жойида, кирланиб кетган дўпписини ерга
қўйганча, раста устунларининг бирига елка
бериб ўтирган тиланчи чолнинг олдига бир
йигит келиб сўрабди:
— Ота, мен олис юртдан келдим. Айт-чи, бу
шаҳарнинг одамлари ўзи қанақа, яхшими,
ёмонми?
— Аввал сен айт, — дебди тиланчи чол —
шаҳрингдаги одамлар қанақа эди, яхшимиди,
ёмонмиди?
— Эҳ,ота, мен айтмай, сен эшитма. Ўша шаҳар
одамларидай муттаҳамларни кўрмаганман, бу
ерларга ўшаларнинг дастидан қочиб келдим.
— Овора бўпсан,бу ердаям худди ўшанақа
одамлар яшайди. — деб ғамгин бош чайқабди
тиланчи чол.
Йигитнинг ҳафсаласи пир бўлиб бозордан
чиқиб кетибди.
Айни пешин пайти тиланчи чолнинг олдига
бошқа бир йигит келиб сўрабди:
— Ота, мен ҳозиргина қўшни юртдан келган
карвондан тушдим. Иложи бўлса шаҳрингизга
оиламни олиб келмоқчиман. Айт-чи, бу
шаҳарнинг одамлари ўзи қанақа, яхшими,
ёмонми?
— Меҳмон, — дебди тиланчи чол бошини ҳам
кўтармай, — ўша сен яшаган шаҳрингдаги
одамлар қанақа эди, яхшимиди, ёмонмиди?
— Зарурат бўлмаса шаҳримни тарк этмасдим.
Чунки мен яшаган шаҳар аҳли жуда меҳрибон,
саховатли ва меҳмондўст одамлар.
— Куйинма,бу шаҳардаям худди ўшанақа
меҳрибон, саховатли ва меҳмондўст одамлар
яшайди. — деб бошини кўтариб йигитнинг
кўзларига тикилибди тиланчи чол.
Бу гапни эшитган йигит хурсанд бўлганича
бозордан чиқиб кетибди.
Ҳар икки суҳбатга гувоҳ бўлган косиб жаҳл
билан дўкончасидан бошини чиқариб тиланчи
чолдан сўрабди:
— Бу нима қилиқ, бирига шаҳримизни ёмон
дейсан, иккинчисига яхши дейсан? Қанақа
одамсан ўзи?
— Ҳамшаҳар, — дебди тиланчи чол бошини
ғамгин чайқаб. — Бирига шаҳримизда ёмон
кўпаймасин, иккинчисига яхши кўпайсин деган
ниятда ўша гапларни айтдим. Инсон ёмонлик
изласа ёмонлик, яхшилик изласа яхшилик
топади..
Присоединяйтесь к ОК, чтобы подписаться на группу и комментировать публикации.
Нет комментариев