წმიდა მღვდელთმთავარი ეგნატე ბრიანჩანინოვი (კავკასიისა და შავი ზღვის ეპისკოპოსი 1807-1867).
"საცდურთა მომრავლების გამო, მათი საყოველთაობისა და ბატონობის გამო, მთელი კაცობრიობის მიერ სახარებისეული მცნებების დავიწყებისა და უგულვებელყოფის გამო, სულის გადარჩენის მსურველისათვის, აუცილებელია ადამიანთა საზოგადოებისაგან ჩამოშორება და გარეგანი და შინაგანი განმარტოება. მადლმოსილ ხელმძღვანელთა გამოლევის გამო, ეშმაკის ხიბლით მოტყუებულ ცრუმოძღვართა მომრავლების გამო, რომლებიც მთელ მსოფლიოს სიცრუისაკენ მიაქანებენ, აუცილებელია უზუსტესი ცხოვრება სახარების მცნებების მიხედვით, აუცილებელია ლოცვის ტირილთან შეერთება საკუთარი თავისა და მთელი კაცობრიობის გამო, აუცილებელია სიფრთხილე, რომ არ გაგვიტაცოს გაცხარებამ, როდესაც ადამიანი ფიქრობს მხოლოდ ადამიანური ძალებით აღასრულოს ღვთის საქმე, მოქმედი და თავისი საქმის აღმასრულებელი - ღმერთის გარეშე. ხსნის მსურველმა გადაირჩინოს თავისი სული - ნათქვამია ქრიტიანთა ნარჩენისათვის, ნათქვამია სულიწმიდის მიერ. იხსენი შენი თავი! ნეტარი იქნები, თუ იპოვი ერთ ერთგულ თანამშრომელს ხსნის საქმეში - ჩვენს დროში ეს არის უდიდესი და იშვიათი ღვთის ნიჭი. გაფრთხილდი, როცა გსურს მოყვასის გადარჩენა, რათა მან არ ჩაგითრიოს დამღუპველ უფსკრულში. უკანასკნელი კი ყოველწუთას ხდება. განდგომილება დაშვებულია ღვთისაგან: არ შეეცადო მის შეჩერებას შენი უძლური ხელით. თავად განერიდე განდგომილებას და თავი დაიცავი მისგან, და ეს საკმარისია შენთვის. გაეცანი დროის სულს, შეისწავლე იგი, რათა შეძლებისდაგვარად თავიდან აირიდო მისი ზემოქმედება. “ახლა თითქმის აღარ არის ჭეშმარიტი ღვთისმოსაობა, - ამბობს წმიდა მღვდელთმთავარი ტიხონი ჯერ კიდევ ასი წლის უკან - ახლა მხოლოდ თვალთმაქცობაა.” (ტომი14, წერილი 13). გეშინოდეს თვალთმაქცობისა - პირველ რიგში საკუთარ თავში, შემდეგ - სხვებში; სწორედ იმიტომ გეშინოდეს, რომ იგი დროის ხასიათშია და შეუძლია დაასნეულოს ნებისმიერი, ფუქსავატი (არასერიოზული) ქცევისაკენ უმცირესი გადახრის შემთხვევაშიც კი. არ იმოღვაწეო ადამიანთა დასანახად, არამედ საიდუმლოდ შენი ხსისათვის ღვთის წინაშე და განიწმიდება შენი ქცევა თვალთმაქცობისაგან. არ გაასამართლო (განიკითხო) მოყვასი, არამედ ღმერთს გადაეცი მათზე სამსჯავრო, და განიწმიდება შენი გული თვალთმაქცობისაგან. დევნე თვალთმაქცობა შენში, გამოაძევე იგი შენგან, განერიდე მისით დაავადებულ მასებს, რომლებიც შეგნებულად და გაუცნობიერებლად მოქმედებენ მისი მიმართულებით, რომლებიც ღმერთისადმი მსახურებით ფარავენ (ნიღბავენ) წუთისოფლის მსახურებას, დროებით სიკეთეთა ძიებას, მარადიულ სიკეთეთა ძიებით, რომლებიც წმიდანობის ნიღბით ფარავენ მანკიერ ცხოვრებასა და სულს, რომელიც მთლიანად ვნებებსაა მიცემული.”
წმიდა მღვდელთმთავარი ეგნატე ბრიანჩანინოვი. (“მამათანი” - “Отечник”, დასკვნა. გვ.634-635).
