Այնպես ուզում եմ Այնպես եմ ուզում Անունդ թողնել Կեսգիշերային ավազի վրա, Որ լուսաբացին Նա արտացոլված լինի ցողերում, Մինչև քեզ հասնի Ձայնիս մշուշով պարուրված խոսքս… Ու ես փախչելով Հին լռությունից, Կընդունեմ իսկույն Սիրո հրամանն անխուսափելի:
Мы используем cookie-файлы, чтобы улучшить сервисы для вас. Если ваш возраст менее 13 лет, настроить cookie-файлы должен ваш законный представитель. Больше информации
Комментарии 89
Որ չըկաս արդեն, դարձել ես երազ,
Անդարձ ու անհաս, հեռո՜ւ և հեռո՜ւ…
Կապույտ երկնքի ոսկեղեն աստղեր,
Ձեր հեռվից դուք միշտ տեսնում եք նրան.
Ասացե’ք, արդյոք նա էլ թախծում էր
Արդյոք տրտում էր նա էլ ինձ նման:
Խորհրդագետնե’ր, դուք տեսնում եք միշտ,-
Արդյոք մենակ էր նա էլ ինձ նման,
Թե ընկեր գտած ժպտում էր անվիշտ,
Ե’վ փայփայում էր, և’ սիրում նրան:
Խորհրդագետնե’ր, դուք ժպտում եք լուռ,
Դուռ լուռ ժպտում եք իմ ցավի վրա,-
Նա քեզ մոռացած` վաղուց ամենուր
Ծաղրում է քո խենթ խոսքերը հիմա-
Այնպես եմ ուզում
Անունդ թողնել
Կեսգիշերային ավազի վրա,
Որ լուսաբացին
Նա արտացոլված լինի ցողերում,
Մինչև քեզ հասնի
Ձայնիս մշուշով պարուրված խոսքս…
Ու ես փախչելով
Հին լռությունից,
Կընդունեմ իսկույն
Սիրո հրամանն անխուսափելի:
Եվ արևը մի բուռ մոխիր կդառնա,
Բայց իմ սերը վախճան չունի, հուն չունի,
Նա հավերժ է, նա անշեջ է, նա անմահ…