Абу Ҳурайра розийаллоҳу анҳу Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва салламдан ривоят қилади: “Аллоҳ кимга бир неъмат берган бўлса, бас, Аллоҳга ҳамд айтишни кўпайтирсин! Кимнинг гуноҳлари кўпайиб кетса, Аллоҳга истиғфор айтсин! Кимнинг ризқи кечикса, бас, “лаа ҳавла ва лаа қуввата иллаа биллаҳ”ни кўп айтсин!” (Имом Табароний “Кабийр”да ривоят қилган).
Ушбу ҳадис ўзидан олдинги ривоятга ўхшаб кетади. Фақат буниси бошқача сийғада келтирилган.
“Аллоҳ кимга бир неъмат берган бўлса, бас, Аллоҳга ҳамд айтишни кўпайтирсин!”
Юқоридаги ҳадисда “кимга Аллоҳ бир неъмат берса, бас, Аллоҳга ҳамд айтсин!” дейилган бўлса, бунисида эса “ҳамд айтишни кўпайтирсин!” дейилмоқда. Демак, ҳамд айтишдан мурод, бирон неъматга эришгач, кўп бора Аллоҳга ҳамд, мақтов ва санолар айтиш экан.
“Кимнинг гуноҳлари кўпайиб кетса, Аллоҳга истиғфор айтсин!”
Чунки истиғфор айтиш гуноҳларнинг ювилишига сабаб бўлади.
Одатда, қалби пок инсон ожизлик қилиб, бирон гуноҳ иш қилса, ўзини ноқулай ҳис қила бошлайди. Сабаби унинг қалби қорайган бўлади. Ривоятларнинг бирида истиғфор айтиш қалбни чароғон қилиши айтилган. Шу сабаб ҳам, гуноҳ қилган банда айбини тан олиб, Аллоҳга истиғфор айтади ва У Зотдан гуноҳларини кечиришини сўраб дуо қилади.
“Кимнинг ризқи кечикса, бас, “лаа ҳавла ва лаа қуввата иллаа биллаҳ”ни кўп айтсин!”
Юқорида келган ҳадиси шарифда “кимнинг бошига бирон кулфат тушса, бас, “лаа ҳавла ва лаа қуввата иллаа биллаҳ” десин!” дейилган эди. Бу ривоятда банданинг ризқи кечикканда, унга мазкур калималарни кўп айтиш тавсия қилинмоқда. Бундан хулоса қилиб айтиш мумкинки, банда бирон мусибатга йўлиқиб, қийин аҳволга тушиб қолганда, хусусан қарздор бўлиб қолганида, ризқининг келиш муддати кечикиб, моддий ҳолати оғирлашганида, “лаа ҳавла ва лаа қуввата иллаа биллаҳ” калимасини кўп такрорласа, Аллоҳ унга нажот беради ҳамда уни турли хил қийинчилик ва ташвишлардан халос этади!!! “Ётадиган пайт юз марта Ихлос сурасини ўқиган одам Жаннатга киради.” (Термизий)
“Бомдод намозидан кейин ўн бир марта Ихлос сурасини ўқиган одамга Жаннатдан бир сарой берилади.”(Хараити)
“Бомдод намозидан кейин Ихлос сурасини ўн икки марта ўқиган одам Қуръони каримни тўрт марта хатм этгандай савобга қовушади.” (Баззор)
“Тонгда ва шомда уч марта Ихлос ва муавиззатайн (Фалақ, Нос)ни ўқиш бало-қазо ҳамда қийинчиликлардан сақлайди.” (Термизий)
“Уйга кираётганида Ихлос сурасини ўқиган киши камбағалчилик кўрмайди.” (Т.Куртубий)
“Ихлос сурасини ўқиган мусулмонга Жаннат вожиб бўлади.”(Насоий)
“Кимки сафарга чиқишда 11 марта Ихлос сурасини ўқиса, Аллоҳу таоло у сафардан қайтиб келгунча унинг уйини муҳофаза қилади.” (И.Нажжор)
“Арафа куни (барчасини бисмиллоҳ билан бошлаб) минг марта Ихлос сурасини ўқиган одамнинг бутун гуноҳлари кечирилади ва барча дуолари қабул бўлади.” (Абушшайх)
“Минг марта Ихлос сурасини ўқиган одам ўзини Аллоҳу таолодан сотиб олган бўлади.” (Рафий) “Жума намозидан кейин етти марта Ихлос, Фалақ ва Нос сураларини ўқиган одам бир ҳафта бало-қазодан ҳамда ёмон ишлардан ҳимояланган бўлади.” (Сунний)
“Ётадиган маҳал Фотиҳа ва Ихлос сурасини ўқиган ўлимдан бошқа бутун нарсаларнинг зиёнидан омон бўлади.”(Ибн Абдилбарр)
“Уч нарсани ишлаган одам Жанатга хоҳлаган эшигидан киради: Қул ҳақини ўтаган, ҳар намоздан кейин 11 марта Ихлос ўқиган, жонига қасд қилган қотилини кечириб ўлган одам.”(Бариқа)
“Ҳеч кимнинг жонига, мол-мулкига, ор-номусига тегмай, шароб каби ичкиликлардан сақланиб, Ихлос сурасини юз марта ўқиган одамнинг эллик йиллик гуноҳлари кечирилади.”(Байҳақий)
“Эллик марта Ихлос сурасини ўқиганнинг эллик йиллик гуноҳлари кечирилади.” (Даримий)
“Жума намозидан кейин етти марта Ихлос, Фалақ, Нос сураларини ўқиган кимсани Аллоҳу таоло келаси жумагача ёмонликлардан сақлайди.”(Ибн Сунний)
Присоединяйтесь к ОК, чтобы подписаться на группу и комментировать публикации.
Нет комментариев