Sariq, malla boshlilarni unutmasman o‘lguncha. “Chavo-chavo” deb biriga men o‘zbekcha so‘z qotdim, U o‘zbekcha gapirganda o‘zimni-da yo‘qotdim. Saqich chaynab, “achka” taqqan kalta sochli go‘zallar “Mo‘da”larni quvib-quvib, bir-biridan o‘zarlar. Ular kiygan yarim ko‘ylak ikki chetiso‘kilgan, Ko‘zi tushgan yigit borki, “o-oh” urgancha o‘kirgan. Nima, ulim, bu shaharda igna minan jip jo‘qma? Yirtiq kiyim ko‘rgan kulmas, ko‘ngilshunga yo to‘qma? Bundaylarga duch kelsam-ey, dilimandak g‘ashlanar, Oqshomlarda yirtiqjoydan chaqmaydimi pashshalar? Endi aynam, safar qarib, men qishloqqa qaytaman, Lekin ketar chog‘imsenga bitta gapni aytaman: Yaxshiyamki, apkemapman qari qaysar enangdi, “Jirtiq yupka apper” derdi, ko‘rar eding kinangdi. Yupkasiyam boshdan qolsin, kiysa,ko‘ngli to‘lardi, Lekin “shortik kiying siz” deb menga balo bo‘lardi... Hech kim hafa emas degan umiddamiz. Bu faqat va faqat parodiya.
Присоединяйтесь к ОК, чтобы подписаться на группу и комментировать публикации.
Нет комментариев