**************************
ՆԱՌ- Ծնվել և ապրում է․․․
Ծաղկաքաղ անձնական օրագրից /1986-1996/
***
Երկու աչքեր` կապույտ,
Երկու ունքեր` կամար,
Ուրվագծված են դեմքիդ,
Հատուկ ինձ համար:
Եվ ես սիրում եմ քո, այդ աչքերը կապույտ,
Որ անմեղ են, թախծոտ ու անլուր,
Եվ ունքերդ` կամար, և այտերդ` կարմիր,
Որ կարմիր են ինչպես հասած մի նուռ:
Եվ ես սիրում եմ քո նուռ այտերը` կարմիր,
Եվ աչքերդ կապույտ, և ունքերդ` կամար,
Եվ շուրթերդ ներկած, ներկած գույնի կարմիր,
Որ ներկել ես հատուկ ինձ համար:
Եկ համբույրով մաքրեմ, քո շուրթերը ներկված,
Քո շուրթերը ներկված, ներկված գույնի կարմիր,
Ես քեզ իմ գիրկն առնեմ, քեզ գրկիս մեջ քամեմ,
Եվ մաքրված քո շուրթերից, կրկին համբյուր քաղեմ:
ՆԱՌ - 1986թ
***
Դու զույգ աչքեր ունես ծավի,
Ով քեզ տեսնի, նա քեզ իսկույն կծարավի,
Քեզ տեսնողը չի դիմանա,
Կբռնկվի, հուր կդառնա:
Ով համբյուրիդ արժանանա,
Անուշ վարդի բույր կդառնա:
Ով քո գրկին արժանանա,
Թող նա կյանքով հավերժանա,
Աչքս քեզնից ո՞նց կշտանա
Իմ ծարավը ո՞նց հագենա:
ՆԱՌ - 1987թ.
***
Լուրթ աչքերիդ նայելով,
Հայտնվում եմ պառնասում,
Իմ սիրո առաջին թոթովանք,
Դու՝ իրարանցում։
ՈՒնքերդ լուսնի են նման,
Աչքորդ՝ արևի,
Իմ սիրտը քեզնից է միայ,
Սպասում բարևի։
ՆԱՌ - 1987թ
***
Ծխում եմ, ծխում
Եվ ծխախոտի քուլաների մեջ
Ես քո պատկերն եմ նշմարում անվերջ։
Եվ քո պատկերը այդ քուլաներից,
Դանդաղ քայլերով մոտենում է ինձ,
Ինչպես արևը ամպերի միջից։
Միթե՞ գեղեցիկ պահ կա սրանից։
ՆԱՌ - 13․06․1987
***
Եղանակի պես փոփոխական էր քո սերը կարծես,
Գարնան պես եկավ՝ գեղեցիկ, պայծառ,
Եվ իմ սերն իսկույն տերևակալեց,
Լավ հասունացավ, բողբոջներ տվեց։
Եվ այն էր, ծաղիկ էր ուզումբացվել մի չքնաղ,
Հանկարծ քո սերը շոգ ամառ դարձավ։
Եվ այրեց սերս, մոխիր դարձրեց,
Կանաչ տերևներս անգութ չորացրեց։
Եվ աշնան փոխվեց քո սերը լրիվ,
Քամու պես եկավ ու տվեց ցրիվ։
Նուրբ տերևներս, սուրբ բողբոջներս,
Իմ անմեղ սերս քշեց նա տարավ,
Այստեղ էլ իսկույն ձմեռը հասավ,
Եվ այս խենթ սերս պատմություն դարձավ։
ՆԱՌ - 28․06․1990
Ինչու՞
Ինչու՞ է այսպես, ինչն է պատճառը,
Ինչու՞ է դարձել շաքարը՝ դառը,
Ինչու՞ է չորը թրջվել այսքան,
Ինչու՞ է ինչուն դարձել բնական։
Ինչու՞ է կյանքը այսքան տաղտկացել,
Եվ ինչու՞ ճիշտը կեղծիք է դարձել,
Ինչու՞ է երգը մեզ աղմուկ թվում,
Ինչու՞ է ինչուն, ինչուներ ծնում։
Ինչու՞ է այսպես, ի՞նչն է պատճառը,
Ինչու՞ է այսպես ամեն ինչ խառը,
Ինչու՞ է այսպես, ինչու՞մն է բանը,
Ինչու՞ ինձ կպավ այս ինչու՞ բառը։
ՆԱՌ - 06. փետրվարի 1992թ