წმიდა მღვდელთმთავრის ეგნატე ბრიანჩანინოვის ეს სიტყვები წარმოადგენს მთელი წიგნის (რომელშიც აღწერილია ძველი, უმეტესად ეგვიპტელი, წმიდა მამების ცხოვრება და სწავლება) დასკვნას, ანუ მთავარს ამ წიგნიდან. წმიდა ეპისკოპოსის ამ სიტყვებით სულიწმიდა გვმოძღვრავს ჩვენ - ბოლო ჟამის ქრისტიანებს, თუ როგორ უნდა მოვიქცეთ, რომ გადავირჩინოთ სულები ჩვენს უმძიმეს - ანტიქრისტეს წინა დროში. ამ დროის შესახებ თქვა თავად უფალმა: “ვინაიდან აღდგებიან ცრუქრისტენი და ცრუწინასწარმეტყველნი და მოახდენენ დიდ სასწაულებს და ნიშნებს, რათა რჩეულნიც შეაცდინონ თუ შეძლებენ.” (მათ.24,24). ჭეშმარიტი ქრისტიანობა განსაზღვრულია თავად ქრისტეს მიერ: “იტვირთეთ ჩემი უღელი და ისწავლეთ ჩემგან, ვინაიდან მე მშვიდი და გულით მდაბალი ვარ.” (მათ.11,29). დღევანდელი ქრისტიანობა კი არის ამაყი, ქედმაღლური, მედიდური, ასეთივე გარეგნული ქცევით. ასეთი ქცევა ანტიქრისტიანობას წარმოადგენს, რაზეც უფალმა თქვა: “ვისაც სურს თავის სულს გაუფრთხილდეს, ის დაკარგავს მას, ხოლო ვინც ჩემი გულისთვის დაკარგავს სულს, ის მოიპოვებს მას.” (მათ.16,25). სამწუხაროდ, დღევანდელი ქრისტიანები თვითონ ცდილობენ თავის გადარჩენას, რაზედაც ამბობს მოციქული პავლე: “ვინაიდან ვუმოწმებ მათ, რომ აქვთ გულმოდგინება ღვთისადმი, ოღონდ არა შეგნებულად. რადგან უფლის სიმართლე ვერ შეიცნეს და ცდილობდნენ საკუთარი სიმართლის დადგენას და ღვთის სიმართლეს არ დაემორჩილნენ.” (რომ.10,2-3). ეს დაუმორჩილებლობა გამოიხატება საკუთარი ნებით (თვითნებურ) ქრისტიანობაში, რომელიც ეშმაკისგანაა. (2ტიმ.2,26). სწორედ ეს არის საკუთარი თავის მომზადება ანტიქრისტეს მისაღებად, ასეთი ადამიანები ივიწყებენ ქრისტიანობის საფუძველს - ქრისტესთან ერთად სიკვდილს: “ნუთუ არ იცით, რომ ყველანი, ვინც მოვინათლეთ ქრისტე იესოში, მის სიკვდილში მოვინათლეთ?...” (რომ.6,3-7). იგივეა გამოხატული სააღდგომო საგალობელშიც: “ქრისტე აღსდგა მკვდრეთით სიკვდილითა სიკვდილისა დამთრგუნველი.” მთელი სახარება ამ აზრითაა განმსჭვალული: “ვინაიდან თქვენ დაიხოცეთ და თქვენი სიცოცხლე დაფარულია ქრისტესთან ღმერთში.” (კოლ.3,3). ქრისტე თავისი სიყვარულით გარემოიცავს მკვდრებს. (2კორ.5,14-15). ქრისტიანობის მამოძრავებელი უნდა იყოს თავად ქრისტე, როგორც მან თქვა: “ჩემი ცხვრები ჩემს ხმას ისმენენ; მე ვიცნობ მათ და ისინი მე მომყვებიან.” (იოან.10,27). დღევანდელი ქრისტიანები უარყოფენ სახარების ამ სიტყვებს, უწოდებენ ამას ერესს, ხდებიან ღვთის მოწინააღმდეგები, მაშინ როცა: “იესო ქრისტე გუშინ და დღეს, იგივეა უკუნისამდე.” (ებრ.13,8). ღმერთი მარადიული და უცვალებელია, ამჟამად კი ძალიან გავრცელებულია შეხედულება, რომ ასე იყო მოციქულების დროს და ახლა სხვა