😢😢😢 (Ҳали тавба эшиклари очиқ эканми, тавба қилинг, Аллоҳим инсонни жони ғарғарага келса ҳам, чикмаган бўлса, тавбасини қабул қилади ин ша Аллоҳ.)
"Тонг яқин...
Чарчоқнинг оғирлиги билан ўйқуга кетди.
Бир инграш овозидан ўйғониб кетди. Атроф қоронғулик. “Туш эди шекилли” деди секин.
Лаблари чанқоқликдан қўриганди. Чироқни ёқмасдан ошхонага кирди ва қониб қониб сув ичди ва яна ётоғига қайтди. Кўзларини уйқу
босганида, яна такрор ўша инграш овозини эшитгандай бўлди. Аммо бу тушми ёки ўнг фарқига бора олмасди. Овоз келган тарафга қаради. Ҳа, туш
экан, дея ўйлади. Чунки инграётган овоз соҳиби уйидаги биргина ЖОЙНОМОЗИ эди...
Ҳайратланган киши қўрқув билан:
- Инграган сенми?
- Ҳа, деди жойнамоз
- Нега йиғлаяпсан?
- Сени ўйқунгдан уйғотган чанқоқликни, туйиб сув ичиб қондирдинг. Менинг
чанқоғимни қондирувчи кимса йўқ.
- Ахир, сенинг жонинг бўлмаса, қандай қилиб чанқайсан.
- Бу менинг ҳам эҳтиёжим. Аммо менинг чанқоғимни тавбакор
бандаларингни кўз ёшлари қондиради.
-Тушунмадим, деди киши жойнамозга қизиқиш билан қараркан.
-Йиғлайман, чунки Аллоҳнинг қуллари қабрдаги азобдан,
қиёматда ёруғ юз билан тирилишни истайдилару, лекин кечалари туриб таҳажжуд ўқимайдилар. Ҳар куни сенга қарайман, лекин бирон марта
шукр қилиб икки ракаат намоз ўқиганингни кўрмадим.
- Мени ўз ҳолимга қўй, деди киши ётоғига қайтаркан.
Жойнамоз давом этти:
- Эй Аллоҳнинг қули, қара, бомдод намозининг вақти кирди. Азонда намоз уйқудан хайрлидир, дея сени намозга чақирмоқда. Оҳ, тонг намози ,
тонг намози. Намозлар ичида бошқача намоздир. Қалб ва танани ҳаётга қайтарган намоздир бу. Етмайдими, кеча кундуз шошганинг, Азиз ва
Қаҳҳор бўлган Аллоҳнинг чақириғини нега ижобат етмайсан?!
Одамсекин тўшагидан бошини кўтариб:
-Эй жойнамоз, мени ўз ҳолимга қўй. Кундузи ишлаб жуда чарчаганман. Бироз дам олай, дея иссиқ ётоғига бурканди киши.
-Демак, сен дунёни охиратдан афзал кўрасан.
Бу сўзлардан кишининг жаҳли чиқди:
- Бўлди, етар, бошқа гапирма, дея бақирди. Бу сўзлардан сўнг жойнамоз
бир оз жим турди ва яна секин овоз билан:
- Оҳ, фажр вақтидаги одамлар, Оҳ фажр вақтидаги одамлар, деди, - сен Пайғамбаримиз с.а.в. нинг бу вақт ҳақидаги сўзларини биласанми? “ҳар ким
қуёш чиқмасдан ва ботмасдан олдинги намозларни ўқиса, оташга кирмайди”, ва ниҳоят: “мунофиқга энг оғир келган намоз тонгги ва кечки
намозлардир. (Бомдод ва Хуфтон). Агар бу икки намознинг ажрини билсалар
эди шошилиб кетардилар...”
Бу сўзларга киши тушагидан бошини кўтариб:
- Ҳақсан, тонгги намоз ҳақиқатан жуда унумли, деди.
- Ундай бўлса, тур ўрнингдан, намоз ўқи.
- Эртага ИншаАллоҳ, бугун жуда чарчадим.
Жойнамоз сўнгги умид билан:
- Киши солиҳ амалларнинг ажрини билмаса бу амаллар унга қийин кўринади. Қабрда уйқуга туясан-ку ахир. Тур намозингни ўқи, эй Аллоҳнинг
қули!
Бусўзларга киши ҳеч нарса дея жавоб бермади. Жойнамоз ҳам
бир неча вақт жим қолди. Киши уйқусида давом этти. Чунки у умридаги энг узун уйқуга чўмганди.
Жойнамознинг охирги сўзларини эшитиш унга насиб бўлмаганди. Жойнамоз эса:
- Эй тавбасини эртага қолдирган, эртага уйқудан туришингга ким кафил.
Дунё дардида тавбамизни унутиб, гуноҳ ишлаймиз.
Тавбаларимизни кундан кунга сурамиз, қариб ақлимиз
озишини кутамиз, гўё. Худдики биз аввал гуноҳ ишлаб, сўнг қариганда тавба учун яратилганмиз. Худдики, асли дунёдан келиш мақсади нима
эканлигини унутгандай, худдики, эртага биз учун бор, балки бу эртага биз учун келмас, балки бу биз учун берилган охирги тавбадир,🥀
Присоединяйтесь к ОК, чтобы подписаться на группу и комментировать публикации.
Комментарии 6