ՍԵՐ
Սե°ր, թեև ձեռքերդ ինձ շատ են ճանկռել,
Ու խոր սպիներ թողել իմ սրտին,
Սակայն խենթի պես , ես քեզ եմ ձգտել,
Ու չեմ խրատվել կրկին ու կրկին:
Դու մի կախարդիչ լույս լինես ասես,
Իսկ ես մի թիթեռ, շուրջդ պտտվում,
Եվ ամեն անգամ քեզ մոտենալիս,
Թևերս եմ այրում ու ցած շպրտվում:
Սե°ր…
Դու ու՞մ չես այրել, քո թեժ կրակով:
ՆԱՌ - 1992 թ․
ԽՈՍՏՈՎԱՆՈՒԹՅՈՒՆ
Քո ոտքերի ձայնից խուլերն արթնացան,
Երբ եկար, քեզ առաջինը նկատեցին կույրերը,
Քո փայլից արձանները ջերմացան,
Եվ բարևդ առան համրերը։
Իսկ ես, որ մարդ եմ կատարյալ,
Որ զգում եմ, և տեսնում, և լսում։
Ակամա դարձել եմ բանտարկյալ,
Քո սուրբ էության կարցերում։
ՆԱՌ - 17․02․93թ․
Տետրակ~ս… տետրա~կս…
Ես պետք է հուշագրեմ այնտեղ,
Որ մարդ կարող է ժպտալ…
և ժպտալ- և սրիկա լինել:
<<Շեքսպիր>>
Զուր մի խաղա, ես զգում եմ,
որ քո սերը վաղուց մարել է արդեն,
Խորհուրդ կտամ, որ կեղծության քողը ընդմիշտ նետես դեն,
Ինչպես խաղաս միևնույնն է, ինձ չես կարող դու խաբել,
Ես շատ հեշտ եմ կարողանում, չարը-չարությունից,
պաչը-համբույրից զատել:
Զուր մի երդվիր
Ամեն տեսակ, երդումները միջնորդներ են խորամանկ,
Անկեղծ սերը, տարբերվում է, հրապույրներից սնանկ,
Անկեղծ սերը կարիք չունի ոչ մի տեսակ միջնորդի,
Թե սեր չկա, երդումները դեր են տանում կավատի:
Զուր մի խաղա, ես զգում եմ,
որ քո սերը վաղուց մարել է արդեն,
Խորհուրդ կտամ, որ կեղծության քողը ընդմիշտ նետես դեն,
Ինչպես խաղաս միևնույնն է, ինձ չես կարող դու խաբել,
Ես շատ հեշտ եմ կարողանում, չարը-չարությունից, պաչը-համբույրից զատել։
ՆԱՌ -1994թ․
***
Անչափ տարբեր է ճաշակը մարդկանց
Եվ դրա համար բնությունն անթիվ գանձեր է ծնել,
Մեկը արծաթ-ոսկով է հարբած,
Մյուսին չքնաղ վարդն է հմայել:
Մեկը երկնքի աստղերն է տենչում,
Մյուսին ծովերի մարգարիտը գերեց,
Բայց այս բազմաթիվ գանձերի փնջում,
Ամենից շատը սիրտս քեզ սիրեց:
ՆԱՌ -1995թ
ԳԼՈՒԽԳՈՐԾՈՑ
ԳԼՈՒԽ 1
Դեռ էն գլխից գլխիս խելք չթողիր,
Խելքս առար տարար,
Դեռ էն գլխից գլխիս օյին բերիր,
Երբ ափս ձեռքդ առար:
ԳԼՈՒԽ 2
Դեռ էն գլխից գլխի ընկա,
Որ էն գլխեն իմաստ ունիս,
Դեռ էն գլխից գլխի ընկա,
Որ խելքն առար իմաստունիս:
ԳԼՈՒԽ 3
Դեռ էն գլխից հետդ գլուխ դրի,
Ու փորձեցի քեզնից գլուխ հանել,
Բայց ոտքից գլուխ այնպես մաշվեցի,
Որ գլուխս գլխիս գլխացավանք է դառել:
ՎԵՐՋԻՆ ԳԼՈՒԽ
Դե գլուխ, գլուխդ բարձրացրու ու տես գլխիդ ինչ է եկել…
http://news.am/arm/news/199036.html
Присоединяйтесь к ОК, чтобы подписаться на группу и комментировать публикации.
Нет комментариев