შეწყდა ფოთოლთა ცვენა
გულს ჩამეღვარა სითბო ულევი
შენ კი სადა ხარ დედა...
სულ მპირდებოდი რომ არასოდეს
არსად დამტოვდი მარტო
მხოლოდ ოცნებით რომ გეფერები
ვის მივულოცო ქალო...
ვის მივუტანო პაწაწა ხელით
ძლივს მოკრეფილი ია
ახლოს არა ვარ რომ მოგეფერო
კარიც არაგაქვს ღია...
კი მოვეფერე ერთი წლის წინათ
შენს გულზე დარგულ იას
და ვინც მიყურა როგორ გეფერე
თვალები დარჩათ ღია....
ხეები იდგა შენს ბილიკებზე
მწვანედ მოჩანდა ქუჩა
აქეთ იქიდან ვარდის ბუჩქები
გადამძვრალიყვნენ ურჩად..
მეც მოგიტანე ვარდების კონა
ნაირნაირი ფერით
არც მომეფერე ვერც შეამჩნიე
არც მითხარ არაფერი....
როგორ გიყვარდა ეს მარტის თვედა
ჩემგან მოძღვნილი ია
შენ დამარიგე ვის მივუტანო
სანამ არ არის გვიან...
სანამ იები ისევ ხარობენ
სანამ მარტია მარტობს
სანამ კარგად ვარ და შემიძლია
იები ვკრიფო მარტომ....
ლეილა მაჩაიძე...
Присоединяйтесь к ОК, чтобы подписаться на группу и комментировать публикации.
Комментарии 4