Tarixen torpaqlarımızın, vetenimizin
bütövlüyü namine canlarından keçmeyi
özlerine şeref bilen igid oğullarımız çox
olub. Onlar emelleri ile müqeddes şehid
adını qazanaraq her zaman yaddaşlarda qalıblar. Bele
şehidlerimizden biri de ermenilerle son
nefesine qeder döyüşüb
qehremancasına helak olan kapitan
Ehmed Abdullayevdir.
Azerbaycan Müdafie Senayesi Nazirliyinin desteyi ve redaksiyanın
tapşırığı ile Sumqayıt şeherine,
qehremanın heyat yoldaşı Ulduz
xanımın yaşadığı ünvana gedirem.
Pillekenleri qalxanda düşünürdüm ki,
göresen, qapını kim açacaq. Zengi basdım. Qapını çox nurani bir ana açdı.
Ağsaçlı ananın üzünde işıq, ezemet ve
vüqarla yanaşı, derin keder, ağır bir
itkinin, heyatın vurduğu ağır zerbenin
izleri duyulurdu. Ağbirçek ananı
görende "Belke ünvanı sehv salmışam", - deye düşündüm. "Bura Ulduz xanımın
evidir?" . "Beli, xoş gelmisen, qızım", -
deyerek meni içeri devet etdi. "Siz Ulduz
xanımın neyisiniz?", - soruşdum.
"Qayınanası", - deyende her şeyi başa
düşdüm. Beli, qarşımdakı o idi: doğma Azerbaycanımızın bu gün "oğul" deyib
bağrına basdığı igidlerimizden biri
kapitan Ehmed Abdullayevin anası.
Qehreman oğul dünyaya getiren Firuze
ana! Onu qucaqlayıb bağrıma basıram.
Menzile girende bir istilik, doğmalıqla yanaşı, hem de hesret, hüzn duyulurdu.
Otağın bir guşesinde masanın üzerinde
seliqe ile düzülmüş şekiller, kitablar
diqqetimi celb eledi. Stolun üstündeki
bir qeyd defterini açıb vereqleyende
birinci sehifenin yuxarısında yazılan bu setirleri oxudum: "Orduda xidmet
etmeyen heç kes cemiyyetde hörmet
qazana bilmez". Daha sonra Türkiyede,
Herbi Akademiyada tehsilini başa
vurduqda ona teqdim olunan kitabda
yoldaşlarından birinin Ehmed haqqında dediklerini oxuyuram ve oxuduqca
meni qürur qarışıq bir teessüf hissi
bürüyür. İlk söhbeti Ehmed
Abdullayevin heyat yoldaşı Ulduz
xanımla aparıram.
Ulduz xanım: "Geceler uşaqları yatmağa aparanda
"biz atamızı isteyirik" - deyirler. Ne vaxt
gelecek? Her defe uşaqlar bu sualı
verende çox pis oluram ve ne cavab
vereceyimi bilmirem. Hele körpedirler,
heç neyi derk etmirler. İki gün evvel Hüseyn üçün ayaqqabı alıb qayıdırdıq.
Yolu keçende Hüseyne deyirem ki,
ehtiyatlı ol, maşın vurar. Cavab verir ki,
qoy maşın vursun, men de atamın
yanına gedim. Atasının ölümünden
sonra Hüseyn şok keçirdi. İndi de herden mene deyir ki, atam hemişe
bizimledir, bilirem, qaranlıqda gelib bizi
öpüb gedir… Hüseynle Nihad her gece
mene «"Atamın nağılını danış", -
deyirler. Bunu eşitmeden yatmırlar...".
Eziz oxucu, men ise Hüseynle Nihadın atasının gerçek nağılını danışmaq
isteyirem; şehid kapitan Ehmed
Abdullayevin keçdiyi heyat ve fealiyyet
yolu haqqında oxuculara melumat
vermeyi özüme borc bilirem. Eslinde,
Ehmed kimi igid eloğlumuz haqqında yazmağı özüme şeref bilirem.
…Ehmed Hüseynağa oğlu Abdullayev
1976-cı il iyulun 30-da Celilabadda
ziyalı ailesinde anadan olub. Bu ailede
ancaq oxumaq, Vetene xidmet etmek
kimi meyarlar en şerefli iş sayılıb. Hüseynağa müellimle Firuze ananın 4
övladı - 2 qızı ve 2 oğlu vardı. Ailenin
böyük oğlu Ehmed idi. Ananın dediyine
göre, uşaqlıqdan qeyri-adi hereketleri
ile seçilirdi. Hem de nadinc uşaq idi.
Ehmed 1983-cü ilde Celilabad rayon 8 saylı orta mektebin birinci sinfine gedib.
1991-ci ilde Cemşid Naxçıvanski adına
Herbi Mektebe daxil olub ve hemin
mektebi uğurla bitirib.
1992-ci ilde tehsilini davam etdirmek
meqsedile Türkiyeye gedib, İstanbul şeher Herbi Mektebine daxil olub.1996-
cı ilden Ankara Herbi Akademiyasında
tehsilini davam etdirib. Dünyanın bir
çox ölkelerinde (Almaniya, İsveçre)
keçirilen herbi telimlerde iştirak edib.
2001-ci ilden 2010-cu iledek Azerbaycan Respublikasının Xüsusi
Teyinatlı Destesinde qrup komandiri
olub.
2010-cu il martından Terter
rayonundakı “N” saylı herbi hissede
xidmetini davam etdirib. Azerbaycan Ordusunun zabiti, karitan
Ehmed Abdullayev 2010-cu il
sentyabrın 4-de ermeni qesbkarlarının
hücumunun qarşısını almaq meqsedile
xüsusi döyüş tapşırığını yerine
yetirerken qehremancasına helak olub. 28 dekabr 2010-cu ilde Azerbaycan
Respublikasının Prezidenti İlham
Eliyevin serencamı ile Azerbaycan
Respublikasının erazi bütövlüyünün
qorunub-saxlanılmasında igidlik
gösterdiyine göre ölümünden sonra kapitan Ehmed Hüseynağa oğlu
Abdullayev "İgidliye göre" medalı ile
teltif edilib.
Veten üçün geleceyin iki esgerini –
Nihad ve Hüseyni yadigar qoyub
getdi…
#новости
Присоединяйтесь к ОК, чтобы подписаться на группу и комментировать публикации.
Нет комментариев