Етти оятдан иборат бу сура Маккада нозил бўлган. У «Фотиҳа», яъни «Очувчи сура» деб
аталади. Қуръондаги сураларнинг жойлашиш
тартибида аввалги ўринда тургани ва қисқа
бўлишига қарамасдан Қуръоннинг асосий
маъно-моҳиятини ўзида мужассам этгани учун
ҳам у Қуръон мазмунини «Очувчи» деб номланган. Бу сурада ягона Аллоҳга бўлган эътиқод, Унинг ўзигагина ибодат қилиш, охират куни
борлигига ишониш, ёлгиз Аллоҳнииг ўзидан
мадад-ёрдам сўраш, ҳақ дин ва тўғри йўлни
Унинг ўзигина кўрсата олишига иймон
келтириш каби Ислом динининг асосий
талаблари ўз аксини топган. Шунинг учун бу сурани «Уммул-Қуръон» — «Қуръоннинг онаси
— асли» деб ҳам атайдилар. 1. Меҳрибон ва раҳмли Аллоҳ номи билан (бошлайман). 2-3-4. Ҳамду сано бутун оламлар Хожаси, Меҳрибон ва Раҳмли, жазо (қиёмат) кунининг
Эгаси — Подшоҳи бўлмиш Аллоҳ учундир. И з о ҳ. Мақтов-олқишга ҳақдор бўлиш учун башар оламига подшоҳ бўлишнинг ўзигина
кифоя қилмайди. Балки коинотдаги барча
сайёралар ва улардаги бор жонли-жонсиз
мавжудотн...ЕщёЕтти оятдан иборат бу сура Маккада нозил бўлган. У «Фотиҳа», яъни «Очувчи сура» деб
аталади. Қуръондаги сураларнинг жойлашиш
тартибида аввалги ўринда тургани ва қисқа
бўлишига қарамасдан Қуръоннинг асосий
маъно-моҳиятини ўзида мужассам этгани учун
ҳам у Қуръон мазмунини «Очувчи» деб номланган. Бу сурада ягона Аллоҳга бўлган эътиқод, Унинг ўзигагина ибодат қилиш, охират куни
борлигига ишониш, ёлгиз Аллоҳнииг ўзидан
мадад-ёрдам сўраш, ҳақ дин ва тўғри йўлни
Унинг ўзигина кўрсата олишига иймон
келтириш каби Ислом динининг асосий
талаблари ўз аксини топган. Шунинг учун бу сурани «Уммул-Қуръон» — «Қуръоннинг онаси
— асли» деб ҳам атайдилар. 1. Меҳрибон ва раҳмли Аллоҳ номи билан (бошлайман). 2-3-4. Ҳамду сано бутун оламлар Хожаси, Меҳрибон ва Раҳмли, жазо (қиёмат) кунининг
Эгаси — Подшоҳи бўлмиш Аллоҳ учундир. И з о ҳ. Мақтов-олқишга ҳақдор бўлиш учун башар оламига подшоҳ бўлишнинг ўзигина
кифоя қилмайди. Балки коинотдаги барча
сайёралар ва улардаги бор жонли-жонсиз
мавжудотнинг ҳаммаси устидан илму ҳикмат ва
раҳм-шафқат билан эгалик қиладиган, бундан
ташқари, охиратдаги ҳисоб-китоб кунида ҳам ягона подшоҳ бўлган Аллоҳ таолониг Ўзигина
ҳамду санога лойиқ зотдир. 5. Сенгагина ибодат қиламиз ва Сендангина мадад сўраймиз. И з о ҳ. Яъни, Сендан ўзганинг олдида бошимизни эгмаймиз ва Сендан ўзгага ёрдам
сўраб илтижо ҳам қилмаймиз. 6-7. Бизларни, ғазабга дучор бўлмаган ва ҳақ йўлдан тоймаган зотларга инъом қилган
йўлинг бўлмиш — Тўғри йўлга йўллагайсан. И з о ҳ. Мазкур зотлар — барча пайғамбарлар, ҳақиқий иймон-эътиқод
эгалари ва ўз ақидалари йўлида жонларини
фидо қилган кишилардир.