დროა. დიახ, ადამიანებისათვის სხვა დროა, მაგრამ არა ღვთისათვის. ღმერთი მარადიულია, როგორც ჩვენ ლოცვის დროს ვამბობთ: “აწ და მარადის და უკუნითი უკუნისამდე. ამინ.” ისინი ამას ამბობენ, მაგრამ საკუთარ თავს ეწინააღმდეგებიან. ადამიანური სიბრძნე უგუნურებაა ღვთის წინაშე. (1კორ.3,18-19). ჭეშმარიტი ქრისტიანობა ეს არის ქრისტეს გულისათვის თავის დაკარგვა, ანუ მასთან ერთად სიკვდილი, (მათ.16,25), რათა მოქმედი ძალა იყოს არა ადამიანი, არამედ ღმერთი, როგორც ამის შესახებ ამბობს პავლე მოციქული: “ცოდნა აამპარტავნებს.” (1კორ.8,1). “ფუჭად ამპარტავნობს თავისი ხორციელი გონებით. არ ეჭიდება თავს, რომლისგანაც მთელი სხეული სახსრებითა და კავშირებით დართული და შეერთებული, იზრდება ღვთისმიერი ზრდით. თუ ქრისტესთან ერთად მოკვდით წუთისოფლის ნივთთათვის... ყოველივე ამას სიბრძნისა მხოლოდ გარეგანი სახე აქვს, თვითნებური მსახურებით.” (კოლ.2,18-20; 2,23). სამწუხაროდ, დღევანდელ მოშურნეთა უმეტესობა დასნეულებულია სწორედ ასეთი თვითნებური მოშურნეობით, საკუთარი თავის დაკმაყოფილებისა და განმტკიცებისათვის, საკუთარი სიამაყის გამოსაკვებად - სწორედ ეს არის ანტიქრისტიანობა. ანტი - ნიშნავს ნაცვლად, ეს არის ქრისტიანობა ქრისტეს გარეშე. სწორედ ასეთი იქნება ანტიქრისტე. მას ექნება მთელი გარეგნული ქრისტიანობა, ოღონდ სიმდაბლის სულის, ჯვრისა და მასზე ჯვარცმის გარეშე. ეს ახალი არ არის. ეკუმენიზმი - ეს არის ერსთა ერესი და მისი თავი - რომის პაპი ასეც იქცევა: ყველას გარეგნული ქრისტიანობისაკენ მოუწოდებს, ხოლო ჭეშმარიტი ქრისტიანობა - ეს არის პირველ რიგში საკუთარი ნების შინაგანი ჯვარცმა. მართლმადიდებლობა არ შეიძლება იყოს მოსახერხებელი, კომფორტული, რადგან თავად უფალმა თქვა: “მე ბევრი უნდა ვიტანჯო... და მოკლულ ვიქნე.” (მათ.16,21). “ხოლო მათ, ვინც ქრისტესნი არიან, ჯვარს აცვეს თავიანთი ხორცი.” (გალ.5,24). დღევანდელი ქრისტიანები ამას უარყოფენ. დღეს აყვავებულია ქრისტიანული კეთილმოწყობა, მორთულობა, ჯიპები, ბიზნესი, და ა.შ. ხოლო მადლი და სიმდიდრე კი სიგლახაკეშია: “ვინაიდან თქვენ იცით ჩვენი უფლის იესო ქრისტეს მადლი, რომ ის, მდიდარი, თქვენი გულისათვის გაღატაკდა, რათა თქვენ გამდიდრებულიყათ მისი სიღატაკით.” (2კორ.8,9). დღეს ეს ითვლება ერესად და იქადაგება თვითნებური ქრისტიანობა. ჩვენი უფალი იესო ქრისტე ასე არ აკეთებდა: “რადგან ზეციდან ჩემი ნების აღსასრულებლად კი არ ჩამოვედი, არამედ მისი ნებისა, ვინც მე მომავლინა.” (იოან.6,38). ასე იქცეოდნენ მოციქულებიც: “და აღმოვჩნდე მასში არა ჩემი სიმართლით, რომელიც რჯულიდანაა, არამედ იმით, რომელიც არის ქრისტეს რწმენის მიერ ღვთისმიერი სიმართლე, რწმენის მიხედვით, რათა შევიცნო იგი და მისი აღდგომის ძალა, და მის