замони офариниши инсон дар ин ҷаҳони зудгузар бандагонашро зери озмоиши хеш қарор додааст. Ӯ Таъоло инчунин роҳи ғолиб баромадан дар имтиҳон ва сазои касонеро, ки аз имтиҳон намегузаранд, нишон додааст. Албатта санҷиш бо роҳҳои гуногун хоҳад буд:
-якеро бо мусибат- дигареро дар хурсанди, якеро дар камбағали- дигариро дар молу давлат, якеро дар бемори- дигареро дар солими, якеро дар бе зурриёти(бе фарзанди) - дигареро бо фарзандон ва ғайра!
Аз ин хотир моро мебояд ҳамеша дар ҳама неъматҳо шукронаи неъматҳои Илоҳии дар ъамал на дар забон дошта бошем - ва дар ҳама мусибати бар сарамон меомада сабур,шакебо,пуртоқат ва ба Худо онро ҳавола дошта бошем.(чун ин модар):
Сабру зафар ҳар ду дӯстони қадимианд. Ба асари сабр навбати зафару пирузи аз ҷониби Аллоҳ бар бандагон ояд:
-«Сабр талх аст ва локин самараи ширин дорад».
Зиёнҳои молӣ ва ҷонӣ, аз даст додани азизон... ҳамаи инҳо лозимааш, таҳаммулу бурдборист. Дар тӯли таърих, бандагони хоси Аллоҳ, Анбиёву солиҳин, сахт мавриди озмоиш қарор гирифтаанд.
Иблис дар баробари Одам, Намрӯд дар баробари Иброҳим, Фиръавн дар баробари Мӯсо, Абӯҷаҳл дар баробари Муҳаммад (дуову дуруд ба у)... бинобарин ин тибқи суннат ва ҳикмати Илоҳӣ пас аз Анбиё (А) соири мӯминон нисбат ба дигар инсонҳо бештар мавриди озмоиши сахти Аллоҳ қарор мегиранд, ҳамон гунае, ки Расули гиромии Ислом мефармоянд:
-«Яъне, Анбиё аз ҳама зиёд зери ибтилову имтиҳон қарор мегиранд, баъд аз онҳо мисолиҳову мисолиҳо»".
Ба дурусти ки пас аз анбиё Худованд «бандагони хос»-и худро бо роҳҳои гуногун хоҳад санҷид. Ин модарро бубинед ки донист ки гар му канад, ру канад, доду фиғони беҳуда кунад- самарааш «ношукри»-и Худованд хоҳад шуд.
Пас у донист ки «оромиши дил»-ро дар намози «дили шаб» ва дуъои холис ба суи Аллоҳи Бузургу Тавоно хоҳад ёфт.. Он «ХОЛИҚЕ» ки ҳама неъмат аз ҷониби У-ст.
Зиёди мардумони мо имрузҳо гар мушкилу вазниние болояшон ояд ба чои он ки аз фармудаҳои Қур-ону суннат пайрави кунанд- даррав назди фолбину ҷодугарҳо, дуруғгую экстрасенсҳо ва сари қабри «азизони Худо» мераванд то мушкили худро осон намоянд- аммо ин ҳамон «щирку куфр»-и маҳзест ки Шайтони лаъин бо осони ба дили он бандагони аз дину эмон дур буда дохил месозад.
Аммо ин модар ки аз дину Имон бохабар буд зиёд ҳарф нагуфт- балки ба хонаи худ рафт то дар намозу дуъову зори аз Худованде ки ҳама неъмат аз ҷониби У-ст ба ягона фарзанд шифо хоҳад. Албатта Худованд он тифлакро каме сабуки медод ва боз ин бандаашро месанҷид:
-то 6-7 маротиба дили кучаки тифлакро аз кор боздошт. Бовар кунед гар дили мову шумо калонсолон 1-2 бор аз кор монад дигар дар бадани мо қувваву мадоре боқи нахоҳад монд- аммо ин тифлакро Худованд ба дуъои модараш ҳар бор ҷавоб мегуфт ва дили уро зинда мегардонид.
Ва боз модар «сабр»-у таҳаммулро пеша кард, тоъату ъибодату зори ба даргоҳи Худовандиро пеша кард- ва инак ҳам аз имтиҳони Илоҳи сарбаланд гузашт ва ҳам «дарахти сабраш» меваи босамаре насибаш кард: - оилаи хушу хурсанд ва неъматҳои бешумори Илоҳи.
Мӯминони намозгузор! Сабр дурахшандатарин хулқ ва хӯйи Қур-онист, ки дар ҷой ҷои Қурьон ба навъе мавриди инояти Парвардигор қарор гирифта аст. Бо таваҷҷӯҳ ба оёти Қурьонӣ метавон гуфт:
-волотарин ва болотарин дараҷаи диндорӣ «сабр» аст ва бузургтарин хосияти аҳли имон, сабр аст ва бандагони шоистаи Аллоҳ ба ҳар куҷо, ки расиданд, дар партави сабр будааст. Қурьон сабрро калиди некӣ ва дарвозаи хушбахтии дунё ва охират дониста аст.
Аллоҳи Мутаъол аҳли сабрро навиду башорат медиҳад ва мефармояд:
- «Яқинан шуморо бо чизе аз қабили тарсу гуруснагӣ ва коҳиши амволу ҷон ва меваҳо (маҳсулот ва фаровардаҳову тиҷорат) меозмоям ва ба шикебоён мужда бидеҳ». Бақара ояи 155]
Муаллиф: Фарида Афанасьева
23 апреля 17
Тарҷумаи банда!
Присоединяйтесь к ОК, чтобы подписаться на группу и комментировать публикации.
Нет комментариев