Мы используем cookie-файлы, чтобы улучшить сервисы для вас. Если ваш возраст менее 13 лет, настроить cookie-файлы должен ваш законный представитель. Больше информации
Комментарии 1
аталади. Қуръондаги сураларнинг жойлашиш
тартибида аввалги ўринда тургани ва қисқа
бўлишига қарамасдан Қуръоннинг асосий
маъно-моҳиятини ўзида мужассам этгани учун
ҳам у Қуръон мазмунини «Очувчи» деб номланган. Бу сурада ягона Аллоҳга бўлган эътиқод, Унинг ўзигагина ибодат қилиш, охират куни
борлигига ишониш, ёлгиз Аллоҳнииг ўзидан
мадад-ёрдам сўраш, ҳақ дин ва тўғри йўлни
Унинг ўзигина кўрсата олишига иймон
келтириш каби Ислом динининг асосий
талаблари ўз аксини топган. Шунинг учун бу сурани «Уммул-Қуръон» — «Қуръоннинг онаси
— асли» деб ҳам атайдилар. 1. Меҳрибон ва раҳмли Аллоҳ номи билан (бошлайман). 2-3-4. Ҳамду сано бутун оламлар Хожаси, Меҳрибон ва Раҳмли, жазо (қиёмат) кунининг
Эгаси — Подшоҳи бўлмиш Аллоҳ учундир. И з о ҳ. Мақтов-олқишга ҳақдор бўлиш учун башар оламига подшоҳ бўлишнинг ўзигина
кифоя қилмайди. Балки коинотдаги барча
сайёралар ва улардаги бор жонли-жонсиз
мавжудотн...ЕщёЕтти оятдан иборат бу сура Маккада нозил бўлган. У «Фотиҳа», яъни «Очувчи сура» деб
аталади. Қуръондаги сураларнинг жойлашиш
тартибида аввалги ўринда тургани ва қисқа
бўлишига қарамасдан Қуръоннинг асосий
маъно-моҳиятини ўзида мужассам этгани учун
ҳам у Қуръон мазмунини «Очувчи» деб номланган. Бу сурада ягона Аллоҳга бўлган эътиқод, Унинг ўзигагина ибодат қилиш, охират куни
борлигига ишониш, ёлгиз Аллоҳнииг ўзидан
мадад-ёрдам сўраш, ҳақ дин ва тўғри йўлни
Унинг ўзигина кўрсата олишига иймон
келтириш каби Ислом динининг асосий
талаблари ўз аксини топган. Шунинг учун бу сурани «Уммул-Қуръон» — «Қуръоннинг онаси
— асли» деб ҳам атайдилар. 1. Меҳрибон ва раҳмли Аллоҳ номи билан (бошлайман). 2-3-4. Ҳамду сано бутун оламлар Хожаси, Меҳрибон ва Раҳмли, жазо (қиёмат) кунининг
Эгаси — Подшоҳи бўлмиш Аллоҳ учундир. И з о ҳ. Мақтов-олқишга ҳақдор бўлиш учун башар оламига подшоҳ бўлишнинг ўзигина
кифоя қилмайди. Балки коинотдаги барча
сайёралар ва улардаги бор жонли-жонсиз
мавжудотнинг ҳаммаси устидан илму ҳикмат ва
раҳм-шафқат билан эгалик қиладиган, бундан
ташқари, охиратдаги ҳисоб-китоб кунида ҳам ягона подшоҳ бўлган Аллоҳ таолониг Ўзигина
ҳамду санога лойиқ зотдир. 5. Сенгагина ибодат қиламиз ва Сендангина мадад сўраймиз. И з о ҳ. Яъни, Сендан ўзганинг олдида бошимизни эгмаймиз ва Сендан ўзгага ёрдам
сўраб илтижо ҳам қилмаймиз. 6-7. Бизларни, ғазабга дучор бўлмаган ва ҳақ йўлдан тоймаган зотларга инъом қилган
йўлинг бўлмиш — Тўғри йўлга йўллагайсан. И з о ҳ. Мазкур зотлар — барча пайғамбарлар, ҳақиқий иймон-эътиқод
эгалари ва ўз ақидалари йўлида жонларини
фидо қилган кишилардир.