Муаллиф:Зейл Лейла Mustafasayar
1.ТЕНГ ТЕНГИ БИЛАН...МИ?
Вазира опа тўнғич қизи топиб келган гапдан сал бўлмаса эсини йўқотаёзди.-Аниқ шундай дедими?Балким ёлғондир?Опа шундай дея қизига нажот тилагандай мўлтираб қаради.Худдики қизи ёлғон деса ҳаммаси ёлғонга айланадигандай.
Вазира опанинг учта қизи бор.Қизлари ўн олтига қадам қўяр қўймас эшигидан совчилар аримайди.Лекин тўнғичи Лайлони ҳам,ўртанчаси Дилафрўзни ҳам қариндошга узатишди.Келинлари ҳам ўз жигарларидан.Шу кенжаси Меҳринисо сал бошқачароқ чиқдида ўзи...Беш ёшида ўқиш ёзишни тўлиқ ўргатишди опа акалари.Шу сабаб Вазира опа турмуш ўртоғи Муродбек ака билан маслаҳатлашиб олти ёшдан қабул қилинадиган махсус синфга беришган эди.Буни қарангки,биринчи синфда ўқувчи етишмаган экан зийрак,бемалол ўқиб ёза оладиган Меҳринисони шу синфга кўчиришибти.Эплаб кетди ҳартугул.Ака опалари каби фақат аълога ўқимаса ҳам,аълодан кўра тўрт баҳоси кўпроқ бўлса ҳам ҳар ҳолда «уч» ва «2»си йўқ эди.Фикрлашлар ҳам теран,ўткир,дунёқараши кенг қиз бўлиб етишди Меҳринисо.Шу ўн тўртни тўлдириб ўн бешга ўтар пайтида мактабни битирди.Оиладаги бошқа фарзандлар қатори Муродбек ака Меҳринисони ҳам қайси олий ўқув юртига кириб ўқишию,сўнг қаерда ишлашигача режалаштириб қўйган эди.Аммо қиз тушмагур Тўқимачилик комбинати билим юртига ҳужжат топшириб келибти!Ана ўша кунги ғалвани кўринг эди!Чувиллашиб ўзини урушаётган опаларига ҳам,дағдаға билан «Эртага бориб ҳужжатларингни олиб келамиз!»деб турган акаларига ҳам тесрайиб -Ўша ерда ўқиб,тўқувчи бўламан!Гап тамом! деб тураверди.Муродбек ака вилоятдаги йирик корхона раҳбари,ҳиссадорлик жамияти раиси.Бўлган воқеани Вазира опадан жим эшитди.Эртасига Меҳринисони машинага ўтқазиб ўша билим юртига ўзи биргалашиб борди.Замонавий ўқув хоналари,замонавий жиҳозланган амалиёт цехларини кўриб кўнглида қониқиш ҳисси пайдо бўлди.Тўғрида ахир!Ўзининг қўл остида ишлаётган ишчилар ҳам шунақа билим юртлари талабалари бўлишган ахир!Ҳамдўстлик мамлакатларидаги йирик саноат корхоналаридан бўлмиш тўқимачилик комбинатини кириб кўрмоқчи бўлиб,комбинат директорига телефон қилишларини қоровулхонадан илтимос қилган эди,комбинат раҳбари ўзи чиқиб келиб,ота болани ичкарига бошлади.
Кенг цехларда иш қайнарди.Бир хилда нўхот гуллик халат кийиб ,косинка боғлаб олган қизлар,тўқ кўк рангдаги шим ва футболка кийган йигитлар тўқув дастгоҳлари олдида бутун диққатини ўз ишига қаратиб ишлашар,ўтиб қайтаётганга деярли эътибор қилишмасди ҳам.Комбинат директори ҳамроҳлигида цехларни айланиб ,унинг иш кабинетига келиб ўтирганда Муродбек ака қизининг «қилиб қўйган иши»ҳаққида гап очди.Суҳбатдоши котиба қиз олиб келган чойни қайтариб,пиёлага қуйиб узатаркан савол берди.
-Хўш ,Сизнинг қарорингиз Муродбек Рахимович?
-Биласизми дўстим,жаҳонга ўз автомобиллари билан танилган Форд компанияси эгаларининг оиласида темир қонун бор.Ҳар бир ёш авлод мактабни битиргач,албатта заводда икки йил оддий ишчи бўлиб ишлаши,завод ишчилари ошхонасидан ҳамма қатори овқатланиши керак.Шундагина ҳақиқий ишчини тушуниб қадрлайди.Меҳринисо қизим комбинатда ишлаб кўрсин.Балким кейинчалик Олийгоҳга ўқишга кириб,ўз соҳаси бўйича етук мутахассис
бўлиб етишар.Энди у ёғи вақтга боғлиқ.
Шундай қилиб ўн беш ёшида Тўқимачилик комбинати қошидаги ҳунар касб билим юртида ўқишни давом эттирди Меҳринисо.Опа акаларнинг истеҳзою кинояларига парво ҳам қилмади.Олти ой ўтиб,ўқишни битириб,тўқув цехига тўқувчи бўлиб ишга қабул қилинди.Аксарият ўртаҳол оилаларнинг қизлари орасида кийиниши ва замонавий соч турмаги билан холдай кўзга ташланиб тургувчи бу оқ юзли,шаҳло кўз,қошлари камондек,ўймоқдеккина лаби устида латиф бурини ёнида жиммитдекгина холи бор қизни кўрганда беихтиёр тикилиб қолгувчи йигитлар ҳам сероб эди.Аммо қизгина барчага бирдек бепарво эди.
