Расулуллоҳ (с.а.в.) Абу Бакр (р.а.) билан ўтирган эдилар. Бир одобсиз киши келиб, Абу Бакр (р.а.)нинг шаънларига ёмон сўзлар айта бошлади. Сарвари Коинот (с.а.в.) бу ҳаёсизликка сукут билан жавоб қайтардилар. Аммо ҳолат ҳаддан ортиқ даражага етди ва Абу Бакр (р.а.) чидолмай бояги кишига ғазаб билан гапирдилар. Шу заҳоти Расулуллоҳ (с.а.в.) ўринларидан туриб, кетиб қолдилар. Абу Бакр (р.а.) ҳам у зотнинг ортларидан эргашдилар ва етиб олгач, сўрадилар: – Ё Расулуллоҳ, бояги кишининг одобсизлигига ҳеч нима демадингиз. Лекин унга жавоб қайтаришим билан кетиб қолдингиз, мендан жаҳлингиз чиқдими? – Ўша ҳаёсиз одам сизга қарши гапиришни бошлаган заҳоти Аллоҳ таоло уни қувиб юбориш учун бир фаришта туширди. Сиз ғазабга миниб, унга жавоб қайтарганингизда фаришта кетиб, ўрнига иблис келди. Иблис бўлган жойда мен турмайман. Шу воқеадан кейин ҳазрат Абу Бакр Сиддиқ (р.а.) оғизларига тош солиб юрадиган бўлдилар.Қачон бирор нарса гапириш керак бўлса, бир муддат тафаккур қилар, лозим топсаларгина оғи...ЕщёРасулуллоҳ (с.а.в.) Абу Бакр (р.а.) билан ўтирган эдилар. Бир одобсиз киши келиб, Абу Бакр (р.а.)нинг шаънларига ёмон сўзлар айта бошлади. Сарвари Коинот (с.а.в.) бу ҳаёсизликка сукут билан жавоб қайтардилар. Аммо ҳолат ҳаддан ортиқ даражага етди ва Абу Бакр (р.а.) чидолмай бояги кишига ғазаб билан гапирдилар. Шу заҳоти Расулуллоҳ (с.а.в.) ўринларидан туриб, кетиб қолдилар. Абу Бакр (р.а.) ҳам у зотнинг ортларидан эргашдилар ва етиб олгач, сўрадилар: – Ё Расулуллоҳ, бояги кишининг одобсизлигига ҳеч нима демадингиз. Лекин унга жавоб қайтаришим билан кетиб қолдингиз, мендан жаҳлингиз чиқдими? – Ўша ҳаёсиз одам сизга қарши гапиришни бошлаган заҳоти Аллоҳ таоло уни қувиб юбориш учун бир фаришта туширди. Сиз ғазабга миниб, унга жавоб қайтарганингизда фаришта кетиб, ўрнига иблис келди. Иблис бўлган жойда мен турмайман. Шу воқеадан кейин ҳазрат Абу Бакр Сиддиқ (р.а.) оғизларига тош солиб юрадиган бўлдилар.Қачон бирор нарса гапириш керак бўлса, бир муддат тафаккур қилар, лозим топсаларгина оғизларидан тошни чиқариб, гапирардилар. Кейин яна тошни оғзиларига солиб, тасбеҳ, таҳлил билан машғул бўлардилар... Саодат асри ибратларга лиммо- лим. Фақат биз уларни ўрганиб, амал қилсак; шу қаторда юқоридаги воқеадан ҳам ибрат олсак, фойдасиз сўзлардан тийилиш билан қанчалаб кўнгилларни оғритишдан сақланган, дунё- ю охиратимиз учун яхшиликларни қўлга киритган бўлардик...
Olislashganim sayin ishqim sizga ortadi Ovoz kelib mayin siz tomonga tortadi Qalbim sizga talpinar xasta yurak titroqda Men sizni korgim kelar ammo sizchi yiroqda Onajon
Odamzod eng yaqin insonini yoqotib u siz yawab ketaman derkan yawarkan lekin nimadur juda kerakli bir tana azosini y6qotgande b6b qolarkan bu xol manda b6ldi man xam xuddi wunde xolatdaman xozir yaqin odamilani xec qacon xafa qimasligilani s6reman bir inson san ucun xamma narsaga tayyor b6lsayu buni san bilmasen y6qotib q6yganindan keyin xammasini tuwunarkansan!!!!!!!!
Мы используем cookie-файлы, чтобы улучшить сервисы для вас. Если ваш возраст менее 13 лет, настроить cookie-файлы должен ваш законный представитель. Больше информации
Комментарии 5
Ulug' karvoningdan ayibrib qo'yma.
Bu karvon ketmasin yo'llarda izsiz,
Dadil sarbonindan ayirib qo'yma.
Baland minoralar tashlansa ko'zga,
Osilib chiqishdan iloj yo'q o'zga,
Tutdek to'kilganda odamlar pastga,
Muxkam arqoningdan ayirib qo'yma.
Xammani saodat sari yetaklab,
Arqon ham bir kuni uzulgay yo Rab.
Qolganlar qulasa zaminga qarab,
Temir narvoningdan ayirib qo'yma.
Turli kitoblarni jamladi olam,
Ezozga arzigu garchi kitob kam,
Sandiqlar javonlar bo'shab qolsa ham,
Qalbni Quronningdan ayirib qo'yma
Kengligin oshirgil diniy yo'llani,
Qalbimizda ungan go'zal gullarni,
Halim bog'boningdan ayirib qo'yma.
Bir tuyg'u tufayli Jannat biz uchun,
Ul tuyg'u qalbni ham aylagay butun,
Amalni unutib qo'ysak ham bir kun,
Illo iymoningdan ayirib qo'yma.