ტანჯვებში მოზიარეობა და, რომ მის სიკვდილს ვემსგავსო, რათა როგორმე მივწვდე მკვდრეთით აღდგომას.” (ფილიპ.3,7-11). აი, ჭეშმარიტი მართლმადიდებლობის გზა, ჩვენი სულების გადასარჩენად, მოცემული თავად ღმერთისა და მისი მოციქულების მიერ. პირველი ნაბიჯი ამ გზაზე არის - “უარყავ თავი თვისი” და გადაეცი თავი ღვთის წინამძღოლობას. (მათ.16,24). ყველაფერი ღვთისგანაა, რაც იქნება, იქნება: “მოთმინებით მოიპოვეთ თქვენი სული.” (ლუკ.21,19). “ვინაიდან მე რატომ განვიკითხო გარეშეები? განა თქვენ შინაურებს არ განიკითხავთ? გარეშეებს ღმერთი განიკითხავს.” (1კორ.5,12-13). ღმერთი არის ყოვლისშემძლე, ყოველგანმყოფი, ღმერთი ყოველივეს ხედავს და ყველას მიეზღვება თავისი საქმეების მიხედვით. (გამოც.22,11-12). ჩვენი მთავარი მიზანია: “თქვენ კი უწინარეს ეძიეთ ღვთის სასუფეველი და მისი სიმართლე.” (მათ.6,33). ღვთის სასუფეველი ჩვენშია. (ლუკ.17,20-21). “რწმენით დამკვიდრდეს ქრისტე თქვენს გულებში.” (ეფეს.3,17). მაგრამ იმისათვის რომ ამას მივაღწიოთ, მანამდე გულიდან უნდა გამოვასახლოთ ჩვენი საკუთარი “მე”, ანუ “უარჰყავ თავი თვისი,” (მათ.16,24), ეს კი სასტიკი ბრძოლაა საკუთარ თავთან. ჩვენ არა ვართ მიტოვებულნი, (იოან.14,16-18), ღმერთი ყოველთვის ჩვენთან არის. (მათ.28,20). ნათლობისთანავე მირონცხებულნი ვართ თავად ღმერთის მიერ. (1კორ.1,21). სულიწმიდა ყოველთვის ჩვენთან არის. (1იოან.2,27). “განდგომილება დაშვებულია ღვთისაგან: არ შეეცადო მის შეჩერებას შენი უძლური ხელით” - გვაფრთხილებს სულიწმიდა, წმიდა ეგნატე ბრიანჩანინოვის პირით. და უფალიც ამბობს სახარებაში: “მე მოვედი მამაჩემის სახელით და არ მღებულობთ; თუ სხვა ვინმე მოვა თავისი სახელით, მას მიიღებთ.” (იოან.5,43). მთელი მსოფლიო მიიღებს ანტიქრისტეს: “თაყვანი სცა მას დედამიწის ყველა მცხოვრებმა, რომელთა სახელებიც ჩაწერილი არ არის სიცოცხლის წიგნში.” (გამოცხ.13,8). მრავალნი უშვებენ შეცდომას, იმიტომ რომ მიწაზე უნდათ იხილონ მართლმადიდებლობის ზეიმი: სახელმწიფოში, მთავრობაში, (ოფიციალურ) იერარქიაში, ანუ მასიურად, ასეთ ადამიანებს არ სჯერათ ღვთისა, იმისა, რაც მან თქვა. ჩვენს ანტიქრისტეს წინა დროში - ეს ზეიმი (მართლმადიდებლობისა) შეიძლება იყოს მხოლოდ ერთეული ჭეშმარიტი მართლმადიდებლის სულში, რომელთა სახელებიც ჩაწერილია სიცოცხლის წიგნში, რაზეც წერს ყველა წმიდა მამა, და მათ შორის წმიდა ეგნატე ბრიანჩანინოვიც, უფლის სიტყვების მიხედვით: “სადაც ორი და სამია შეკრებილი ჩემი სახელით, მეც იქა ვარ მათ შორის.” (მათ.18,20). მხოლოდ საჭიროა შინაგანი ბრძოლა საკუთარ თავთან, წარმატება გქონოდეთ ამ ბრძოლაში.
Присоединяйтесь к ОК, чтобы подписаться на группу и комментировать публикации.
Нет комментариев