Қиёмат кунида, шак-шубҳасиз, ажр-савобларингизни тўлиқ оласизлар. Шундай экан, ким дўзахдан четлатилиб, жаннатга киритилса, (бахт-саодатга) эришиши аниқ. Бу дунё ҳаёти алдовчи матодир” (Оли Имрон сураси, 185-оят).
Ҳар бир тирик жонзот ўлим таъмини тотади. Шоҳ ҳам, гадо ҳам вақти-соати етиб, дунёни тарк этади. Бу – Аллоҳ белгилаб қўйган қонун. Ўлимни мол-дунё, мансаб-мартаба ёки обрў-эътибор билан қайтариб бўлмайди. Ажални кечиктириш, сал ортга суриш имкони йўқ. Ризқ-насибаси тугагач, фоний дунёни тарк этиш ҳар бир банданинг тақдирига битилган.
Бошқа оятда шундай дейилган: “Қаерда бўлмангиз, ҳатто мустаҳкам қалъалар ичида бўлсангиз ҳам, ўлим сизларни топиб олади” (Нисо сураси, 78-оят).
Инсонни ўлимдан ҳеч нарса тўсолмайди. Қасрлару саройлар, куну тун қошида гирди капалак минглаб хизматкорлар ҳам уни ўлим чангалидан қутқариб қололмайди. Ажал бандани қаердан бўлса ҳам топади. Аллоҳдан бошқа ҳеч ким боқий (мангу) қолмайди.
Присоединяйтесь к ОК, чтобы подписаться на группу и комментировать публикации.
Нет комментариев