МУАЛЛИФ ШАМСИНУР
7 - 8 - қисм
Моҳизар ойсиз осмонга термулиб турибди. Ҳаёлида тузук ўй фикр йўқ. Аммо ҳар гал уни камситишганида кайфияти тушиб кетади.
— Осмонга учиб кетсам... Ҳеч ким менга ета олмаса.
Мактаб вақтида ҳам уни доим турткилаб келишган. Охирги парта уни макони эди. Ўқитувчилар ҳам уни ажратиб қўйишар, шеърни ёдлаб келиб айтаман дегунича қўнғироқ чалинар ундан ҳеч ким сўрамасди ҳам. Бора-бора уни дарслардан кўнгли қолди. Ҳаттоки дафтар олиб бормайдиган бўлди. Ҳозир ҳам эски газеталарни очиб расмларини томоша қила кетди. Газетадаги расмлар уни жуда ҳам қизиқтирарди. Тунми- кунми фарқи йўқ, Моҳизар ташқарига чиқиб сайр қилаверарди.
Бугун ҳам одатдагидан кўра жуда кеч сайрга чиқди. Баъзан укаси уриб қамаб қўйса, баъзан у билан ҳеч кимни иши бўлмасди.
—Собит ака яна топиб беринг. Қанча кўп бўлса шунча кўп оламиз.
Моҳизар отаси ким биландир гаплашаётганига эътибор бермай деворни ортида сувга тикилиб турарди .
— Ҳозир биласан ҳамма ёқда ҳитлар юрибди. Топиш осон эмас. Лекин танишлар бор топиб бераман.
—Эеэ ака шу дангаллигизга беш кетаман. Топсангиз бўлди, пулидан хавотир олманг дарров «есс» қиламиз.
—Майли, ўзим телефон қиламан.
Суҳбат тугаб Собит акани суҳбатдоши кетди. Собит ака уйига кирди. Аммо Моҳизарни сезгани йўқ. Моҳизар дала томонга йўл олади. Осмонга тикилган кўйи ҳаёлларга чўмган. Далани бошига етмасдан ортидан илакишган одамни пайқамай қолмади.
—Моҳизар қалайсан?
Достон илжайганча қизга яқинлашди. Моҳизар эса доимгидек қарамади ҳам.
—Жуда зерикиб кетдим. Сен билан гаплашиб кетармиз десам, сенам жимсан. Бирор нима де, қара ҳеч ким йўқ. Рости бугун жуда хафаман.
—Шунга лойиқ иш қилдингми? - Моҳизар тилга кирди.
—Йўғеэе, хафа қилишдида. Онам уйланмасанг бўлмайди деяпти.
—Уйлан онангга ёрдамчи бўлади. Сенга эса энага .
Достон қизни гапига кулгуси келсаям ўзини босди. У ҳозир қизни чўчитиб юбормай режаси бўйича ҳаракат қилиши керак.
—Ёқадигани йўқда.
—Қишлоқ тўла қиз. Бирортасини уйига бор. Онангни айтганини қилмасанг сени яна хафа қилади.
8-қисм
—Моҳиии балки сен тегарсан?
Достонни гапидан Моҳизар таққа тўхтади. Кўзлари ғалати кўринишга кирди.
—Ёмон ҳазил қилдинг.
—Ҳазилмас бу. Қара чиройлисан. Қоматинг келишган. Бошқа қизлардан қаеринг кам?
—Кет, мен билан бирга юрма.
—Моҳииии гапим чин.
Моҳизар ерга қаради. Оёқ остидан тош олиб Достонга қараб улоқтирди. Яна ва яна тош олиб ота бошлади. Достон чап бера, бера узоқлашди.
—Барибир сўзимдан қайтмайман.
Моҳизар йигитга қарамай йўлида давом этди. Қўлида катта тош ушлаб олганча кетарди.
Достон қизни қилиғидан кулганча ортига бурилиб кетди.
—Бошланишига бўлади. Бу телбани кимам ортидан сўрарди. Уйидагилари безор бўлса. Татиб кўрсам ёмон бўлмайди.
***
Фотиҳа тўйи ўтганидан кейин йигитлар яна бир кунга бошлиқдан руҳсат олишди.
—Мирза даданг фермер эканини айтмагансан ҳеч.
—Тўғриси мақтангим келмасди.
—Шу феълингга беш кетаманда.
—Эртага сенга қишлоғимизни кўрсатаман. Бугун жуда чарчадим.
—Мирза лекинчи ошни боплашибди. Анчадан бери бунақа ош емагандим.
—Амаким шунақа шеф повар. Оддий макаронни ҳам жааа тобида пиширади. Маза қилиб ейсан.
—Шу ҳислатлари сенга ўтмаптида, квартирангга мехмонга борардим.
Йигитлар кулишганча уларга тўшалган кўрпачаларга чўзилишди.
—Мана ҳаёт мазаааа. Энди мириқиб ухласак ҳам бўлади.
Лекин Зарифни телефони жиринглаб кўтаришга мажбур бўлди. Қўнғироқ қилаётган Асила эди.
—Аллоооо.
Қизнинг нозланиб гапирган овози эшитилди. Мирза ҳалал бермай дея хонадан чиқиб кетди.
—Асила яхшимисан?
Зариф бир кунлик айрилиқда қизни соғинганини ҳис қилди.
—Ёмонман. Сизни соғиндим ахир.
—Мен қишлоқдаман. Индин куни қайтамиз.
—Ойингиз эртага совчиликка келар эканлар. Бугун қўнғироқ қилгандилар.
Зариф ўрнидан туриб кетди. Бу гап унинг учун кутилмаган бўлди.
—Нима?
—Ўзимам ҳайрон қолдим. Бирдан айтиб қолдилар. Дўсти уйланяпти, уни ҳам уйлантирмасак бўлмайди дедилар.
—Ҳм яхши.
—Зариф хурсандмасмисиз?
—Йўғеэ нега унақа дейсан? Фақат ҳайрон қолдим. Менга айтмагандилар.
—Сюрприз қилиш истагида бўлгандирлар.
—Балки. Аси эртага телефон қиламан. Мирза мени безовта қилмай деб чиқиб кетди. Чарчаган, тушунасанку.
—Хўўп кутаман.
Зариф ўйга толди. Асилани ёмон кўрмайди. Яхши кўради. Охирги вақтлар нимадир бўлди ораларида. Балки Асила Зариф билан квартирага боргани бунга сабаб бўлдими? Йигитнинг ўтли бўсаларига ўзини тутиб берганидан кейин бу ҳолат юз берди. Зариф қизиқиш устунлик қилиб қизга интилиб кейин уни забт этиб , қизиқиши сўндими? Ўзи билолмади. Неча бор квартирага бориб ахлоқ доирасидан чиқишсада, охирида ўзларини тутиб қолишарди. Зариф эса бу ҳолни оддий ҳолдек қабул қилар, гўёки шундай бўлиши керакдек. Лекин ўша орадан «нимадир» ўзгарганини ҳамон билганича йўқ. Билгани аввалгидек эмас бари.
Давоми бор...
#телбатақдир
Присоединяйтесь к ОК, чтобы подписаться на группу и комментировать публикации.
Нет комментариев