МУАЛЛИФ ШАМСИНУР
9 - 10 - 11 - қисм
***
Моҳизарларни уйи, тунда кўчадан кириб келган қизини кўриб онаси қошларини чимирди.
—Алламаҳалда чиқма дегандим. Ҳеч қулоққа илмайсан.
Моҳизар онасига қараб синиқ жилмаяди. Кейин қўлида турган тошни бир четга улоқтирди.
—Буни нимага олиб келдинг?
—Она носингиз борми?
—Нима? - Назира опани асаби бузилади.
—Хумори тутяпти
—Бор йўқол хонангга кир.
Моҳизар тиржайганча ҳовли бурчагига ўтиб кетади. Онаси уф тортганча бориб дарвозани қулфлаб, хонасига кириб кетади. Моҳизар дарахт тагида бироз турдида, у ҳам хонасига йўл олди.
Туни билан тузук ухлаёлмаган қизни эрта тонгдан синглиси уйғотди.
—Эейй тур. Бор молга ўт териб кел. Онам эрталабдан қулоғимни еди. Тур дедим сенга
Моҳизар қайта кўрпага ўраниб олади. Гуламдон кўрпани тортиб олгач ноилож ўрнидаб туради.
—Қаққайиб турмасдан тез бўл. Сигирам мўўлаб эрталабдан хит қилди. Мен бормайман ўт тергани, Ҳаким кўрса айнимасин. Ўзи сенларни касофатингга эрсиз ўтмасам бўлгани.
Моҳизар имиллаб туриб юзини ювади. Қўлига ўроқни олганича далага чиқиб кетади. У уч тўрва ўт ўриб келди. Аммо синглиси кам деб қайта жўнатаверди.
—Бу кам, яна икки марта бориб кел. Кейин сенга янги кўйлагимни кийиб кўришга бераман.
—Аниқ берасанми?
—Ҳа фақат чўмилиб чиқасан кейин .
Моҳизар хурсанд бўлганча чопқиллаб кетади. Афсуски у ўт терадиган жойда яна Достон пайдо бўлганди.
—Сенга ёрдамга келдим.
—Тушингга кирдими?
—Йўғеэ уйим олдидан ўтасанку. Жуда қийналиб кетдинг. Бер ўроқни ўриб бераман.
—Йўқол.
Уларни гапларини Мирза билан қишлоқ сайрига чиққан Зариф эшитиб турарди. Мирза Зарифга жим ишорасини қилди. Кейин Моҳизарни кўрсатиб жинни ишорасини қилди. Зариф тушундим дегандек бош силкиди.
—Моҳиии нима бунча рўдапони кийиб олдинг?
—Ишлатилмаган мия қиммат туради деб бекорга айтишмаса керак. Айримлар фикрлашгаям эринишадида. Яп-янги ишлатилмаган мия сенда бор
—Нима?
Зариф қизни гапидан кулиб юборди. Зўрға оғзини ёпди.
—Бошингни уриб ёрмасимдан бор йўқол. Мен сенга кеча айтган эдим келма олдимга деб.
—Сенга ёрдам бермоқчиман ҳолос.
Достон Моҳизарнинг қўлини ушламоқчи бўлганида қиз ўроқ билан уни бошидан солди. Мирза шундан кейин улар томон яқинлашди.
—Моҳизар тинчлан, қўлингдагини ташла.
—Олиб кет бу тўнкани. Кечадан бери бошимни қотиради. Аҳмоқ экани пешонасига ёзилган. Яна ўзини ақлли деб ўйлайди.
10-қисм
—Достон тур ўрнингдан.
Мирза Достонни қўлидан ушлаб туришига ёрдам берди. Ўроқ тирнаган пешонасидан бироз қон чиққанди.
—Телбааа, буни шундай қолдирмайман.
Достон қизга ташланмоқчи эди , қаршисида шаҳарлик йигитни кўрди.
—Қоооч, қўшилма.
—Эркак киши ожизага қўл кўтармайди. Агар эркак эмасман десанг қочаман, - Зариф дадиллик билан сўзлади.
—Эеэ сени...
Достон Мирзани қўлини силтаб ташлаганча улардан узоқлаб кетди. Мирза уни ортидан қараб қўйдию, қизга қаради. Моҳизар бепарволарча қайта ўт ўришга киришганди. Йигитлар унга гапирмай қайта йўлларида давом этишди.
—Мирза нима бўлган бу аёлга?
—Аёлмас, биздан кичик.
—Йўғеэе, ҳазилашма.
—Зариф бу ҳазил эмас. Исми Моҳизар, сааал томи кетган, ёшлигида қаттиқ йиқилган музга дейишади. Яна ким билсин дейсан. Балки отасини гуноҳларини касри шу қизга ургандир. Қишлоқда бундай гаплар ҳам юради.
—Телба эмаску, ақли расо бу қизни. Ишлатилмаган мия деганига ҳалиям кулгим келяпти.
Мирза ҳам кулиб юборди.
—Тўғриси мен бу қизни телбавор қилиғини кўрмаганман. Мактабдаям доим бир четда юрарди. Уйида эса одам ўрнида кўришмайди. Лекин нега жинни дейишади билмайман.
—Қарааа олмазорни олмалари бунча мўл. Ҳосил зўр бўлган чоғи? - Зариф ғарқ пишган олмаларни кўриб ҳайратланиб гапирди.
—Бизни боғ бу, ёшлигим шу ерда ўтган. Юр дарахтдан олма териб еймиз. Узиб еггани гашти бошқа.