Ҳар ойлик олганда акалари ва опаларининг масхоромуз нигоҳлари ва истеҳзоларидан отаси қутқарди.
-Ҳеч биринг ҳали менга бир сўм пул ишлаб олиб келиб берганларинг йўқ.Бас қилларинг!Ҳалол меҳнатининг пули бу!Эркатой...бойваччалар!
Муродбек аканинг шу сўзларидан сўнг ҳайтовур тинчишди.
Роппа роса бир йил ишлагач,раҳбарият йўлланмаси билан Енгил саноат олийгоҳига ўқишга кирди.Ишини иккинчи сменага кўчириб,ҳам иш ,ҳам ўқишини бинойидай эплаб кетди ўн олти ёшида.
Орадан икки йил ўтиб,маъмуриятга технолог лавозимига тайинланганида бор йўғи ўн тўққиз ёшда эди.Энди совчи аримасди эшикдан.Лекин ҳамон ўша қайсар эди қиз тушмагур.Опалари ота раъйига қарши бормай,ўз қариндошларига узатилгани учун Меҳринисога ҳам қариндош уруғдан харидор кўп эди.Аммо қиз тегмайман деб туриб олса денг!
-Ҳали эрта,бу биринчидан.Қариндошга тегиш шартми?Бу иккинчидан! дея шартта гапирди.
Чунки....чунки ўзи ишлайдиган Тўқимачилик комбинатида бир йигитнинг нигоҳлари,нигоҳлардаги саволу сўроқлари,шу нигоҳлар ўзининг нигоҳига берадиган жавоблари уни мафтун қилган эди.Бу йигит оддий ишчи эди.Қадди қомати ҳам,қиёфаси ҳам,сочлари ҳам,ҳатто нигоҳлари ҳам ҳинд актёри Житендранинг қуйиб қуйгандек ўзи эди.Бошқа йигитлардай суқланиб қарамасди у қизга.Унинг қарашлари сокин,ўйчан эди.Баъзан маъюс эди нигоҳлари.Баъзида эса қувлик,синчковлик,қувноқлик зоҳир бўларди бу нигоҳларда.Лекин фақат шу нигоҳларгина,кўзларгина сўзлашарди.Агар комбинатда юзлашиб қолишса бир неча сониягина кўзлар сўзлашардию....яна иккови жим икки ёққа кетишарди.Меҳринисо «жосуслар»орқали билиб олдики йигитнинг исми Зоҳиржон экан.Бухоронинг узоқ туманидан,аёлманд оиланинг фарзанди,опа акалари жами шу комбинатда олти нафар киши ишларкан оиласидан.Ўн уч фарзанднинг ўн биринчиси экан оилада.Меҳринисо бу тафсилотларни эшитиб маъюс тортиб қолди.Ҳаётда отаси бегонага,устига устак узоқ туманга бермайди уни.Хаёлига келган бу фикрдан ўзи уялиб ҳам кетди.Ҳали Зоҳиржон унга бир сўз демаган бўлса,нега умидвор бўлиб яна умидсизланмоқда?Уятку ахир...
Зоҳиржонга ҳам худди шундай «жосуслар»Меҳринисо ҳаққида айтиб беришди бор гапни.Йигитнинг кўзига ҳам мунг чўкди.Кимсан Ҳиссадорлик жамияти раиси қизини унга берармиди?Лекин Зоҳир ҳеч кимнинг хаёлига келмаган ишни қилди.Тап тортмай Муродбек аканинг ишхонасига бориб қабулига ёзилди.Муродбек аканинг олдига киргач иш кабинетидаги қимматбаҳо мебель,стол устидаги селектор ускунаси,бежирим биллур қандил,қора чарм қопланган ором курси ва улар ўртасидаги тиниқ шиша столларни бир бир кўздан кечирганча жим тураверди.Қаршисидаги салобатли киши эса ниҳоятда келишган бу йигитнинг сўз бошлашини кутиб бетоқатланиб столга ручкани тиқиллатиб ургач нимага келгани эсига тушди.
-Мен ...Мен сизда ишим бор эди...ака...
У сал саросимада сўз бошлаган эди Муродбек ака жиддий оҳангда деди:
-Ўтириб олинг.Биламан,иш билан келганингизни.Сал ўзингизни босиб олинг.
Қани энди гапирингчи?Эшитаман...
Ичида «Бахт аз таваккал!»деганча Зоҳир мақсадини лўнда қилиб айтди қўйди.
-Мен қишлоқданман.Оилада ўн уч фарзандмиз.Отам,онам колхозда ишлашган бир умр.Мен,ака опаларим оддий ишчи.Тўқимачилик комбинатида ишлаймиз.
Муродбек ака Тўқимачилик комбинатини эшитиб бирз оз сергак тортиб,қоши чимирилди.
Зоҳиржон эса ердан кўз узмай оҳиста давом этди.
-Олдингизга йигитлик ғурурим,жоним,умримни гаровга қўйиб келдим.Меҳринисони севаман.Ўзига ҳеч нарса деганим йўқ.Сиз...мендай бир камбағал,ишчига қизингизни берармидингиз?Мен...уни бахтли қилишга сўз бераман.
Муродбек ака кўпни кўрган бўлсада бироз эсанкираб қолди.Ичида йигитнинг жасорати ва матонатига қойил қолаётган бўлсада,сездирмасликка уринди.Умр савдоси ахир!
Присоединяйтесь к ОК, чтобы подписаться на группу и комментировать публикации.
Комментарии 5