—Қани кетдик.
Йигитлар олмазор томонга қараб кетишди.
***
Кечки пайт, Салимни чойхонасида Достон бошлиқ бекорчилар карта ўйнашяпти.
—Достон анави ишинг нима бўлди?
Салим анави кунги гапга ишора қилди. Достон беихтиёр қўли билан тирналган пешонасини ушлади. Яхшиям вақтида чап берди. Бўлмаса чуқурроқ из қолармиди? Бу телба анча дадил экан. Кейинги сафар тавбасига таянтиради.
—Ҳа бўляптику. Ўзим вақтим бўлмай ташлаб қўйдим.
—Эҳтиёт бўл, қишлоқда қулоқ пайдо бўлган дейишяпти. Собит акани изидан тушишган экан.
Салим қишлоқдаги янгиликлардан гапирди.
—Йўғеэе, Собит ака сувдан қуруқ чиқади. Аввалам неча бор ўтириб келган. Унга қамоқхонаям ҳудди уйидек, - Холиқ гапга аралашди.
—Тўғри, Собит акани шу пайтгача ҳеч ким мушугини пишт деёлмаган. Ким жонидан тўйганки уни сотса?- Салим кўпчиликдан эшитган гапини айтди.
—Собит акани олдига манаман деган машиналарда одамлар келади, аммо унга қуллуқ қилишгани қилишган. Мен ҳайрон қолганим Собит ака бой эмас, яна арзирли касби бўлсаям майли эди. Бирор жойда айтарли ишлаган одаммас, - деди Достон.
—Достон сенам соддасанда ўзингча.
Йигитлар кулиб қўйишди.
11-қисм
—Қани картани ташлачи, бу гал кимни туширамиз? Ким тўларкан зиёфат пулини? - Холиқ шундай деганча картани қўлига олди.
***
Тун Моҳизар хонасида ёлғиз ўтирибди. Эшик очилиб онаси кириб келди.
—Эртага докторга боришинг керак.
—Нега?
—Сени аҳволингдан ташвишдаман.
—Керакмас бормайман. Менга уларнинг ғалати қараши ёқмайди.
—Гапимни эшитмадингми? Борасан, сен бормасанг сен учун нафақа беришмайди. Докторлар сени текшириб ҳулоса ёзиб бериши керак.
Онаси шундай деганча чиқиб кетди. Моҳизар яна осмонга тикилиб қарайди.
—Ой мени олдинга чақириб олсанг, мен ҳам сен каби ёлғизман.
Моҳизарни икки синглиси бирга ухлайди, аммо улар Моҳизар билан бирга ётишни исташмайди. Ўзларича ундан жирканишади. Буни бемалол ўзига ҳам айтишади. Моҳизар синглилларини эски кийимини кийиб юради доим. Янги кийим қачон олганини эслолмайди.
—Бир кун ҳаммаси яхши бўлади. Мен буни жуда яхши биламан. Аммо ўша кун... Ўша кун мени олдимда бирортангиз бўлмайсиз...
Моҳизар ўзига ўзи кўп бора гапириб ўтирарди.
***
Асила ўзига оро берган кўйи кўзгуга тикилиб турарди.
—Гўзал қизим, бугун қайнонанг келаман деган,- онаси келиб қизини елкасидан қучди.- Дарров катта қиз ҳам бўлиб қолдинг. Сени узатишни ўйласам...
Асила онасига ўгрилади.
—Ойиии , узоқмасу уйимиз, келиб тураман. Қайнонам жуда яхши аёл. Ҳозирдан ўз қизидек кўради.
—Зариф қайтмаптими ҳали?
—Эртага келади. Мен эса бир иккита келин кўйлаклар салонини мўлжал қилиб қўйдим. Келиши билан кўйлак танлагани борамиз.
—Бахтингни берсин болам, ёлғиз қизимсан.
—Ойи бахт доим мен билан. Биласизу чиройли қизман. Зариф мендақасини , бутун дунёни ахтарибам тополмайди.
Асила қадди қоматига термулганча ўзидан кўнгли тўлиб жилмайди.
—Мен ошхонага қарай унда, сен тезроқ мехмонхонага чиқиб бир кўздан кечир.
—Хўп ойи.
Асилаларни уйида Зарифни онаси келишига тайёргарлик авж палласида эди.
***
Эрта тонг, Моҳизарни онаси тоза кийимларни кийишини кутиб турибди.
—Гули қара опангга сочини тарасин.
—Рости ойи шуни сочидан безор бўлдим. Узунлиги етмагандек кесишга қўймайди, - Гуламдон норози тўнғиллади.
—Даданг гапиради, бўлмаса тагидан олиб ташардим.
—Сочимга ким қасд қилса ўзига ёмон бўлади. Аввал ҳам айтганман.
—Сен жим тур, сендан ким сўради? Бўлмаса ўзингни эплаб юр.
Гуламдон опасини сочини резинкага олиб, силтаганча ўрнидан турди.
—Мана бинойидек қиз бўлдинг.
—Бўлди кетдик, олдинга туш.
Моҳизар онаси билан докторга йўл олди. Шаҳар марказига боришдаям анча вақт машина кутиб қолишди.
—Ойи чарчадим. Нарёқда ўтириб турай.
—Мана тўхтади, чиқ машинага бориб тезроқ шу ишни битирайлик.
Давоми бор...
#телбатақдир
Присоединяйтесь к ОК, чтобы подписаться на группу и комментировать публикации.
Нет комментариев